Vreme neolita na ovim prostorima „ispričaće“ nam arheološka izložba San neolitske noći, koja će u okviru programskog luka Tvrđava mira biti otvorena 15. jula u Muzeju Vojvodine, a uz partnersku saradnju s Narodnim muzejom iz Beograda. Autori postavke su mr Lidija Balj iz Muzeja Vojvodine i Andrej Starović iz Narodnog muzeja. Izložba bajkovitog naziva prezentovaće bogato arheološko nasleđe naše zemlje iz doba neolita, te upravo ova postavka predstavlja idealnu priliku da se upoznate s periodom mlađeg kamenog doba, koje inače otprilike obuhvata vreme od 6200. do 4500. godine pre nove ere. To je period kada su nastale i razvijale se starčevačka zajednica, sa prvom neolitskom kulturom na tlu Srbije (okvirno 6200–5400. godine pre naše ere) i vinčanska zajednica, koja predstavlja vrhunac neolitskog perioda, a koja se ovde razvijala u vreme od 5300. do 4500. godine pre naše ere. Nakon toga dolazi do njene dezintegracije i nestanka neolitskog načina života.

Izložba kao riznica neprocenjive vrednosti

Prema rečima autora Sna neolitske noći, poslednja velika izložba o neolitu u našoj zemlji organizovana je krajem šezdesetih godina prošlog veka. Otkrića novih lokaliteta, primena savremenih tehnika ispitivanja, genetska i forenzička istraživanja, brojni novi predmeti izvanredne lepote, unapredili su, ali i izmenili naša znanja o životu ljudi iz ovog dela praistorije. Upravo se zato organizuje San neolitske noći. Na izložbi će biti prikazani najznačajniji predmeti starčevačke i vinčanske kulture iz Muzeja Vojvodine i Narodnog muzeja, ali iz zbirki Filozofskog fakulteta iz Beograda, Muzeja grada Beograda, Zavičajnog muzeja iz Jagodine, Narodnog muzeja iz Smederevske Palanke, Muzeja rudarstva i metalurgije iz Bora i Istraživačke stanice Petnica. Tokom tri meseca, koliko će trajati postavka, Muzej Vojvodine će predstavljati riznicu neprocenjive vrednosti, sabiranu u našoj zemlji tokom više od jednog veka.

„Centralni deo izložbe će imati za cilj da publiku upozna sa osnovnim promenama do kojih je došlo u toku neolitskog perioda,“ objašnjavaju autori izložbe i dodaju da ćemo imati priliku da vidimo i kako su ljudi živeli pre neolita, a kako su neolitske inovacije: kultivacija žitarica, prelazak na život u stalnim naseljima, pripitomljavanje životinja i početak upotrebe keramike, u potpunosti promenile dotadašnji način življenja i utemeljile osnove savremenog života. „Pored toga, glavni deo izložbe će publici prikazati neke od najznačajnijih artefakata neolitskog perioda na našem tlu, od kojih mnogi spadaju u neprocenljivo umetničko nasleđe, koji će ispričati priču o raznovrsnom životu neolitskih ljudi.“

Izložba San neolitske noći, osim što će prikazati nalaze iz neolita, takođe će posetiocima pokazati i kako se do njih dolazi. Tako će u naučnom delu izložbe biće prikazani najnoviji rezultati naučnih istraživanja do kojih je došlo zahvaljujući velikom napretku u razvoju nauke – a sve kako bi se posetioci upoznali s različitim metodama kojima se arheolozi služe u razotkrivanju davne prošlosti.

„Između ostalog, biće prikazan i potpuno realističan model glave stanovnika Lepenskog Vira od pre 10.000 godina, kao i njegovo kompjuterski oživljeno lice uz pomoć vrhunske Metahjuman tehnologije,“ naglašavaju mr Lidija Balj i Andrej Starović. Ove dve vizuelizacije izazvale su izuzetnu pažnju na Svetskoj izložbi „Dubai Expo“.

Prekretnica u razvoju čovečanstva

Naši sagovornici ističu da je neolit, mlađe kameno doba, bio prekretnica u razvoju čovečanstva kakvo danas poznajemo. Naime, jugoistočna Evropa (pogotovo njen prostor istočnog i središnjeg Balkana), kako objašnjavaju, predstavljala je čvorište na kojem su se odigrali susreti novopridošlih farmera i starosedelaca koji su se bavili lovom i ribolovom. Upravo zbog toga, smatraju, San neolitske noći u fokus stavlja procese koji su se odvijali tokom neolita i koji su iz korena menjali način života na prostoru Evrope stvarajući njen novi kulturni identitet.

„Zajednice novopridošlih farmera sa Bliskog istoka donele su inovacije u vidu žitarica i znanja o njihovom uzgoju, pripitomljene životinje, život u stalnim naseljima u blizini plodnih polja, prvu grnčariju i novu tehnologiju izrade kamenih alatki. Zahvaljujući ovim novinama, kvalitet života ljudi se značajno popravio i došlo je do neverovatnog porasta broja stanovnika. Naselja se sve više šire i povećava se njihov broj, dolazi do razvoja različitih zanata koji vremenom dostižu vrhunske umetničke domete, a razmena i trgovina ekskluzivnim sirovinama odvija se u kontinuitetu sa stanovnicima udaljenih krajeva. Za ovo vreme su karakteristični i dobri odnosi sa nosiocima susednih neolitskih kultura, koji se, između ostalog ogledaju u sklapanju mešovitih brakova.“

Period mira i blagostanja

Ovaj istorijski period smatra se razdobljem u toku kojeg nema zabeleženih ratova i, uopšte, predstavljao je razdoblje procvata ljudskih zajednica. Po završetku ovog perioda, dalji razvoj kultura je u velikoj meri bio obeležen međusobnim sukobima, a često i surovim borbama i dugim i krvavim ratovima. „Čitava istorija Evrope obiluje ovakvim periodima, pa se iz današnje perspektive neolitski period, koji je trajao duže od jednog i po milenijuma, može smatrati periodom utopije, kada su ljudi živeli u skladu sa prirodnim okruženjem i samima sobom, uz miran suživot i saradnju sa susedima i kontinuirani razvoj privrede, umetnosti i zanatstva“ – ističu autori.

Posetiti izložbu tokom dana… ili uveče?

Uzbudljiva priča o neolitskom načinu života ovom prilikom biće predstavljena kroz dnevni i noćni „režim“ postavke. Pa tako, tokom dana akcenat će biti stavljen na svakodnevni život ljudi dok će u večernjim satima fokus biti prebačen na duhovnost i mitološke fenomene o životu i smrti. Dakle, u Svečanoj Sali Muzeja Vojvodine, gde će se nalaziti glavni deo izložbe, čekaće vas dva različita doživljaja izložbe u zavisnosti od vremena posete muzeju, a kupovinom jedne ulaznice moći ćete da obiđete i dnevnu i noćnu postavku.

Izložba će trajati od 15. jula do 15. oktobra, te ne propustite da u godini titule Evropske prestonice kulture, po prvi put u Srbiji nakon 1968. godine posetite izložbu o neolitu koja, odgovara na pitanja koja postavljamo kad razmišljamo o „Tvrđavi mira“, a zaboravljamo da pogledamo daleko u prošlost.

Autorka: Tihana Smiljanić

Foto: Promo/EPK