Dva Kovilja na kraju sveta
Zašto su baš tamo “na kraj sveta”, u XIII veku, formirana ne jedno, već dva Kovilja – Donji i Gornji, nije nam poznato. Tadašnji naziv za ova naselja bio je mađarski Kabol, što na srpskom ne znači ništa. Srpski naziv Kovilj navodno ima veze sa višegodišnjom busenastom biljkom iz porodice trava, koja se zove kovilje, i koja je ovde sigurno rasla. Nekada je jedina drumska veza sa Koviljom bio srednjovekovni trgovački put od Petrovaradina do Titela. Prvi pisani pomen Kovilja potiče iz XIII veka, iz vremena Arpadovaca. Za vreme turske vladavine, Evlija Čelebija je 1665. god, prolazeći kroz palanku Kovilj zapisao “da je imala 200 kuća i da je imala utvrđenje. Dizdar (gradski starešina) držao je 50 članova posade. U Kovilju su tada postojale četiri muslimanske bogomolje.” Od 1745. Kovilj pripada Potiskoj vojnoj granici, a od 1769. ulazi u sastav Šajkaškog bataljona, u kojem će ostati do njegovog ukidanja 1873. god. U Habzburškoj monarhiji postojale su dve koviljske opštine – Gornji i Donji Kovilj, iako je to već dugo bilo jedno mesto, a granica je išla ulicom. Donji se zvao Šanac, po nekadašnjem utvrđenju. Ova dva Kovilja su se spojila 1870. god.
Zaštitni znakovi Kovilja
Kovilj je danas poznat po Dudovoj rakiji kojoj je posvećena i manifestacija “Parastos dudu”, po “Fijakerijadi”, po staroj pekari u kojoj se još uvek “na vašine” prave cipovke, i kovačnici u kojoj je šegrt bila žena, po najvećem gnezdu roda na Balkanu i jednom od najvećih legla labudova. Kovilj je mesto sa najvećim brojem roda kod nas. Rode se šetaju po krovovima i na gotovo svakoj banderi grade velika gnezda. Rode su verne Kovilju, jer se tu kvalitetno hrane, zahvaljujući bogatstvu Koviljskog rita, a verovatno i zato što Koviljčani brinu o njima.
Rodno mesto Laze Kostića
Najpoznatiji Koviljčanin je čuveni Laza Kostić, pesnik srpskog romantizma, doktor pravnih nauka, novinar, poliglota, osnivač sportskih društava, dramski pisac i svašta još nešto. Po njemu nosi naziv park i glavna ulica u Kovilju, u kojoj se nalazi i rodna kuća pesnika. Na kući stoji spomen tabla, ali se u nju ne može ući. Muzej koji nosi ime Laze Kostića nalazi se u glavnoj ulici, na broju 102. To je zapravo porodična kuća profesora Fizike, Petra Viđikanta, koji je time želeo da doprinese turističkom razvoju ovog mesta. Spomenik u parku Laze Kostića, ispred Gornjokoviljske crkve i rodne kuće pesnika, postavljen je 1824. god. i posvećen Koviljčanima koji su, kao dobrovoljci, poginuli u Prvom svetskom ratu. Spomenik je visok gotovo četiri metra i izgrađen opekom u betonu. Među koviljskim veteranima je i Jovan Rajić, jedan od utemeljivača kritičke istoriografije kod Srba, pedagog i arhimandrit manastira Kovilj koji je ovde i sahranjen. Upravo u manastiru se nalazi njegov memorijalni muzej. Još jedan koviljčanin Stevan Pešić proslavio se svojim putopisima iz Nepala, Tibeta i Šri Lanke.
Koviljski manastir
Pored Kovilja se nalazi poznati Koviljski Manastir. Ova srpska svetinja je spomenik kulture pod zaštitom države od 1949. god. Po predanju Sveti Sava je 1220. god. pomirio ugarskog kralja Andriju II sa svojim bratom Stefanom Prvovenčanim i na tom mestu gde je sklopljen mir, Sava je napravio crkvu brvnaru. Na tom mestu se danas nalazi Koviljski manastir, koji je posvećen Svetim arhangelima Mihailu i Gavrilu, koji se slave 26. jula. Izgrađen je po uzoru na Manasiju. Manastirski posed je ogroman, a za posete je otvoren samo jedan mali deo. Danas je Koviljski manastir duhovno utočište velikog broja ljuda. Gotovo polovina monaha je visokoobrazovana, a koliko su oni vredni jasno je po tome što je manastir čuven po proizvodnji rakije, vina konjaka i likera od oraha i meda. Pored manastira je kapela Svete Petke, zvana Petkovica. U nju je urasatao stari hrast, a na njemu je gnezdo u koje se svake godine vraćaju rode. Niko ne zna koliko je star taj hrast, ali svi znaju da je to najstarije gnezdo roda na Balkanu.
Dve pravoslavne crkve
U Kovilju postoje dve srpske pravoslavne crkve. Crkva Vaznesenja Gospodnjeg (Gornjokoviljska) podignuta je između 1824. i 1829. god, a ikonostas je oslikao Rafailo Momčilović. Crkva Svetog apostola Tome (Donjokoviljska) podignuta je 1845, na mestu stare crkve, srušene 1837. god. Ikonostas je izradio Anton Krel, prema radovima Uroša Predića.
Čuvena čarda
U Kovilju se nalazi čarda koju zovu “Na kraj sveta”. Od nje se dalje nigde ne može otići, jer gde god da se krene kroz neprohodne močvare i rukavce Dunava, stiže se opet nazad, na čardu. Da bi ste stigli do nje, treba da se uputite ka jednom rukavcu Dunava, zvanom Arkanj, u okviru Koviljsko-petrovaradinskog rita. Flora i fauna ovog rita je izuzetno bogata. Sama čarda se nalazi na uzvišenju, odakle se stepenicama silazi do vode. Ovde se dolazi da bi se pojela dobra riblja čorba ili riblji paprikaš sa domaćim rezancima, vojvođanska štrudla sa makom ili baklava sa višnjama, da bi se popilo dobro vino i rakija dudara. U jednom ograđenom delu, deca se mogu družiti sa magaricom, ovcama i malim ponijima. Oni koji žele da veslaju, mogu zaploviti zelenim Arkanjom u iznajmljenom čamcu. Današnja čarda je renovirana i uređena. Nalazi se na mestu gde je nekada postojala stara čarda, u kojoj su mnogi boemi dočekali jutro, a kažu da je Mika Antić jednom i peške otišao svojoj kući u Kovilju, jer mu je neko sakrio bicikl. Čardu nisu posećivali samo boemi, već i ambasadori, delegacije svetskih zvaničnika, a Koviljčani kažu i čuveni kosmonaut Gagarin.
A znate li da su Koviljčani imali prvo udruženje lažova u bivšoj Jugoslaviji? Jedna njihova priča, koja se i dalje prepričava kaže kako su čoveku, dok je orao njivu, pobegli konji sa plugom, pa ih je čovek vijao sve do Dunava, ali ih nije stigao, i oni su prešli u Karlovce. I danas brodovi štrucnu tu gde je plug zaorao Dunav.
Mesto s dušom i prirodnim lepotama
O ovom mestu kruže brojne zanimljive priče. Navodno, po jednom stanovniku Kovilja izgrađen je lik Džejms Bonda. Kažu da Kovilj nema prugu, jer su se stanovnici odrekli vozova, da ne bi plašili konje. I zaista, momci ovde na konjima vijaju Božić. Nedeljom isteraju konje i kočije da se gazde pokažu i provozaju selom. Koviljčani imaju fudbalski klub Šajkaš, jedan od najstarijih u svetu, budući da je osnovan još 1908. god. Kovilj je raj za alase, jer je rit najveće prirodno mrestilište ribe. Peca se na Šlajzu, Tikvari, po celom ritu, na Arkanju. Priroda ovog kraja je zaštićena kao specijalni rezervat prirode, što dovoljno govori o njenoj lepoti.
Zar sve navedeno nije dovoljno da se uputimo ka Kovilju i otkrijemo njegove čari “Među javom i med snom”?
Autorka: msr Ljiljana Dragosavljević Savin, istoričarka
