Druga? Evropa u Evropskoj prestonici kulture, svoj finalni deo programa posvećuje internacionalnoj izložbi savremene vizuelne umetnosti Milky Way, koja će biti otvorena danas, a imaćete priliku da je pogledate do 30. decembra na čak tri gradske lokacije. Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Likovni salon KCNS i Distrikt (prostor Biroa)  biće epicentri neoavangardnih umetničkih procesa, kao pokretača umetničkog eksperimenta, umetničke provokativnosti i angažovanosti. Upravo će se ovi procesi oslikati kroz radove preko 50 savremenih umetnika i umetnica, ali i umetničkih kolektiva iz zemlje i sveta. Multimedijalna izložba Milky Way prikazaće nam uticaje i refleksije nadaleko poznatog novosadskog neoavangardnog pokreta, koji je upisao Novi Sad u evropske tokove umetnosti, ali i Evrope i Japana.

Pored vrsnih imena domaće avangardne umetničke scene, među kojima su Želimir Žilnik, Slobodan Tišma, Katalin Ladik i mnogi drugi, posebnu pažnju novosadske publike pruivući će radovi uticajnih inostranih stvaralaca. Novi Sad će po prvi put predstaviti stvaralaštvo savremenog umetnika Bila Viole, koji je izlagao u Momi, Tejtu i Vitni muzeju. Potom videćemo rad Irritation – There is A criminal Touch to Art konceptulanog nemačkog umetnika Ulaja, jednog od pionira performansa, bodi arta i polaroid fotografije, koji će biti prikazan u saradnji sa Fondacijom Ulay iz Ljubljane. Očekuju nas i radovi Hermana Niča, Pjotra Pavlenskog, Krista i Žan Klod i drugih, zbog kojih svakako vredi posetiti ovu internacionalnu veliku izložbu. Upoznajmo konceptualne umetnike čija dela ćete videti samo u Evropskoj prestonici kulture.

Začetnik umetničke ere videa

Bil Viola jedan je od vodećih savremenih video umetnika današnjice, koji živi i stvara u Kaliforniji. Njegova bogata umetnička karijera zasnovana je na video instalacijama, zvučnim ambijentima i elektronskim muzičkim performansima. Ranih sedamdesetih godina počeo je istraživati potencijale novih medija i pojavu videa kao masovno dostupnog sredstva za stvaranje. Do danas je ostao veliki pobornik stavova o video umetnosti kao snažnom alatu savremenog umetničkog izraza. Svoje stvaralaštvo pretežno bazira na univerzalnim temama rođenja, smrti i toka svesti, a sve u vezi sa spiritualnošću. Sada će se po prvi put predstaviti pred publikom EPK. Verujemo da će njegov rad ostaviti snažan utisak u Novom Sadu.

Varvarski umetnik kog su pratile osude

Umetnik koji će takođe biti upamćen među najznačajnijim savremenim artistima, jeste Herman Nič, svojevremeno okarakterisan kao varvarski umetnik. Pažnju javnosti, ovaj Austrijanac je na samom početku karijere privlačio kombinacijom literature, muzike, slikarstva i performansa. Međutim, kasnije je bojama u svom slikarskom radu dodavao i krv, iznutrice i leševe životinja, što je izazvalo žestoku osudu austrijske javnosti. Uprkos neslavnom aktu u svojoj domovini, „skandalozni“ Herman Nič se istakao na svetskoj sceni, koja je njegovu umetnost naveliko prihvatala. Izlagao je širom sveta, a najveći uspeh ostvario je performansom Das Orgien Mysterien Theater. Ostaće upamćen i po svom kultnom šestodnevnom performansu Six Days play. Priznanje domovine ovom jedinstvenom umetniku ipak je stiglo 2005. godine, kada mu je uručena Velika nagrada Austrije.

Pionir performansa je (i danas) prisutan

Pomenut rad Irritation – There is A criminal Touch to Art, nemačkog konceptualnog umetnika Ulaja, inspirisaće nas da se osvrnemo na značaj pionira performansa i polaroid fotografije, koji je živeo i stvarao umetnost zajedno sa svojom nekadašnjom (životnom) partnerkom Marinom Abramović. Ovaj umetnički dvojac bio je jedan od najpriznatijih parova performansa u svetu. Ipak, Ulaj je nesumnjivo i pored toga bio i ostaje upamćen kao jedan od najvrsnijih umetnika svetske scene. Ulaj je preminuo 2020. godine usled kancera. Važio je za slobodnog i revolucionanog umetnika kakav se retko sreće. Povezivao je fotografiju i konceptualnu umetnost, a njegovu karijeru dugu 50 godina obojili su i brojni radovi sa Marinom, koji su ih vinuli u sam vrh performerskog neba. Jedan od najznačajnijih zajedničkih projekata, ali ujedno i najstresnijih, bio je Rest Energy u kom drže napet luk sa strelom naciljanom u pravcu Marininog srca, a njih dvoje, ozvučeni, uživo prenose svoje otkucaje srca koji bivaju sve jači. Kao što je Marina jednom rekla: “Potrebno je mnogo vremena, možda čak i ceo život, da biste shvatili Ulaja“. Pokušaćemo to na izložbi Milky Way.

Land art vizionari

Još jedan umetnički dvojac je supružnički par Kristo i Žan Klod, poznat po monumentalnim radovima „pakovanja“ velikih zgrada i lokaliteta. Oni su na svetskoj umetničkoj sceni prepoznatljivi po umetničkim instalacijama i land art-u, odnosno delima koja ne poznaju ograničenja. Njihovo platno (bile) su gradske ulice. Umetnički izraz zasnovali su na korišćenju svakodnevnih materijala, počevši od tkanine i plastike do selotejpa i sl. Oni su umeli da realizuju ono što se drugima činilo nemogućim. Proveli su pedeset godina zajedno, sve do smrti Žan Klod 2009. godine. Kristo je nastavio samostalni rad tamo gde su zajednički stali.

Ekstremna umetnost performansa

Rad ekscentričnog umetnika i političkog aktiviste Pjotra Pavlenskog, koji je godinama šokirao javnost brojnim performansima protiv vlasti u Rusiji, takođe će biti prikazan u Evropskoj prestonici kulture. Upoznaćemo se sa delom tridesetosmogodišnjeg umetnika koji je poznat javnosti kada je 2012. godine zašio svoja usta usled protesta. Neke od skandaloznih poruka protiv vlasti u Rusiji, bile su upućene kada je sebi odsekao ušnu resicu ili se uvijao u bodljikavu žicu, a tokom 2015. i 2016. proveo je šest meseci u zatvoru zbog toga što je zapalio vrata štaba Federalne službe bezbednosti u Moskvi.

Izložba Milky way obuhvatiće i projekcije filmova, kao i razgovor sa scenaristom slovenačkog dokumentarnog filma Project Cancer, Tevžom Logarom, koji donosi priču o Ulaju i njegovim sećanjima na život posvećen umetnosti. Pored toga, pogledaćemo i audio-vizuelni performans SIRENS by NOVI_SAD, delo autora Ryoichija Kurokawe. Ovaj japanski umetnik je dobitnik jedne od najprestižnijih godišnjih nagrada na polju elektronike i interaktivne umetnosti, Prix Ars Electronica. Kustoskinja izložbe biće Sanja Kojić Mladenov. Zajedno sa umetnicima upriličiće vođenje kroz izložbu u sredu 14. decembra, dok će izložba trajati do 12. decembra u Birou i do 30. decembra u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine i Likovnom salonu KCNS.

Autorka: Marina Marić

Foto: Yong-Kuan Kim, MSUV