Filmski festival „Uhvati film“, koji se održava u okviru finalnog luka Evropske prestonice kulture, Druga? Evropa, počinje večeras i donosi 29 kratkometražnih filmova, te performanse i prateće programe koji se bave tematikom invalidnosti. Uhvati film jedini je filmski festival u Vojvodini koji se bavi ovom tematikom, pa zato i najpristupačniji filmski festival u regionu: biće dostupan osobama sa fizičkim invaliditetom, gluvima i slepima. Pored toga, filmovi će biti opisno titlovani na srpski, a i audio-opisani i sinhronizovani na srpski, i to po prvi put u istoriji filmskih festivala u našoj zemlji. Svi govorni segmenti festivala prevodiće se na srpski znakovni jezik.
Šta vas očekuje na festivalu?
Cilj festivala „Uhvati film“ jeste afirmacija domaćih i inostranih igranih, dokumentarnih i animiranih ostvarenja čiji su akteri osobe s invaliditetom, kao i promocija mogućnosti i izazova osoba s invaliditetom kroz umetnost. Ove godine, festival se posebno osvrće na višestruko marginalizovane grupe.
Dvadeseti po redu festival „Uhvati film“ otvoriće direktor Evropske filmske akademije Matthijs Woulter Knol, a već sutra (četvrtak, 13. oktobar) on će govoriti na konferenciji „Od nediskriminacije do razvoja publike“.
Ukoliko dođete na otvaranje večeras, čeka vas performans nemačkog umetnika Erwina Aljukića, koji će izvesti performans „Izgradićemo novi grad“, a posle toga diskutovati o važnosti umetnosti i društvenog aktivizma. Isto veče očekuje nas i nagrađeni prošlogodišnji film „Orkestar Los Bengalas“.
Sutra, nakon konferencije, od 18 časova u bioskopu Kulturnog centra Novi Sad, kreću projekcije filmova u okviru takmičarskog programa. Filmovi na festivalu žanrovski su i tematski raznovrsni, ali ih povezuju poruke empatije, solidarnosti i prijateljstva.
Svakog dana festivala posle projekcije filmova očekuju nas diskusije na kojima se očekuje razmenjivanje utisaka o viđenom, ali i učenje, te kritičko preispitivanje sebe, drugih i sveta. Kako kažu autori festivala: „Rušimo stereotipe i predrasude i menjamo perspektive.“ Na ovim diskusijama moći ćete da se upoznate s Erwinom Aljukićem, Milicom Veljković, Sinišom Tucićem, Helgom Paškvan, Milicom Lazarević i Kentom Kambarom,
Kenta Kambara je japanski performer, glavni akter u filmu „Kuden&Kenta Kembara“ koji će se prikazati poslednjeg dana festivala – 16. oktobra – i koji će svojim performansom „Sunce“ zatvoriti festival. Kembara je nastupao na zatvaranju Paraolimpijskih igara u Riu 2016. godine i na otvaranju Paraolimpijskih igara u Tokiju 2020. godine, a za svoju umetnost kaže da želi njome da utiče na promenu perspektive javnosti prema osobama sa invaliditetom.
Povodom otvaranja festivala razgovarali smo s njegovom prvom zvezdom: Erwinom Aljukićem. Erwin je glumac, perfomer, aktivista i član Evropske filmske akademije. Jedan je od javnih zagovornika za prava glumaca sa invaliditetom i gej umetnika u Nemačkoj. Glumio je u serijama i filmovima, kao i u pozorištu – trenutno je stalni član ansambla kamernog pozorišta u Minhenu, dok je ranije bio stalni član ansambla državnog teatra u Darmstatu. Publika sa Uhvati film festivala zna ga iz filma „Kolege“, koji je 2016. godine dobio i nagradu za Film koji menja perspektive. Aljukić se bavi i plesom.
„Jako se radujem što dolazim u Novi Sad“, rekao nam je Erwin. „Kada sam prije šest godina bio na festivalu „Uhvati film“, kada je film „Kolege“ dobio nagradu, bio sam oduševljen angažmanom i ljubavlju tima cura koji organizuje ovu platformu – koja je stvarno jedinstvena, ne samo u regionu, već i van njega. Performans koji ću izvesti bio je dio komada „Wir werden mutig gewesen sein“ u Narodnom pozorištu u Darmštatu prije četiri godine. Taj komad je bio kolaž raznovrsnih scena i tematika, od kojih se svaka bavila pitanjem u kojim svijetu želimo da živimo. Kreirali smo raznovrsne utopije, pružajući publici inspiraciju u kojoj je svako mogao da otkrije nešto za sebe– neki potencijal u sebi.“
„Pitanje naše svijesti kao društva o kulturi drugačijeg, te o umjetnosti pripadnika osjetljivih društvenih grupa, jedno je univerzalno pitanje“, kaže Erwin o okosnici programa Druga? Evropa. „Ovisno o tome gdje ste, u jednom društvu neke teme i grupe su prisutnije – a neke manje prisutne. Naravno, to ovisi i od istorije neke regije. Ja vidim kako su u našem regionu neke grupe nevidljive. Na primjer, LGBT scena, u kojoj se ja također angažujem. Diskusije oko prošle Parade ponosa u Beogradu bile bi nezamislive u Njemačkoj. S druge strane, mi u Njemačkoj nismo ni blizu onome gdje su, na primjer, Engleska ili Amerika kada je u pitanju različitost društva. Njemačka je tu u puno čemu još „zaostala“.
Dakle, svuda gdje neka tema ili društvena grupa nije prisutna, dug je to i naporan proces dati joj veći glas i vidljivost. Upravo kultura tu može biti motor za neke promjene. Najbolji primjer je baš festival „Uhvati film“; ja imam osjećaj da u gradu, pa dalje u Srbiji i regionu, taj prekrasan festival, nažalost, nema onu vidljivost koju je zaslužio. Imam čak utisak da građani nikako nisu svjesni vrijednosti ovoga festivala. Dakle, kad je direktor Evropske filmske akademije, kom sam pričao o festivalu prije pola godine, bio tako oduševljen i zainteresiran i sada dolazi za Novi Sad, a neki građani ne – to je žalosno…“
Aljukića smo upitali na koji način možemo približiti umetnost marginalizovanih grupa svima i koji su koraci u prevazilaženju stereotipa i predrasuda, te da li smo generalno kao institucionalizovano društvo spremni da shvatimo značaj inkluzije.
„Kao sto rekoh, kultura tu može biti jedna jako važna platforma. Pogotovo mediji! Ja, koji sam već 24 godine u javnosti kao glumac sa invaliditetom, iskusio sam koju moć imaju mediji – zahvaljujući njima, tema koja ranije nikako nije bila prisutna može da se normalizuje u društvu. Što više neka tema ili grupa dobiju prostor u medijima, na filmu ili televiziji, tako će se gubiti stereotipi i predrasude. Ja ne mislim da društvo nije spremno da shvati vrijednost različitosti, ali ono što nije poznato, to se gleda negativno i skeptično. Zato su i tako važni dobri primjeri; čim se vidi da je odnos prema nekoj temi ili grupi negdje drugdje sasvim drugačiji, kada se uvjeri da je taj proces inkluzije negdje drugo već bio uspješan i koristan svima, to će inspirisati i dati snagu za promjenu.“
Nažalost; ono što čovjek ne vidi, teško sebi može i da zamisli. Velik je to dar kada neko nešto već predviđa ili osjeti što njegova okolina ne može ili ne želi da vidi. Pratiti te vizije ili se boriti za njih, za to je potrebna velika snaga i hrabrost. Koliko su često meni najbliže osobe pokušale da me ubiju u pojam. Dalje koračati svojim putem i vjerovati u svoju viziju – to sam iskusio u životu – na kraju će se isplatiti….
Dođite na festival „Uhvati film“ da se kroz umetnost podsetite da svako od nas nosi snagu i moć da promeni sebe, a i društvo oko nas – da izgradi neku novu i bolju budućnost za sve, što je i poruka Erwinovog performansa.
Program festivala možete naći na njegovoj veb-stranici.
Autorka: Tihana Smiljanić
Foto: M. Tomić, Nobuyuki Arai, Promo/EPK.