Prema istraživanjima nezavisnih evaluatora, Novosađani smatraju obnovu umetničke četvrti Distrikt jednom od najvažnijih promena nakon dobijanja titule Evropske prestonice kulture. Novi Sad je tako još jednom potvrdio reputaciju urbanog grada i na ovaj način se sve više ističe i kroz razvoj alternativne umetničke scene. Baš zbog toga će pomenuti Distrikt dobiti svoju prvu monografiju.
Asistentkinja na departmanu za arhitekturu i urbanizam na Fakultetu tehničkih nauka, Maria Silađi koja, zajedno sa Anicom Draganić, radi na monografiji smatra kako ljudi uglavnom nisu upoznati sa istorijom lokacije Distrikta i Velikog Limana, a to je ključno za razumevanje značaja tog prostora, pre svega njegove nematerijalne baštine.
– Ako ljudi ne znaju istoriju prostora, neće ni razumeti zašto je bitno da zadržimo i obnovimo neke oronule zgrade, uglavnom male arhitektonske vrednosti – kaže Maria Silađi. – Monografija se bavi istorijatom Velikog Limana, sa akcentom na prostor Distrikta, nekadašnje fabrike Braća Kramer/Fabeks/Petar Drapšin od 1923. godine, od pojave prvih fabrika i izgradnje puta na Velikom Limanu, pa sve do pretvaranja ovog prostora u Distrikt.
Maria Silađi ističe da je fokus monografije njima bio istorijat Velikog Limana od nastanka do završetka Drugog svetskog rata.
– Za taj period smo pronašle najviše materijala, uglavnom u Istorijskom arhivu Grada Novog Sada i u novinama iz tog perioda. Za period od Drugog svetskog rata do premeštanja fabrike Petar Drapšin, najviše materijala smo pronašle u Arhivu Vojvodine i takođe u dnevnoj štampi. Nismo istraživale privatne zbirke i fotografije nekadašnjih radnika Petra Drapšina, ali verujem da bi taj poduhvat takođe bio interesantan – jer su oni verovatno gledali ovaj prostor drugačijim očima. Od 1974. godine smo imale malo pisanih izvora, uglavnom smo pravile intervjue sa ljudima koji su u tom periodu bili prisutni na tom prostoru i aktivno učestvovali u tome da taj prostor opstane kao celina i transformiše se u ono što je i danas, u kulturni distrikt.
Obnova Distrikta po ugledu na svetske primere
Nekadašnje bogato industrijsko nasleđe Novog Sada, koje čine fabrike za proizvodnju alata na 11.000 kvadrata, zahvaljujući tituli Evropske prestonice kulture obnovljene su i preoblikovane u mesta za „proizvodnju“ kulture. Novi Sad je, po uzoru na brojne evropske gradove, sledio pozitivan primer obnove i prenamene zapuštenih industrijskih prostora.
– Takav pristup industrijskom nasleđu možemo naći širom Evrope od 1990-ih. Ako treba da navodim primer, možda bih rekla četvrt Žolnai u Pečuju – pretvaranje nekadašnje fabrike pekarskih i keramičkih proizvoda u kulturni distrikt, u kreativnu industriju. Taj poduhvat je rađen takođe povodom titule grada kao Evropske prestonice kulture – ističe Maria Silađi.
Ovaj centar savremenog stvaralaštva, prostor je ne samo za održavanje kulturnih događaja, već je i renovirani dom za brojne lokalne umetnike, ali i kulturne organizacije. Transformacija nekadašnje zapuštene Kineske četvrti započeta je još pre nekoliko godina, a danas, nakon istorijske godine titule Evropske prestonice kulture, Novom Sadu je Distrikt ostao kao trajni prostorni legat i urbani kvart koji će kulturu nastaviti da donosi do svih nas.
– Veliki Liman je bio značajna industrijska četvrt Novog Sada koja se razvijala od 1920-ih, pa na prostoru Distrikta sve do izmeštanja fabrike Petar Drapšin, do 1974. Transformacija prostora nekadašnje fabrike u kulturnu četvrt je bio spor proces, ali svaki period i nakon premeštanja fabrike Petar Drapšin predstavlja značajan korak na putu ka Distriktu. Sve što se dešavalo na tom prostoru je danas kulturno nasleđe Novog Sada, gde sačuvani objekti – odnosno materijalno nasleđe – predstavljaju okvir, i unutar tog okvira može da se neguje nematerijalno nasleđe Distrikta, što je nesumnjivo od većeg značaja – priča Maria Silađi. Kako ističe, osvrćući se na specifičnost istorijata Distrikta, za pretvaranje ovog prostora u mesto gde se razvija kulturna industrija, veliku ulogu je odigrala firma Manual (Manual muzej zaboravljenih umetnosti), koja je ovu viziju Kineske četvrti imala već sredinom 2000-ih, a pored toga je započela i praktične korake ka tom cilju.
Prednosti Distrikta
– U prednosti Distrikta ubrojila bih istorijat i lokaciju, blizinu Dunava i nekadašnju blizinu železničke stanice. Ti faktori su bili ključni za nastanak i razvoj tog prostora i zahvaljujući njima je tu formirana nova industrijska zona Novog Sada nakon Prvog svetskog rata – rekla je Maria Silađi.
Distrikt – centar novih kreativnih industrija
Maria smatra kako Distrikt itekako može postati neki novi centar kreativnih industrija u Novom Sadu, ali da je bitno da taj prostor tretiramo kao celinu, da diše i funkcioniše kao celina.
– Na Distrikt moramo gledati kao jednu celinu. Sa svim pratećim sadržajima koje zahteva jedan kulturni distrikt. Ako prostor izdelimo na male lokale, gde svako radi i prezentuje svoj sadržaj bez interakcije sa okolinom i sa drugim učesnicima, onda ćemo izgubiti smisao Distrikta – rekla je Silađi i istakla kako podržava transformaciju industrijskog nasleđa i starih fabrika u nove prostore namenjene kulturi i umetnosti. – Apsolutno podržavam u slučaju da obnova originalne funkcije nije moguća. U tom slučaju je pravi pristup da industrijske prostore pretvorimo u prostore kulturne industrije, da se umesto određenih proizvoda stvara, „proizvodi” kultura. Naravno, jako je bitno da sve to bude održivo, samoodrživo, što neminovno zahteva i druge prateće sadržaje, sem kulturnih.
Izvor: Dnevnik
Foto: Filip Petronijević
