Grad bez koncertne dvorane, bez zvaničnog gradskog kamernog orkestra, intenzivnije saradnje sa evropskom scenom, sa malim brojem konkursa za umetnike i sa određenom publikom koja je pratila koncerte klasične muzike, 2016. godine proglašen je Evropskom prestonicom kulture za 2021. godinu.

Šest godina kasnije, i to na današnji dan, 26. juna, na Petrovaradinskoj tvrđavi bilo je više od sedam hiljada ljudi, a sa scene je odjekivala Oda radosti. Fotografije koje su obišle gotovo čitavu javnost prikazale su mnogobrojnu publiku koja je uživala u Devetoj Betovenovoj simfoniji. U zajedničkom izvođenju Beogradske i Dortmundske filharmonije, 26. juna titularne 2022. godine, Novi Sad je imao jedinstvenu priliku da prisustvuje Betoven maratonu, tačnije da čuje svih devet simfonija u jednom danu uz veliko finale (deveta simfonija) pod otvorenim nebom na Tvrđavi. Prethodnih osam simfonija izvedeno je u prvoj Gradskoj koncertnoj dvorani. Do tada je jedinstveni koncert klasične muzike na otvorenom „Korzo“ održan već četiri puta, najveća operska dela izvedena su pod vedrim nebom.

– Kad vidimo samo fotografije, recimo, Betoven maratona, taj broj publike je premašio sva moja očekivanja – ističe vanredni profesor violončela na Akademiji umetnosti u Novom Sadu Marko Miletić. – Ja ne znam da li je Egzit na nekom koncertu imao toliko publike koliko smo imali na Devetoj Betovenovoj simfoniji. To je zaista nešto što je za pamćenje, što je na ponos Novog Sada i Novosađana.

Promene koje su događaje klasične muzike izvele iz do tada uobičajenih okvira ohrabrile su orkestre, ansamble, umetnike i već postojeće manifestacije, poput NEO festivala, koji se, uzgred, održava do 30. juna 2023.

Festivali koji samostalno primenjuju stečeno iskustvo

Upravo taj festival koji se već tradicionalno održava u junu u Novom Sadu ove godine održava vrhunske koncerte kamerne muzike sa izuzetnim umetnicima, koncerte sa decom i za decu, kroz saradnju domaćih i stranih umetnika, kao i nastupe mladih muzičara iz novosadskih muzičkih škola. Ovim se obeležava i 35 godina postojanja orkestra „Kamerata Novi Sad“, koji je baš u godinama pripreme Evropske prestonice kulture postao gradski kamerni orkestar. Više od tri decenije postojanja, Neo festival je proslavio i spektakularnim koncertima Kamerate uz vrhunske muzičare Stefana Milenkovića i Boža Vreća. Marko Miletić, koji vodi taj festival, kaže da je upravo kroz godine pripreme za titulu EPK stvorena tradicija na polju klasične muzike, na koju su Novosađani sada već navikli.

– Tim sjajnim produkcijama i velikim ulaganjem, pa i prezentacijom samih događaja značajno smo podigli nivo u odnosu na to šta se dešavalo pre 2016. godine – potvrdio je Miletić, koji je na projektu „Novi Sad – Evropska prestonica kulture“ bio angažovan kao kustos za klasičnu muziku i iz te perspektive komentariše da su za njega prakse koje danas možemo da vidimo na sve strane, kada festivali nastavljaju samostalno da koriste mnoga znanja stečena prethodnih godina, najbolja stvar koja ostaje. – Posle godine titule ostavili smo i vrlo težak zadatak da razvijamo sve, da i dalje ulažemo u sjajne izvođače i ansamble, da produkciono ne idemo ispod onoga što smo do sad uradili.

Violinista Stefan Milenković smatra da su „odskočna daska“ u godini titule upravo veliki projekti, koji su klasičnu muziku izveli iz zidova zatvorenih prostora i svi procesi koji su se desili u pozadini. Poznati violinista ujedno je i umetnički direktor Gradske koncertne dvorane, prve u istoriji Novog Sada.

Svojom energijom pokretati trendove

Stefan Milenković potvrdio je stav o tome da je titula Evropske prestonice kulture prošle godine apsolutno doprinela širenju publike, što je veoma važno.

– Svi radimo na tom održavanju interesa, približavanju klasične muzika što većem broju ljudi, raznovrsne i mlade publike. Važno je shvatiti da je trendove potrebno održavati, pokretati svojom energijom, pokretati nove projekte. To je proces, to nije destinacija – poručuje Stefan Milenković.

– Cela prošla godine je odlična odskočna daska koja ima svoju inerciju, ali mislim da treba neumorno raditi na tome da se ta inercija ne izgubi – smatra Milenković, koji se u Srbiju vratio baš pred godinu titule i 2021. nastupio na „Korzu“ koji se, u okviru Kaleidoskopa kulture, održava na jednom od centralnih gradskih bulevara i postao je tradicija Novog Sada, stvarajući jednu novu publiku već u godinama pripreme za titulu. – Mislim da je Novi Sad grad koji lako uspeva da zadrži taj jedan duh koji ide napred. To je jedno svedočanstvo samom Novom Sadu da je apsolutna prestonica kulture i da je u stanju da iznese ne samo jedan takav događaj, nego univerzum koji traje cele godine i koji podrazumeva veliku odgovornost, organizaciju i resurse. To je herojski i uspešno izneo na svojim ramenima. Mislim da je neophodno stvarati i negovati publiku, veoma je bitno da imamo veliku ponudu u klasičnoj muzici, veliki dijapazon sadržaja, forme i suštine, i da se, naravno, ide nekim nekonvencionalnim rutama, da se stvari na koje smo navikli rade na drugačiji način ili na drugačijim mestima. To apsolutno utiče na percepciju istog događaja, na osećaj publike i doživljaj. Novi Sad ima upravo to. Jednu paletu mesta na kojima možemo uživati u kulturnim i umetničkim događajima i samim tim stvarati drugačiji organizam publike sa tim inovativnim pristupima.

Nove šanse za mlade umetnike

Gradska koncertna dvorana je imala svoje vatreno krštenje kada se u punom kapacitetu i punim intenzitetom uključila u programe EPK tako da je odgovorila na svaki izazov koji je bio postavljen.

Prostor kao što je Gradska koncertna dvorana nije postojao u Novom Sadu, tako da mislim da ona znatno upotpunjuje sliku – naglašava Stefan Milenković. – Ja sam veoma zadovoljan i rekao bih da je tek ova godina zapravo prva u kojoj mi krećemo sa svojim radom. To je jedan proces koji se razvija, ali mislim da idemo u dobrom pravcu i sad je potrebno samo vreme. Pre svega su zadovoljni i ljudi, odnosno publika koja dolazi na koncerte i umetnici koji su svirali, a koji su imali veoma pozitivne utiske o samoj sali.

To potvrđuje i Marko Miletić, koji smatra da je Gradska koncertna dvorana izuzetan resurs.

– Ja moram da izrazim divljenje i zahvalnosti gospođi Radmili Rakin Martinović, direktorki Muzičke škole „Isidor Bajić“, jer sam upoznat sa njenim dugogodišnjim naporima kako bi se to zdanje desilo Novom Sadu, u okviru kojeg imamo Muzičku i Baletsku školu, i Gradsku koncertnu dvoranu – otkriva Miletić, dodajući i činjenicu da je, takođe, ozbiljnu promenu napravila mreža kulturnih stanica, kao jedan od najznačajnijih legata. – Naročito je bitno u ovom trenutku istaći važnost takvih institucija i takvog jednog zdanja, u kom naša deca skupljaju vrednosti da budu zdravo tkivo jednog društva. Često dobijamo komentare od gostujućih umetnika koji su posetili to zdanje, da je reč o verovatno najmodernijoj zgradi Muzičke i Baletske škole i koncertne dvorane koja je napravljena u zemlji, a verovatno i u regionu. Upravo je u kulturnim stanicama napravljen jedan preokret kad je reč o stvaranju nove publike i edukaciji mladih. Zahvaljujući Udruženju umetnika Visoko C i programu koji do sada nije viđen u čitavom regionu, upravo je tamo stvorena najmlađa „operska publika“.

Predsednik Udruženja „Visoko C“ Branislav Cvijić saglasan je s činjenicom da je pomak u razvoju publike apsolutno napravljen.

– Od osnivanja našeg udruženja, 2015. godine, pa do sada imali smo više od 1.500 izvođenja naših predstava – istakao je Cvejić. – Operske predstave smo deci prikazali na maštovit, a opet i pristupačan, prirodan način. Kroz interakciju i edukaciju o tome šta je to operska predstava, uspeli smo da ovu uzvišenu umetnost približimo najmlađima i u velikoj meri utičemo na njihovu svest o toj vrsti muzike. U prilog tome ide odziv publike u sve većem broju pri svakoj našoj novoj produkciji i uvereni smo da će se tako nastaviti i u budućnosti. Svi znamo za značaj kvalitetnih programa, kao i muzike u najranijem dobu detinjstva. Operska muzika je preteča svih kasnijih muzičkih pravaca. Ljudski glas je najkompleksniji instrument kojim uz odabranu melodiju i tekst prenosimo iskrene emocije, koje su od vitalnog značaja za razvoj najmlađih. Pošto je opera najkompleksnije muzičko-scensko delo jer obuhvata više različitih umetnosti, smatramo da njenim prikazivanjem u velikoj meri utičemo na razvoj muzičkog ukusa i ličnosti kod dece, poboljšavamo socijalni aspekt kod njih i utičemo da postanu temelj budućeg uređenog društva. Deca koja su jednom prisustvovala našoj predstavi postala su redovna publika.

Novi Sad je produkciono sposoban

Vanredni profesor violončela na Akademiji umetnosti u Novom Sadu Marko Miletić smatra da bi sve što je učinjeno trebalo najviše da koristi, pre svega, sceni, i onome što ostaje.

– Sve što smo radili, trebalo je. Tu su i konkursi za umetnike za koje se takođe nadam da će opstati i ono što ipak smatram najznačajnijim jesu nove navike i to znanje vezano za produkciju i prezentaciju samih događaja, kada je svako polje umetnosti u pitanju, a naročito klasična muzika – kaže Miletić.

– Festivali i domaće produkcije dobili su priliku da predlože koprodukcije i umetnike koji će da dođu i sa njima nešto zajednički urade, da se te saradnje nastave, ne samo na teritoriji Srbije i Novog Sada, već i van zemlje. Smatrao sam da u takve projekte treba više uložiti i više im pažnje pružiti nego iz inostranstva kupovati gotove projekte koji oduševe publiku i onda iz ovog grada odu. Povezivanje scene i produkcionih mogućnosti koje pružaju kulturne stanice, Distrikt i upoznavanje ljudi u tim silnim procesima upravo su nešto što je velika korist za scenu. Na kraju, i sam osećaj umetnika i kulturnih radnika, koji žive u produkciono sposobnom gradu, koji je bio Evropska prestonica kulture, i to kao prvi grad izvan Evropske unije. Mislim da je to izuzetna stvar koja je doprinela brisanju nekog osećaja da su umetnici iz velikih evropskih gradova inferiorniji, jer je sada povezanost i uključenost naših umetnika, kad je reč o evropskoj sceni, na značajno višem nivou.

Izvor: Dnevnik