Jedan od interesantnih događaja na ovogodišnjem Kaleidoskopu kulture, jeste izložba Svet Pavela Surovog: Mira Brtka, koja će biti otvorena u okviru nedelje primenjene umetnosti, 6. septembra u 19 časova u SKCNS Fabrika u Distriktu, gde će posetioci imati priliku da upoznaju fotografske radove Pavela Surovog, inspirisane kreacijama umetnice Mire Brtke.

Ova izložba nije samo omaž jednoj od najznačajnijih figura jugoslovenske i srpske umetnosti 20. veka, već i reinterpretacija njenog stvaralaštva kroz objektiv savremenog umetnika. Mira Brtka, žena ispred svog vremena, oblikovala je avangardnu scenu svojim smelim eksperimentima u umetnosti, dok je Pavel Surovi, poznat po svojoj posvećenosti tradiciji i narodnoj kulturi, našao u njenom radu neiscrpnu inspiraciju.

Umetnica koja je radila ispred svog vremena

Mira Brtka je bila svestrana istaknuta, multidisciplinarna umetnica iz Vojvodine, poznata po svojoj avangardnoj umetnosti, modi, filmu, i slikarstvu. Rođena u vreme velikih promena (1930), a njeno detinjstvo bilo je obeleženo porodičnom tragedijom tokom Drugog svetskog rata, kada je izgubila gotovo celu porodicu. Ta tragedija duboko je uticala na njeno stvaralaštvo, koje je prožeto temama bola, gubitka, i potrage za identitetom. Ipak, neosporna je činjenica da je uprkos svim životnim nedaćama uspela da stvara više od pet decenija i iza sebe ostavi ogroman opus radova i kreacija.

Nakon rata, Brtka se školovala u Beogradu i Rimu, gde je studirala slikarstvo i filmsku režiju. Njena karijera je započela u svetu mode, gde je postala prepoznata po svojoj inovativnosti i sposobnosti da spaja umetnost i dizajn. Prve haljine koje je dizajnirala Italijanke su prošetale još krajem šezdesetih, a čak je i slavna glumica Izabela Roselini nosila je Brtkine kreacije, ali i poznate manekenke sa ovih prostora, poput Ljiljane Tice. Kao članica grupe Illumination, u kojoj su učestvovale i umetnice poput Marine Abramović i Nadežde Petrović, Brtka je eksperimentisala s različitim medijima, od apstraktnog slikarstva do filmskih projekata.

Slobodno možemo istaći da je bila pionirka u povezivanju mode i umetnosti, stvarajući unikatan estetski izraz koji je reflektovao njenu borbu sa prošlošću i potragu za smislom u svetu prepunom kontradikcija. Vredno je radila sve do smrti 2014. godine i kako je isama neretko govorila, nikada nije imala manjka inspiracije jer ju je iznova nešto novo oduševljavalo i motivisalo. Njeno nasleđe ostaje živo kroz brojna dela koja i dalje inspirišu savremene umetnike. Jedan od njih je upravo i istaknuti umetnik Pavel Surovi koji se se kroz izložbu, koja će posetiocima Kaleidoskopa kulture biti prikazana u Distriktu, fokusira na Brtkine modne kreacije, posebno njene haljine, koje interpretira iz svog estetskog i filozofskog ugla, ali i pokušava da protumači i objasni publici samu perspektivu stvaranja i krojenja tih ekskluzivnih haljina. Kroz modnu umetničku fotografiju, Surovi dodaje kontekst i dušu svakoj haljini, prikazujući spoj prošlosti i budućnosti, slobode i senzualnosti koje su bile osnovne karakteristike Brtkinih dela.

Pridružite nam se u Distriktu i postanite deo priče koja podseća na snagu umetnosti i na večitu važnost stvaralačke slobode. Izložbu možete pogledati do 11. septembra.

Partneri Kaleidoskopa kulture su Erste banka i Neoplanta.