Već 70 godina na jednoj od najviših tačaka Fruške gore nalazi se spomenik Sloboda, impozantno delo vajara Sretena Stojanovića koje privlači poglede svih posetilaca prvog Nacionalnog parka u Srbiji.
Spomenik je smešten na Iriškom vencu, udaljenom dvadesetak kilometara od Novog Sada. Sastoji se od visokog obeliska na čijem vrhu je žena koja simbolizuje Slobodu, dok su na postolju u dnu obeliska skulpture grupe partizana, kao i reljefi kojima je ispisana istorija sremskih partizana. Ovaj spomenik podignut je 1951. godine u čast palih boraca i predstavlja simbol Narodnooslobodilačke borbe naroda Vojvodine.
Lokacija spomenika nije slučajno izabrana – u ovim krajevima je 1941. godine oformljena prva gerilska formacija u okupiranom Sremu – Fruškogorski partizanski odred, a Fruška gora je tokom Drugog svetskog rata bila najveće stecište partizana.
Autor spomenika Sloboda Sreten Stojanović poznat je po delima iz perioda posle Drugog svetskog rata, urađenim u duhu socijalističkog realizma. Njegov brat je bio dr Mladen Stojanović, jedan od bliskih saradnika Josipa Broza Tita i narodni heroj koji je nastradao u narodnooslobodilačkoj borbi 1942. godine.
– Najteže je biti svoj. Naša revolucija je bila originalna, pa i naša umetnost mora to biti. To mnoge zbunjuje. Lakše je ugledati se, podražavati, lakše je raditi po utvrđenim pravilima i šablonima. Mi moramo tražiti svoj karakter, karakter naše zemlje i naših ljudi. Ničeg slatkog, ničeg afektiranog i lažnog, ništa tuđe, ništa banalno, ništa drečavo. Naš čovek je grub i sirov, ali plemenit. I on razume umetnost. Samo, jednostavnost u prvom redu. I ko od nas bude najviše svoj i unese najviše toga našeg, daće i najveći prilog revoluciji. I umetnosti! – rekao je Sreten Stojanović u razgovoru za zagrebački list Borba 1952, godinu dana nakon otkrivanja spomenika Sloboda, koji je 1969. posetio i Tito.
Na Fruškoj gori, kao i u Novom Sadu i okolini, mnoštvo je spomenika podignutih u znak sećanja na antifašističku borbu. Deveti maj, Dan pobede nad fašizmom, važan je datum za ovaj grad, koliko i Dan Evrope, praznik koji se obeležava istog dana. Pre svega, jer u srži oba ova praznika slave vrednosti koje su usađene u temelje našeg grada – toleranciju, multikulturalnost i jedinstvo.
Pogledajte fotografije spomenika Sloboda u galeriji:
Foto: Jelena Ivanović
