U okviru programskog luka Doček, a uoči godine kada će Novi Sad poneti prestižnu titulu Evropske prestonice kulture, Galerija Matice srpske predstaviće zanimljivu izložbu Novosađani biraju, koju vam toplo preporučujemo da pogledate već od 17. decembra. Evo o čemu je reč.
Polazeći od činjenice da grad oblikuju građani, njihovo poreklo, nasleđe, navike i opredeljenja, a da je muzej mesto kolektivnog pamćenja koji sakuplja i čuva različite životne priče pojedinaca, Galerija Matice srpske, odlučila je da otvori svoju kolekciju sugrađanima i inspiriše ih da, kroz umetnička dela, ispričaju priču o sebi i svom gradu. Na ovaj način, najstariji umetnički muzej u Novom Sadu dočekaće godinu titule Evropske prestonice kulture interesantnom izložbom Novosađani biraju, čije je otvaranje planirano za 17. decembar, a koja će predstaviti uverenja, vrednosti i ostvarenja koja baštine ovaj grad i njegovi građani.
Čak 41 umetičko delo iz kolekcije Galerije Matice srpske birali su Novosađani i Novosađanke, pojedinci različitih profesija koji su na različite načine vezani za Novi Sad. Šetajući kroz depoe galerije, razgledali su slike na panoima, skulpture na policama, crteže i grafike u muzejskim ormanima, i birali dela iz kolekcije, ali i pričali priče o sebi i Novom Sadu. Njih 43 su imali nimalo lak zadatak da od preko 10.000 umetničkih dela odaberu jedno koje im se najviše dopada, naravno, uz pomoć trinaest muzejskih stručnjaka. Pojedina od ovih dela nisu ranije izlagana, a neka od njih su poslednji put viđena očima javnosti pre više decenija.
“Želeli smo da upoznamo ove Novosađane, da im pokažemo galeriju kakvu do sad nisu imali prilike da vide. Pozvali smo ih da osete brojnost i raznovrsnost nasleđa koje čuvamo pod krovom galerije i pružimo im priliku da tu pronađu sebe” – objasnila je Tijana Palkovljević Bugarski, muzejska savetnica i upravnica GMS, a zanimljivo je i to da je najstarije izabrano delo iz XIX veka, iz 1891. godine, dok je najmlađe iz 2014. godine, pa tako izložba obuhvata veliki vremenski period u nacionalnoj istoriji umetnosti.
Inspirativna izložba uvod je u godinu kada će Novi Sad biti Evropska prestonica kulture. Palkovljević Bugarski dodaje da je cilj izložbe, koja će biti deo stalne postavke tokom čitave 2022. godine zajedno sa drugim programima, jeste da se likovnim delima i narativom izložbe redefiniše značaj umetnosti, ustanova kulture i pojedinaca u životu Novog Sada, da pokaže zašto je Novi Sad Evropska prestonica kulture i dokaže da je muzej mesto za sve.
Šta kažu Novosađani o izabranim delima?
Krug života, horizont koji zove. U ovoj slici sam prepoznao dete koje čeka tatu da se vrati sa puta. Prvo sam to dete bio ja dok je moj otac Nikola kao inženjer putovao po celom svetu. Onda je horizont počeo i mene da zove, da otkrijem, putujem, istražim i beli svet i sebe, da bih se na kraju vratio na početak, tu zasnovao porodicu i zatvorio krug. Sada moja deca, kao i dete na slici, čekaju tatu da se vrati iz sveta dok gledaju u svoje horizonte. Slobodan Trkulja i ćerka Nikodima Trkulja o slici Dete na prozoru (Judita Ajzenhut, 1920-1930)
Uz ovu sliku znam da crveno i crno ne moraju da se poništavaju ili preklapaju. Prihvatam njihovu istovremenost bez mitologizacije, kao sećanje na umetnost i estetizaciju života Ana Marije i Sanje Mihajlović. Kao sećanje na ukus najbolje čokoladne torte, prizor mačke u dvorištu i na slikama, na utehu muzike i iskrice lepote u tami devedesetih. Vera Kopicl o linorezu Žene i mačka (Ankica Oprešnik).
Ljubav. Poverenje. Zajedništv.o Podrška. Radost. Kretanje. Sklad. Otvorenost. Izlaz iz sebe, u svet, ka drugom biću. Jasmina i Nemanja Kovačić, vlasnici poslastičarnice Vremeplov, o skulpturi Igra (Mira Sandić, 2001)
Interesantni projekti, događaji, izlože očekuju vas tokom čitave godine titule EPK, te vas pozivamo da zavirite u bogat program koji smo pripremili za vas, a očekujemo vas 31. decembra i kod mosta Duga, gde ćemo interaktivnom predstavom Tesla izumetnik ući u godinu titule. Detaljan program pročitajte na sajtu Doček.
Autorke: Mina Mihailović i Marina Marić
Foto i video: Galerija Matice srpske