Akademski orkestar Akordeonista iz Kragujevca doneo je u subotu u Novosadsku sinagogu uzbudljive zvuke 35 harmonika i dela kompozitora koji je menjao tok savremene muzuke. Ovim koncertom i zvanično je završen Projekat 22, i najavljen program koji nas čeka u Novom Sadu 2022. godine u okviru programskog luka Seobe.
Seobe su jedan od programskih lukova projekta Novi Sad – Evropska prestonica kulture koji će prvi put biti pokrenut u titularnoj, 2022. godini, a tematski je okrenut (uvek) aktuelnoj temi migracija i kretanja stanovništva koje sagledava u njihovom suštinskom značaju – kao prirodnu potrebu svakog od nas, kao izvor inspiracije u umetnosti, i kao plodnu, i čak neophodnu pojavu koja unapređuje i obogaćuje jednu kulturu. Od 1. februara do 20. marta 2022. godine, Seobe će nam predstaviti brojne programe koji odgovaraju na temu susreta različitosti, a među njima se izdvajaju Raskršće, Migrart, Seobe duša i Karavan kao celine koje u neprekidnom hronološkom nizu realizuju različite umetničke priče – paviljon književnosti, gastronomska putovanja, izložbe, koncerte i druge događaje.
Projekat 22 je serija koncerata kojom su ovog leta, dok se Novi Sad zaukava za predstojeću titulu Evropske prestonice kulture, Fondacija koja realizuje ovaj projekat i NEO neklasični festival klasične muzike najavili programski koncept koji će učiniti da Novi Sad naredne godine postane epicentar evropske kulture i kulturnih dešavanja, a samim tim doći i u žižu interesovanja stranih posetilaca.
Seobe nam je predstavio kragujevački akademski orkestar Akordeonista koji je u Novosadskoj sinagogi 3. jula održao koncert pred novosadskom publikom, a repertoarom ilustrovato koncept ovog programskog luka. Naime, 35 harmonika na sceni u Sinagogi izvešće dela slavnog Astora Pjacole, argentinskog kompozitora i osnivača novog žanra tango nuevo, kojim je obogatio tango obeležjima džeza i drugih vrsta, te mu udahnuo novi život. U rodnoj zemlji, kako to uglavnom i biva, ove Pjacoline inovacije naišle su na neodobravanje, ali već osamdesetih je čuveni kompozitor slavljen u Argentini kao spasitelj tanga. Spasivši tango od zaborava, Astor Pjacola je iskomponovao oko tri hiljade kompozicija različitih stilova, a među njima i muziku za filmove. Tačno sto godina od rođenja kompozitora, ansambl Akordeonista sviraće u njegovu čast, što u kontekstu Seoba ima posebnu simboliku – Pjacolu su pratile teške životne okolnosti. Kao dete italijanskih imigranata, sa samo četiri godine se sa roditeljima seli u Ameriku, u gangsterski kraj Njujorka, Grinič vilidž. Takvo okruženje za Pjacolu je bila idealna uvertira u džez muziku. Sa osam godina dobio je prvu harmoniku, a ostalo je istorija. Sa 15 godina se vratio u Argentinu, a onda se okrenuo tangu. Usledio je odlazak u Pariz kao stipendiste i njegova internacionalna karijera, između ostalog, život ga je vratio i u Njujork, a posle odveo u Italiju. Bio je prvi koji je uveo poseban stil izvedbe – stojeći, sa desnom nogom podignutom na stolici.
Na repertoaru će se naći i Arturo Markes, najpoznatiji meksički kompozitor iz porodice marijači muzičara, koji je iznenađujuće popularan u našoj zemlji. Naime, kada je pre četiri godine sastavljan program besplatnog koncerta Beogradske filharmonije na otvorenom, ispred Palate Srbija, delo Danson br. 2, čiji je autor Markes, osvojilo je ubedljivo najviše glasova publike. Tada se i sam kompozitor oglasio, iznenađen što je među 25 velikih kompozicija klasične muzike, njegovo delo izabrano za izvođenje od strane srpske publike, te se ispostavilo da je Markes popularniji i od samog Mocarta.
Kragujevački Akordeonisti osnovali su sastav 2018. godine sa ciljem da se autentičan zvuk harmonike približi široj publici na visokom profesionalnom nivou. Kragujevčani su za kratko vreme postigli veliki uspeh, pa već 2018. godine odnose prvu nagradu na međunarodnom takmičenju harmonika u Puli, zatim prvo mesto u Tivtu sledeće godine, a veliki vetar u leđa jeste i saradnja sa Vlatkom Stefanovskim, kada su zajedno svirali u seriji koncerata po Srbiji. Iza ansambla su nastupi u celoj zemlji i regionu, a sigurni smo da njihovo vreme tek dolazi. Ansambl Akordeonista predvođen je dirigentom Predragom Kostovićem, koji je visoko obrazovanje stekao u Kijevu, ali se vratio u rodni Kragujevac i posvetio pedagoškom radu u muzučkoj školi, a onda i akademskoj karijeri na katedri za harmoniku FULUM-a u Kragujevcu, gde je bio i prvi magistrant.
I još jednom se jezik muzike pokazuje kao univerzalno sredstvo sporazumevanja, spajanja, bezgraničnog prostora koji ujednjuje. Na jedinstven način ćemo biti deo uvertire u Seobe i možemo da zaključimo da ih sa nestrpljenjem iščekujemo.
Autor: Leona Pap
Foto: Vladimir Veličković
