Koja je simbolika jutarnjeg bojenja jaja i kako se najtužniji praznik hrišćana – Veliki petak, a potom i najradosniji – Uskrs, proslavljaju u Novom Sadu i Vojvodini, donosimo vam kroz priču o običajima i tradiciji. Okupite porodicu na dan mira, posta i molitve, te zajedno obojite jaja u crveno i sačuvajte ono prvo kao čuvarkuću, kako bi vama i vašim najmilijima donela blagostanje.

Uskrs je najradosniji hrišćanski praznik. Možemo reći praznik nad praznicima, koji se proslavlja u čast Hristovog vaskrsnuća. Ovaj praznik pada u vreme prolećnog buđenja prirode, posle zimske ravnodnevice. U srpskom jeziku koriste se tri termina – Uskrs, Vaskrs i Voskres, i sva tri su pravilna. „Vaskrs” je srpskoslovenski oblik, „Voskrsenije” je ruskoslovenski oblik, dok je „Uskrs” termin koji je nastao u narodu, prilagođavanjem onoga što je izgovoreno u crkvama.

Uskrs može biti bilo koji od 35 dana posle prolećne ravnodnevnice. Uskršnja nedelja je nedelja u sedmici posle (pashalnog) punog meseca, posle prolećne ravnodnevnice (21. marta). To znači da pravoslavni Uskrs može biti između 4. aprila i 8. maja, a katolički između 22. marta i 25. aprila. Istina je, zapravo, da se tačnost ovog datuma u međuvremenu izgubila, uprkos reformama kalendara.

Uskrsu prethode određeni praznici i običaji

Neki od njih su Veliki Uskršnji post, Mladenci, Lazareva subota (Vrbica), Cveti, Veliki petak… Pred početak Velikog Uskršnjeg posta kod Srba u Vojvodini se obeležavaju Bele poklade (proštene, završne, sirne poklade, proćke, mesopus, mesojeđe, fašange, maškare, mačkare). Ova Bela nedelja je poslednja sedmica pred Uskršnji post.

Koreni poklada su paganski i vezani su za obeležavanje kulta Sunca i dolaska proleća, ali ih je vremenom prihvatila hrišćanska crkva i prilagodila ih. Devojke i mladići se maskiraju i uz mnogo graje idu od kuće do kuće, zbijajući šale, na opšte veselje svih prisutnih, a domaćin treba da ih časti. Mlađi članovi porodice treba da „vode glavnu reč”, opraštaju se svađe i uvrede i na trgovima se pale vatre oko kojih se svi okupljaju i, uz šalu i dobro raspoloženje teraju strah i ulaze u vreme posta.

Legende o crvenim jajima

Bojenje jaja se prvi put pominje u XII, a kod nas u XVI veku. Jaje samo po sebi ima simboliku obnavljanja prirode i života. Postoji više legendi o crvenim jajima. Po jednoj legendi, kada je Isus Hrist sahranjen, njegova majka Marija, je na grobu ostavila nekoliko obarenih belih jaja. Kada je u nedelju Isus vaskrsao, jaja na grobu su odjednom pocrvenela. Druga legenda kaže da, kada je Isus vođen da ga razapnu na krst, narod je bacao na njega kamenje, koje se pretvaralo u crvena jaja. Još jedna legenda kaže da, kada je Marija otišla caru Tiberiju u Rim da objasni Hristovo vaskrsenje, na poklon mu je donela korpu jaja. Car nije verovao da je Isus vaskrsao i rekao da bi to bilo kao kada bio jaja u krpi promenila boju. Marija je na to rekla Hristos vaskrse i sva jaja su postala crvena.

Bez obzira kako bilo, crvena boja je simbol radosti, života i vaskrsenja. Danas se jaja farbaju i u druge boje. Prvo jaje ofarbano u crveno, zove se čuvarkuća (čuvar, stražar, stražnik) i čuva se u kući do sledećeg Uskrsa. Veruje se da ima posebnu moć, čuva ukućane i donosi blagostanje. Negde se ovo jaje zakopavalo u dvorište ili polje, da bi čuvalo useve. Jaja se farbaju na Veliki petak i to ujutro. Jedna od poznatih tehnika šaranja jaja je batik tehnika, šaranje voskom. Veliki petak se smatra „teškim” praznicima, kada se svi poslovi prekidaju, pa čak ni crkvena zvona ne zvone, već se lupa po dasci.

Uskrs se slavi tri dana

Uskrs je dan radosti, veselja i druženja među ljudima. Veruje se da za Uskrs treba ustati rano i ne valja otići na spavanje pre ponoći, jer ćemo cele iduće godine biti pospani i lenji. Ujutro bi se umivalo sa vodom u kojoj je preko noći bilo potopljeno prvo crveno ofarbano jaje, zajedno sa travama (zdravac, bosiljak, dren, kaloper) i to radi zdravlja. Deci su se crvenim jajima trljali obrazi, kako bi ostala zdrava i crvena tokom cele godine. Vernici bi ujutro odlazili u crkvu na jutarnju liturgiju.

Svako domaćinstvo priprema bogat svečani ručak. Uskršnja pečenica je obično prase ili jagnje. Vernici se tucaju jajima, zato što se veruje da pucanje korena jajetu simbolizuje Hristovo vaskrsnuće. Ponegde se mese i posebni obredni hlebovi, sa umetnutim celim jajetom, koji se u Vojvodini nazivaju kovržanjak. Na sam dan Uskrsa po kući i dvorištu kriju se jaja i slatkiši koje deca traže. U nekim selima južnog Banata, Bačke i Srema, palile su se sveće na prozorima u ulicama kroz koje je prolazila litija.

Uskrs se slavi tri dana, tokom kojih se hrišćani pozdravljaju sa „Hristos voskrese” ili „Hristos vaskrse”, a odgovaraju sa „Vaistinu voskrese” ili „Vaistini vaskrse”. Nekada se tako pozdravljalo do Spasovdana, 40-og dana od Uskrsa. Veliki Petak, Velika subota i Uskrs koji je uvek u nedelju, najznačajniji su dani u crkvenom kalendaru. Svi običaji i radnje koje se izvode u ove praznične dane, imaju određenu simboliku i magijski smisao.

Autorka: msr Ljiljana Dragosavljević Savin, istoričarka

Foto: Jelena Ivanović, Vladimir Veličković