Bogato industrijsko nasleđe Novog Sada čine nekadašnje fabrike za proizvodnju alata u tzv. Kineskoj četvrti, koje su zahvaljujući Fondaciji Novi Sad — Evropska prestonica kulture obnovljene i preoblikovane u mesta za „proizvodnju“ kulture – Distrikt. Nakon istorijske godine titule, ovaj jedinstveni umetnički kvart predstavlja prostorni legat i nova je žila kucavica kulturne scene grada. Na prostoru nekadašnjeg Velikog Limana, koji baštini 100 godina dugu istoriju industrijskog nasleđa na 11.000 kvadrata, Distrikt je trajni centar kulture i savremenog stvaralaštva u kom struji kreativna, umetnička energija, a u čiji smo se umetnički potencijal uverili i zahvaljujući mnogobrojnim događajima u okviru programa EPK.
Ipak, Distrikt nije samo prostor za održavanje kulturnih događaja, već je i renovirani dom i kutak za brojne lokalne umetnike, ali i kulturne organizacije, koje čine važan deo novosadske umetničke scene. Jedan od tih centara je i Kulturna stanica Liman, koja radi u sklopu zgrade Omladinskog centra Opens, a koji poseduje više multifunkcionalnih prostorija za različite tipove aktivnosti (konferencije, tribine, radionice, sastanke, projekcije, izložbe i sl.) dok su programi OPENS-a direktno okrenuti ka mladima. Upravo je to i prednost ovog objekta, jer ga uređuju mladi ljudi koji neguju omladinski duh i kreativnost. Takođe, obnovom Distrikta „osvežen” je i prostor popularne Fabrike, odnosno Studenskog kullturnog centra Novi Sad, koja sada može da ispuni i nazahtevnije želje umetnika, ali i posetilaca. Stoga vas pozivamo da redovno pratite naš kalendar na sajtu kako biste bili u toku sa dešavanjima u Fabrici.
„Fabrika je svojevrsni zaštitni znak Distrikta, kako zbog svoje namene koja je pre svega usmerena na kulturne, umetničke i muzičke programe, tako i zbog položaja i veličine. Može da primi veliki broj posetilaca, pruža niz mogućnosti transformacije prostora i može da se prilagodi raznim programskim dešavanjima, što je čini jedinstvenim prostorom u Novom Sadu “ – objasnio je Obrad Škrbić, direktor SKCNS.
Novi prostori za umetnike
Transformacija nekadašnje Kineske četvrti započeta je još pre nekoliko godina, a uprkos nepoverenju i kritikama javnosti, priča o prostoru Distrikta je započeta, kako je objasnio direktor Fondacije Novi Sad — Evropska prestonica kulture Nemanja Milenković. Zahvaljujući razgovorima i diskusijama, došlo se do ovoga što Novi Sad ima danas. „Ponovo su pokrenuti pogoni u ovim prostorima, ali sada ne industrijski, nego kreativni, i te pogone više ništa neće moći da zaustavi“, istakao je Milenković.
I zaista, nekadašnji zvuk mašina i alata ove, nekada industrijske zone grada, zamenio je kreativni pogon savremenog stvaralaštva, a prednosti obnovljenih prostora itekako zapažaju i umetnici i slikari čiji su ateljei nekada bili – u zapuštenoj Kineskoj četvrti.
„Govoriti o ateljeima u Distriktu danas, a ne spomenuti kako je bilo pre, gotovo je nemoguće, ili, preciznije, nesportski. To najbolje zna nas nekoliko umetnika koji smo tu bili pre, u starim ateljeima i koji smo sad u novim prostorima“, istakao je slikar Boris Lukić, jedan od umetnika koji je u Distriktu ima nov atelje.
„U starim ateljeima svakodnevno smo se borili sa problemima koji su savremenom čoveku odavno strani – nepostojanje toaleta, tekuće vode, grejanja, o hlađenju u letnjem periodu se nije ni mislilo. Privođenjem nameni novih ateljea se prešlo prečicom iz 19. direktno u 21. vek. Konačno, umetnicima problem ateljea nije glavna tema dana, te svoju energiju i ideje mogu da usmere na ono što im je zaista posao“, objasnio je ovaj umetnik.
Nove prostorije u Distriktu pripale su i Francuskom institutu u Srbiji, koji je više od 15 godina radio u centru Novog Sada. Direktor novosadskog ogranka Francuskog instituta u Srbiji Vladimir Marinković, rekao je da je za njih bila velika čast da dobiju prostor u obnovljenom Distriktu u okviru stare fabrike „Petar Drapšin“, koja je deo kulturnog i arhitektonskog nasleđa Novog Sada.
„Vrlo smo zadovoljni što ćemo biti bliži svim dešavanjima koji se ovde realizuju, naročito onima u okviru narednih Kaleidoskopa kulture“, istakao je Marinković.
Kako je, uopšte, nastao Kreativni distrikt?
Kineska četvrt na području nekadašnjeg Velikog Limana, podsetimo se, bila je nekadašnja industrijska zona Novog Sada. U posleratnim godinama, nakon Prvog svetskog rata, novosadska populacija se gotovo udvostručila, a u to vreme obnove i razvoja došlo je i do ekspanzije metalurških i zidarskih zanata. Rušenjem Mostobrana davne 1923. godine, otpočela je i izgradnja nove industrijske zone uz Dunav. Tada su (upravo na prostoru današnje Kineske četvrti) podignuti brojni industrijski objekti poput gvožđara i žičara, ali i fabrika kamena, te je, sasvim logično, ova zona Novog Sada pretvorena u industrijsku. A zašto baš naziv Kineska četvrt? Ovaj donekle pežorativni naziv je među Novosađanima upućivao na mnogobrojnost radnika, te su stavnovnici govorili kako u industrijskoj zoni „radnika ima kao Kineza“. Ovaj naziv održao se sve do danas, kada je Novi Sad dobio – Distrikt. Novi centar mladih umetnika i kreativnog stvaralaštva.
Autorka: Marina Marić
Foto: Vladimir Veličković, Jelena Ivanović
