Opera je sinergija svih umetnosti. Od književnosti, preko likovne do dramske… opera sakuplja sve u jedan živi film koji se na sceni odvija pred vama – direktor Opere Srpskog narodnog pozorišta, Aleksandar Stankov.

Opera je ljubav i beskrajno uživanje – operska pevačica, Sonja Šarić.

Opera je moj život. Ako bi umetnost trebalo naše društvo da učini boljim, onda opera najviše odgovara tom zadatku – predsednik Udruženja umetnika Visoko C, Branislav Cvijić.

Tako o operi govore oni koji su među ključnim ljudima zahvaljujući kojima postavljamo pitanje da li Novi Sad postaje grad opere?

Srpska Atina u 19. veku i Evropska prestonica kulture u 21. veku je u pripremi za tu, jednu od najprestižnijih titula, u okviru Kaleidoskopa kulture prošle godine imala multimedijalni spektakl – operu Rigoleto, prvi put izvedenu na otvorenom u Novom Sadu, ispred Češkog magacina u Kreativnom distriktu, potom ove godine izvedeno je još jedno Verdijevo delo – opera Aida na Petrovaradinskoj tvrđavi, dok se za 2022. planira čuvena Karmen, takođe na nesvakidašnjoj lokaciji na otvorenom, kao i praizvedba opere našeg kompozitora Stevana Divjakovića Vladimir i Kosara.

„Tu ćemo videti kako zapravo izgleda kada se umetnost pravi na tako jakim stubovima, sa znanjem i iskustvom koje iza sebe ima institucija stara 160 godina, kao što je Srpsko narodno pozorište i sa podrškom Evropske prestonice kulture, koja otvara nova vrata ka Evropi. Verujem da je pred nama zaista uzbudljiva godina. Otvaranjem naše sezone smo to i nagovestili“, kaže direktor Opere Srpskog narodnog pozorišta, Aleksandar Stankov. On je dodao i da je opera iskoračila iz svojih okvira, a da je doba pandemije dodatno navelo ansambl najstarijeg teatra u Srbiji da izađe tamo gde mu je publika, koja to ume da prepozna i nagradi. Iako je opera u Novom Sadu oduvek imala svoju publiku, poslednjih 10-20 godina to su uglavnom bila ista lica u sali Srpskog narodnog pozorišta. Međutim, danas je opera potpuno jedna prijemčiva umetnost za sve one koji možda nikada nisu ušli u pozorište i to nam nije došlo slučajno, priča Stankov.

„Opera je zapravo danas u punom kapacitetu, s obzirom na podmlađeni ansambl hora, orkestra i solista. Danas se trudimo da svim svojim umetničkim znanjima pokažemo ono što zaista možemo. Pokrenuli smo projekte kao što su Rock i Disco opera kojima ciljano dolazimo do nove publike i iz godine u godinu imamo sve veće i bolje premijerne predstave. Zahvaljujući Pokrajinskog Vladi započeto je renoviranje scene Jovan Đorđević, koja je neformalno pre svega operska i baletska scena. Sledeći korak nam je podmlađivanje tehnike što će rezultirati time da naša opera može da stane rame uz rame sa onim najvećim u svetu, budući da je umetnički kvalitet, sasvim neskromno, već u svetskom rangu. Publika to prati. Pravite grešku ako publiku potcenite. Ma koliko opera nije mnogima bliska umetnost, publika itekako prepoznaje kvalitet, a kvalitet koji nesumnjivo negujemo jedan je od osnovnih stubova našeg uspeha“, kaže Stankov.

O kvalitetu ansambla svakako govori i sam operski spektakl Aida, za koji Stankov tvrdi da može da ga izvede samo ansambl koji u svojim redovima ima najkvalitetnije umetnike i da je tom operom napravljen novi produkcijski pomak. Za Aidu, odnosno opersku pevačicu Sonju Šarić, taj operski spektakl, bio je prilika za proslavljenu Somborku da prvi put bude deo operske produkcije u Srbiji i to u gradu odakle je kao učenica Srednje muzičke škole Isidor Bajić započela svoju karijeru.

„Za mene je to veoma značajno zato što sam debitovala u jednoj ulozi koja je zahtevna i glasovno, ali i karakterno. Ja sam sigurna da ovakvi spektakli i opera na otvorenom imaju jako veliku ulogu u negovanju operske publike i sticanju nove publike i uopšte u promociji opere kao umetnosti. Međutim, takođe mislim da je naš zadatak da na taj način, zapravo, odvedemo ljude do dvorana, gde opera pripada“, rekla je sopran, Sonja Šarić.

Operska publika u Novom Sadu već godinama se neguje i edukuje od najranijeg uzrasta. Naime, Udruženje umetnika Visoko C, koje od 2015. godine radi na muzičkim predstavama, do sada broji više od 600 izvođenja za najmlađe, od kojih su brojna bila u prostorima mreže kulturnih stanica u Novom Sadu.

„Shvatili smo da su deca najveći probirači. Svaki sadržaj koji im se predstavlja mora biti veoma kvalitetan, jer inače njihova pažnja popušta i rezultat slabi. Sa ponosom mogu da kažem da se naša publika iz godine u godinu uvećava i upoznajemo sve više mladih kojima opera nije strani pojam već bliska realnost koju vole da gledaju“, kaže predsednik tog udruženja Branislav Cvijić i dodaje da izvođenje opere za decu, po njegovom mišljenju, predstavlja jednu neophodnost u vaspitanju dece, izgradnji njihovog muzičkog ukusa i kasnijim afinitetima prema muzici.

„Smatram da je to jedan dugotrajan proces koji odlikuje postupnost i upornost, jer samo tako možemo da oblikujemo muzički ukus kod dece. Na taj način dobijamo ličnost koja može da prihvati kompleksnost muzičkih formi koje obuhvataju sve vrste umetnosti. Jedna od takvih formi je i opera“, objašnjava Cvijić.

Pored pomenutih projekata najstarijeg teatra u Srbiji, kao i Udruženja umetnika Visoko C, Novi Sad, u okviru Dočeka, jedinstvene proslave dve Nove godine i jednog od ključnih programskih lukova projekta Evropske prestonice kulture, beleži i nastupe Irkutske filharmonije 13. januara 2020. godine sa najboljim bas vokalom sveta Aleksejem Tihomirovim i prvacima srpske opere.

Autorka: Milana Milovanov

Foto: Uroš Dožić, Jelena Ivanović i Vladimir Veličković