Nedelju primenjene umetnosti na ovogodišnjem šestom Kaleidoskopu kulture obeležiće i otkrivanje monumentalne skulpture Srce, 30. septembra (NOVI DATUM) u 19 sati, koju u središte Distrikta postavlja dr Milijana Komad, pionirka na polju digitalnih tehnologija i umetnosti. Najveću interaktivnu skulpturu u Srbiji, visine pet metara i širine tri metra, koja će upravo zbog svojih impozantnih dimenzija privlačiti poglede prisutnih, posetioci će imati priliku da pogledaju sve do 15. oktobra i tako iskuse jedinstveno umetničko iskustvo koje će stimulisati njihova čula i emocije.
Radno vreme: od 30. septembra do 7. oktobra, skulptura će biti izložena neprestano 24 sata, a potom će posetioci sve do 15. oktobra moći da je posete u periodu od 12 do 20 časova (osim ponedeljka i utorka, kada će objekat biti zatvoren).
Ova monumentalna skulptura je prva toplotna instalacija na svetu teška dve tone, a inspirisana je konceptom ljubavi, čiji je cilj da ojača osećaj povezanosti među ljudima. Jedna od posebnosti koje čine Srce izuzetnim su senzori smešteni u samoj skulpturi, koji omogućavaju da, kada više ljudi dodiruje skulpturu istovremeno, srce jače kuca. Stoga vas pozivamo da dodirnete Srce Distrikta, povežete se s njim i osetite njegov puls.
U susret otkrivanju interaktivne skulpture u nedelji primenjene umetnosti Kaleidoskopa kulture, porazgovarali smo s autorkom ovog spektakularnog dela. Milijana Komad nam je otkrila kako je došla na ideju da napravi ovo veliko Srce, šta su bili najveći izazovi u procesu kreiranja, ali i kako ona doživljava ovogodišnji koncept Kaleidoskopa kulture u gradu umetnosti.
Skulptura Srce, reklo bi se da predstavlja rezultat spoja nauke i umetnosti. Možete li da nam kažete nešto više o samom delu?
Interaktivna skulptura Srce je plod mog dugogodišnjeg rada na polju nauke i umetnosti, koje spaja negde i moju oblast interesovanja, jer sam kao doktor digitalnih umetnosti – naučnik i umetnik. Kroz sve moje radove i internacionalnu karijeru na polju umetnosti i nauke, pokušavala sam da na neki način materijalizujem stvari koje se ne mogu materijalizovati kao što su misli, ideje, bol, emocije, reči, osećanja itd. Tako je i ovaj rad pokušaj da na neki način materijalizujem ljubav, da je fizički manifestujem, da na neki način osvestim ono što se lagano gubi u oblaku konzumerizma na čemu se bazira trenutna kultura. Svojim radom pokušavam da osvestim ono najlepše u nama i da nas povežem kroz jedno veliko toplo i meko srce koje reaguje na dodir, na prisustvo, na pažnju, na ono što nam svima u stvari treba i na neki način nedostaje. Svojim radom želim da vizuelizujem ljubav i to je moj osnovni i krajnji cilj.
Kako ste došli na ideju da kreirate skulpturu Srce?
Ideja za ovu skulpturu je došla još 2017. za vreme jednog Oktobarskog salona čija je tema bila ljubav, a ova skulptura je na neki način refleksija toga kako ja doživljavam ljubav. Kasnije sam u Ljubljani u Muzeju arhitekture predstavila maketu srca gde sam dobila snažne ovacije tamošnje pubilike. Da bi konačno ovo prelepo, nazvaću ga, biće od skulpture oživelo ovde u Novom Sadu… Sama skulptura je posebna ne samo zbog svoje monumentalnosti veći i zbog toga što sa njom ulazimo u istoriju srpske kulture, a bogami i svetske kao prva topla interaktivna skulptura na svetu, na šta sam posebno ponosna.
Šta za vas predstavlja ova skulptura?
Ovom skulpturom sam želela da dam svoje srce na dlanu … svima… da rade s njim šta žele… da ga maze ili da ga udaraju …ubadaju ili poljube kao i u životu. Samo što je ovo srce banalizovano i apsurdno uvećano, a baš i zbog toga i sama ironija koju ono donosi… i pitanje koliko smo mi svi kao pojedinci spremni da se otvorimo i damo svoje srce na dlanu, da se povežemo međusobno. Srce će svakako da reaguje, zato i jeste interaktivno. Što ga više ljudi bude dodirivalo – kucaće jače i snažnije, a što bude manje ljudi oko njega i u njemu, ono će biti tužnije i kucaće sporije… kao i u životu… zar ne?
Šta vam je predstavljalo najveći izazov tokom izrade skulpture Srce i kako je izgledao kreativni proces?
Ceo proces je bio jako kompleksan i zahtevan kao i svi moji radovi. Pošto imam čast i zadovoljstvo da uz mene stoji nezamenljiv tim ljudi, mojih prijatelja i saradnika, bez čije pomoći ovo srce ne bi bilo realizovano, sve prepreke su savladane sa uspehom i na naše zadovoljstvo. Sa pravom mogu reći da je ovo srce napravljeno sa mnogo ljubavi i pažnje. Jako sam ponosna što mogu da kažem da je celi tim dao svoja srca i krv i znoj radeći na njemu i to bukvalno. Što se tiče tehničke zahtevnosti imali smo jako mnogo naučnog rada na srcu, jako mnogo eksperimentisanja sa materijalima, mnogo inovacija smo napravili, ali to ćete videti u dokumentarcu koji pravimo.
Sada već legat projekta Novi Sad – Evropska prestonica kulture, Kaleidoskop kulture održava se šestu godinu zaredom i tokom pet nedelja promoviše pet vrsta umetnosti. Kako se vama čini ovaj koncept?
Moram priznati da sam zaplakala od sreće kad su me pozvali da učestvujem na Kaleidoskopu kulture. Mislim da je on sjajna šansa da se umetnici afirmišu kroz samu promociju kulture, što mislim da je najbitnije od svega. Srbiji nedostaju festivali ovog tipa. Celi tim koji radi u organizaciji je predivna sinergija samog festivala i njegovih raznolikosti i treba da bude primer svima ubuduće.
Koliko je važno da mladi umetnici imaju priliku da se predstave publici na manifestacijama kao što je Kaleidoskop kulture?
Mislim da je to izuzetno bitno, jer kroz moju raznoliku internacionalnu karijeru, mogu slobodno da kažem da su naši ljudi daleko ispred svih u idejama i znanju, ali nažalost daleko ispod svih u prilikama i šansama. Zato i sve pohvale za Kaledioskop i šanse koje pruža. Iskreno i od srca želim da ova manifestacija traje što duže i da bude inspiracija ne samo ljudima poput mene nego i mnogim festivalima koji tek treba da se rode.
Skulptura će biti postavljena u novosadskom Distriktu. Kako vi gledate na prostor koji je od nekadašnjih industrijskih pogona transformisan u nova središta kulture?
Mislim da je prostor od srca poklonjen mom Srcu i da će Srce biti savršen dodatak ovom lepom festivalu, koje će da kuca zajedno sa njim.
Autori: Feđa Putnik i Marina Marić
Foto: Privatna arhiva, Vladimir Veličković