Ovogodišnji Kaleidoskop kulture uspeo je da nadmaši svih pet prethodnih izdanja, kako tvrde i sami organizatori. Šesti po redu, istakao se, reklo bi se iz više aspekata, a pogotovo po nekim novim konceptima, koje smo prvi put imali prilike da vidimo.

Po prvi put ceremonija svečanog otvaranja bila je na Korzu, veličanstveni događaj koji, pokazalo se, publika obožava. Zatim, čitav program Kaleidoskopa bio je realizovan u mreži kulturnih stanica i Distriktu, kao najvažnijim prostornim legatima Evropske prestonice kulture.

Prvi put u Srbiji je bio jedan od najpoznatijih arhitekata današnjice, Alehandro Aravena, koji je privukao pažnju više od 2.000 ljudi, zatim prvi put je stigao i dobitnik Gremija, džezer Džejson Majls, ali prvi put su postavljeni i neki novi umetnički koncepti, kakvi do sada nisu viđeni u Srbiji, a možda i šire.

Najpre od performansa „Neraskidive veze“, rediteljke Maje Grgić, koji je publiku vodio tragom najznačajnijih događaja u poslednjih sto godina i to kroz ceo prostor Distrikta koji je i dalje gradilište, zatim najveća interaktivna instalacija u Srbiji i prva toplotna, interaktivna na svetu „Srce“, najveća izložba najpoznatijih srpskih vizuelnih umetnika „Na putevima srpske umetnosti (1923 – 2023) – Od Konjovića do Marine Abramović“, Galerije Bel Art i prva izložbe o jednom industrijskom nasleđu „Duh mesta – prvi vek Distrikta“.

Dakle, ovogodišnji Kaleidoskop kulture je iz različitih uglova i posle godine titule Evropske prestonice kulture doneo brojne novine koje smo imali priliku da vidimo i doživimo, i ostavio je iza sebe možda neke nove umetničke prakse ili ohrabrio neke mlade umetnike, ali iza njega ostala je i stalna postavka, smeštena u Distriktu.

Reč je o gore izložbi „Duh mesta – prvi vek Distrikta“.

– Nezaboravno, uzbudljivo. Hvala svima koji su na bilo koji način doprineli da sve uspe baš ovako – jedan je od komentara posetilaca izložbe.

Multimedijalnost izložbe je možda i ključ zbog čega je izazvala veliku pažnju. Naime, ova izložba, iako govori o istoriji jednog mesta, o turbulentnih sto godina, nije predstavljena samo kroz istorijske činjenice, većs u autorka Monika Bilbija Ponjavić i čitav tim ljudi koji je na tome radio, ključne momente predstavio na do sada neviđen način.

– Fascinirala me emotivna snaga izložbe „Duh mesta“. U drugoj prostoriji postoje fotografije od kojih su neke interaktivne. Priča majke koja govori o izgubljenim životima svoje dece me je rasplakala – rekla je Novosađanka Nevena.

Tim koji je radio na izložbi, koristio se različitim elementima i metodama scenskog dizajna, kako bi uključio i publiku da sami otkrivaju različite segmente izložbe, od pomenutog preslušavanja audio materijala, koji je prikupljen iz perioda svedočenja o stravičnim događajima Novosadske racije, pa čak i do velikog čekića, koji simbolizuje nekadašnji period najvažnije industrijske zone u Novom Sadu, a koji publika, udaranjem u betonski stub otkriva na postavljenim ekranima na zidu.

– Mojim sinovima je bilo jako zabavno da putem interaktivnih čekića uče o istoriji. Mislim da je ovo pravi način da se predstavi jedna izložba – ocenila je Jelena, nakon obilaska u Distriktu.

Za većinu posetilaca, ova izložba otkrila je dugo neispričanu priču. Prostor na kom je današnji Distrikt i njegova istorija malo je ili gotovo uopšte nije bila poznata opštoj javnosti.

– Izložba je stvarno sjajna, pokriva dug period istorije ovog mesta o kome nažalost ne znamo baš puno. Čak je bila zanimljiva i mojoj deci, posebno deo sa lancima i čekićem. Za svaku preporuku – kaže jedan od posetilaca Dragan.

S obzirom na period od 100 godina koji je izložba imala zadatak da predstavi, podeljena je u šest celina – od osnivanja fabrike, preko II svetskog rata i NATO bombardovanja, do Evropske prestonice kulture, izložba, organizacijom, ali i građenjem prostora nastoji, na trenutke vrlo doslovno, preslikati turbulentnost, progres, promene, tragične sudbine, haos, nadu i kakofoniju jednog vremena.

Čitav prostor jednog dela objekta koji, kao nekada, nosi naziv Fabrika, na samom Bulevaru despota Stefana, pretvoren je u hronologiju jednog prostora, hronologiju turbulente istorije i ključne događaje koji su se odrazili na ceo Novi Sad i njegovo formiranje.

– Nisam imala pojma šta se uopšte dešavalo ovde pre 2000-ih, a živim na Limanu. Sad ipak imamo neku priču, neku istoriju Kineske, a mislim da je to dosta bitno – rekla je Novosađanka Zora. Pored žitelja grada, stalna postavka oduševila je i turiste.

– Jako nam se svidela izložba, došli su nam prijatelji iz inostranstva, pa smo i njih poveli i dopalo im se. Izložba je dvojezična što je odlično, da mogu i stranci nešto da čuju i vide o nama – istakla je Mirjana.

U obilazak Distrikta dolazile su porodice zajedno, grupe prijatelja, bake i deke sa unicima i svima se svidelo ono što su videli. Kako su ocenili ova izložba na ponos Novog Sada.

– Izložba „Duh mesta“ je po mom mišljenju nešto što je trebalo da se desi odavno. Dugi niz godina ova četvrt Novog Sada bila je zapuštena i drago mi je što je u poslednjih nekoliko godina „oživela” pogotovo zato što ja živim u komšiluku i moja deca sada imaju lepo uređen prostor koji nudi pregršt različitih kulturnih programa. O istoriji same lokacije se malo znalo, a ova izložba edukuje sve posetioce o bogatom nasleđu. Moram da pohvalim i multimedijalnost same izložbe, porodično smo je posetili i svima je bila veoma zanimljiva – rekao je Novosađanin Boris.

Sve ovo govori u prilog činjenici da je ovakav umetnički iskorak bio potreban ne samo u Novom Sadu, već i šire, o čemu svedoči i sledeći utisak posetioca.

– Još jednom je Kaleidoskop kulture izazvao ogromnu pažnju i posećenost, kvalitet svega predstavljenog, tako da tradicija, koja je vrlina velikih, se nastavlja i dalje. Sve pohvale, vidimo se i dogodine – rekao je Branislav, a sa tim njegovim rečima čini se da je Kaleidoskop kulture ove godine ispunio, a možda čak i prevazišao očekivanja publike, ali postavio sebi i veliki zadatak za narednu.

Radno vreme izložbe

Izložba „Duh mesta – prvi vek Distrikta“ otvorena je svakog dana (osim ponedeljka i utorka) od 16 do 20 časova.

Foto: Vladimir Veličković