Šesti Kaleidoskop kulture ove godine biće održan od 7. septembra do 15. oktobra. Ove godine Kaleidoskop kulture okupiće više od 1.000 lokalnih, nacionalnih, regionalnih, evropskih i svetskih umetnika. Kaleidoskop kulture, kao i prethodnih godina, tokom pet nedelja posvetiće podjednaku pažnju pet vrsta umetnost – izvođačkoj, vizuelnoj, primenjenoj, arhitekturi i književnosti.
Uvod u sve to je četvorodnevno otvaranje, koje će najpre označiti Korzo, koncert klasične muzike na Bulevaru Mihajla Pupina, da bi se nastavilo tri dana otvaranja u Distriktu, koje predstavlja Kaleidoskop kulture u malom.
Umetnički koncept na koji umetnici, organizacije, ustanove kulture odgovaraju su Neraskidive veze, dok će ovogodišnji Kaleidoskop kulture staviti fokus na poslednjih 100 godina umetničkog stvaralaštva.
Tokom pet godina održavanja, Kaleidoskop kulture prolazio je kroz različite tranformacije i svake godine podrazumevao neke novine, ali je od samog početka do danas ostao veran konceptu na kom je nastao, a to je kultura zajedništva.
– U centar razvoja Kaleidoskopa kulture stavili smo razvoj scene. Taj razvoj i održivost takvog projekta moguć je samo ako radimo zajedno, a to je podrazumevalo spajanje nezavisne kulturne scene sa institucijama kulture, ali i povezivanje sa nacionalnom, regionalnim i evropskom scenom, kako bi se celokupna novosadska kulturna scena osnažila i osvežila i na kraju i ponudila nove događaje i doživljaje publici – kaže rukovodilac sektora produkcije Dušan Vuković.
Prvi Kaleidoskop kulture organizovan je 2018. godine. Kako je to tada izgledalo, koliko je bilo izazovno i sada kad se osvrnete na to, kakvi su vam utisci?
– Svaka nova ideja uvek nailazi na nerazumevanje i neshvatanje u kontekstu šta je to suštinska vrednost koju ona može da donese. Što je potpuno razumljivo, imajući u vidu kako stvari u kulturi funkcionišu poslednjih 50 godina. Suštinski, ako društvo i kulturna scena žele da idu naprad, potrebni su novi načini rada koji iziskuju nove modele i pristupe. Jednostavno, potrebno je da radite nove stvari kako bi stvorilinovi ambijent koji kreira nove mogućnosti i vrednosti.
Da li ste tada mogli da pretpostavite budućnost kakvu je imao poslednjih pet godina? Koliko se ta inicijalna ideja prilagođavala?
– Svake godine nezavisni eksperti su radili evaluaciju koja je obuhvatila sve aktere – aspekte, od umetnika, preko organizacija i ustanova pa sve doposetilacai na taj način su nasusmeravali u kom pravcu treba da idemo. Svakako, od osnovne ideje iliti koncepta se nije odustalo, već se prilagođavao potrebama svih aktera što je jedan od ključnih postulata razvoja Kaleidoskopa kulture. Kaleidoskop ne postoji samo zbog umetnika i organizatora, već i zbog publike. I to je suštinska vrednost i razlog zašto se ovaj legatski projekat razlikuje od drugih.
Kaleidoskop je menjao svoj koncept, unapređen je, kako je izgledao taj proces transformacije i zbog čega je on bio potreban?
– Koncept da u pet nedelja promovišete pet umetnosti kroz uključivanje mreže kulturnih stanica i Distrikta, koji je na taj način prvi put programski oživeo, bio je prirodan korak i proces u ostvarivanju cilja, a to je decentralizacija kulturnih sadržaja. Ta decentralizacija odnosno rad na tome da kultura dođe svugde i do svakog je bila i obaveza projekta Evropske prestonice kulture, a u Novom Sadu i neophodnost, ako uzmemo da činjenicu da je ranije gotovo 90 odsto kulturnih ustanova i sadržaja bilo skoro pa isključivo u samom centru grada.
Jedinstveni Kaleidoskop
Dušan Vuković ocenjuje šta čini Kaleidoskop jedinstvenim događajem.
– Stabilan koncept, a opet agilan, spreman da odgovori najsavremenijim trendovima, i kao i do sada, dovede umetnike iz celog sveta.
Da li su se izazovi tokom ovih pet godina promenili? Šta je ono što je već savladano, i na neki način je postalo uobičajena praksa prilikom realizacije, a šta uvek predstavlja novi izazov?
– Izazovi su konstanta, i to je važno, zato što je to preduslov napretka i stvaranja novih stvari. Pored toga, tim koji radi, savladava nove izazove koji podižu kapacitete i daju nam nova znanja. Savladavanje novih stvari stvara nove veštine koje samo ovako dinamični projekti mogu da donesu. Jer, čim postoje izazovi, znamo da smo na pravom putu.
Kaleidoskop je bio realizovan čak i 2020. godine, u vreme pandemije koronavirusa, kakve ste sve prepreke savladali tokom ovih pet godina?
– Prepreka je bilo puno, ali je želja bila još veća. Prosto, našli smo način da prevaziđemo te prepreke. Tokom korone, sve programe smo realizovali online što je bio zaista veliki izazov, koji je na kraju bio uspešan imajući u vidu da je veliki broj ljudi programe pratio putem društvenih mreža. Verovatno najveći produkcioni izazov je Korzo, jedinstven projekat koji uspeva da zaustavi saobraćaj na par dana i to u samom centru grada, ali zato kulturu stavlja u prvi plan. S obzirom na posećenost tog događaja svake godine, a to je nekoliko hiljada ljudi, Korzo je evidentno bio potreban gradu i napravio je jedan iskorak koji je publika prepoznala i tako postao skoro jednak brend sa samim Kaleidoskopom kulture.
Najveći uspeh Kaleidoskopa
– Najveći uspeh je to što su publika, umetnička scena i ustanove kulture shvatile Kaleidoskop kulture kao platformu koja kulturom zajedništva može da pozicionira Novi Sad na evropsku mapu kulturnih događaja – Dušan Vuković.
Šta je Kaleidoskop kulture doneo umetnicima, šta ustanovama, šta publici, a šta gradu uopšte?
– Umetnici svake godine imaju mogućnost da apliciraju sa projektima za Kaleidoskop kulture i to je pokrenulo scenu i dalo im mogućnosti da rade sa ustanovama kulture i inostranim partnerima, što je ojačalo kapacitete ne samo umetničke nezavisne scene već i samih ustanova kulture. Kada je reč o publici, nadam se da su doživeli i uživali u stvarima u kojima nisu bili u prilici da uživaju do godine titule. Kada je reč o gradu, mislim da je dobio jedinstven projekat koji je već po statistikama turističke organizacije pokazao da turista ima sve više tokom septembra meseca u odnosu na godine pre nego što smo imali Kaleidoskop.
Izvor: Dnevnik
Foto: Vladimir Veličković
