Vikend pred nama, možete provesti i u aktivnosti na otvorenom. Sami ili u društvu, s porodicom i prijateljima, imamo sjajne predloge za vas. Zaputite se stazama Fruške gore, a za dozu kulturno-istorijskog nasleđa i duhovnosti, vodimo vas u obilazak čak devet manastira koje zaista vredi posetiti i diviti se njihovoj lepoti izbliza.

Nacionalni park Fruška gora s pravom nosi naziv treća Sveta gora, posle Atoske i Sinajske. Ovi sakralni objekti predstavljali su stub duhovnog i političkog života Srba. Arhitektura, slikarstvo i primenjena umetnost fruškogorskih manastira, predstavlja osnovni fond barokne kulture srpskog naroda. Ova jedinstvena kulturna, istorijska i verska celina proglašena je kulturnim dobrom od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju 1990. god, a predložena je i za upis na listu svetske baštine UNESKO-a. Od zapada ka istoku nalaze se manastiri: Sveta Petka-Berkasovo, Privina Glava, Divša, Kuveždin, Petkovica, Šišatovac, Svetih Arhangela, Vranjaš, Bešenovo, Beočin, Mala Remeta, Jazak, Rakovac, Vrdnik, Staro Hopovo, Novo Hopovo, Grgetek, Velika Remeta, Krušedol, Vavedenja Presvete Bogorodice.

Kako su utočišta Srba pretrpela stradanja

Fruška gora, odnosno Srem pripadao je tadašnjoj Ugarskoj, u kojoj je nalazilo utočište izbeglo srpsko stanovništvo nakon Kosovske bitke (1389), posle pada srpske Despotovine (1459) i nakon prve i druge Velike seobe Srba.  Uz posebna odobrenja Srbi su podizali svoje manastire. Srbi su iz svoje postojbine preneli bogato nasleđe vizantijsko-srpske civilizacije, a u novoj sredini i sa novim društvenim snagama uključili su se u tokove savremene evropske kulture. U fruškogorskim manastirima bile su mošti predstavnika srednjovekovnog srpskog državnog legitimiteta i kontinuiteta od Nemanjića do Brankovića. U prvoj polovini XVI veka svi manastiri na ovom prostoru, i pravoslavni i katolički, su stradali od strane Turaka. Katolički se više neće ni obnavljati, jer se katoličko stanovništvo uglavnom povuklo iz ovih krajeva. Obnovljeni pravoslavni manastiri će ponovo stradati krajem XVII i početkom XVIII veka u austro-turskim ratovima. Zato danas od 17 manastira, samo 8 manastirskih crkava potiče iz vremena nastanka manastira. Tokom Drugog svetskog rata fruškogorski manastiri su vrlo teško stradali, bili su razoreni, opljačkani…

Mi vam donosimo priču o šest koje vam predlažemo da posetite.

Krušedol

Jedan od najznačajnjih srpskih manastira je Krušedol, što zbog bogate istorijske riznice, čuvenog ikonostasa, mnogih relikvija i velikog broja moštiju koji ovde počivaju. Manastir je posvećen Blagovestima Presvete Bogorodice. Njegovu izgradnju započeo je despot Đorđe Branković (monah Maksim) početkom XVI veka. Inače, ovaj manastir je zadužbina Brankovića, poslednjih despota u Sremu. Krušedol je svojevrsni mauzolej, jer su u njemu sahranjeni članovi porodice despota Đorđa Brankovića (majka Angelina, otac slepi despot Stefan i stric Jovan Branković), kao i on sam, a pored članova porodice Branković tu su još dvojica srpskih patrijarha Arsenije III Čarnojević i Arsenije IV Jovanović Šakabenta, mitropoliti Isaija Đaković i Vikentije Popović, grof Đorđe Branković, pukovnik Atanasije Rašković, vojvoda Stevan Šupljikac, kneginja Ljubica Obrenović i kralj Milan Obrenović. U ovom manastiru je bio jedan od glavnih centara književnosti, u kome su se pisale i prepisivale knjige. Najupečatljivija među freskama je predstava strašnog suda na zapadnoj fasadi manastira. U blizini Krušedola nalaze se manastiri Grgetek i Mala Remeta, kao i jezera Šatrinačko i Dobrodol.

Mala Remeta

Ženski manastir posvećen je prazniku Bogorodičin pokrov. Po legendi osnovao ga je kralj Dragutin Nemanjić. Ovo je primerak srpsko-vizantijskog stila arhitekture, bez baroknih uticaja. Osim Male Remete, ženski manastiri su još Petkovica, Grgetek, Jazak, Đipša, Vrdnik, Rakovac, Beočin, Berkasovo.

Grgeteg

Legenda kaže da je Grgeteg osnovao Zmaj Ognjeni Vuk za svog slepog oca, još u XV veku. Stara kamena crkva je u XVIII veku zamenjena baroknom građevinom. Ikonostas ovog manastira je naslikao Uroš Predić, 1902. god. Hodočasnici dolaze i da se poklone ikoni Trojeručica.

Jazak

Manastir Jazak je naziv dobio zato što se nalazi između dva brda, u jazbini ili ova reč ima arapsko poreklo. Stari manastir Jazak podigao je despot Jovan Branković, krajem XV veka. Tokom Velike seobe Srba  prenete su mošti cara Uroša Nejakog iz Nerodimlja u Jazak. Zahvaljujući tome, manastir je počeo da uživa veliki ugled, što je doprinelo građenju novog i većeg manastira u XVIII veku. Ovo je “najmlađi” fruškogorski manastir, sa osobenom arhitekturom, u kojoj se prepliće barok sa blagim uticajem islamske arhitekture. Manastir je građen kombinacijom belog kamene i crvene cigle, a zvonik je na tri sprata. Ukupno ima 58 ikona. Više puta su mošti cara Uroša premeštane iz Jaska, da bi 2001. god. bile ponovo vraćene. Ovde se nalazi i deo moštiju Svete Anastasije Rimljanke, koje je knez Lazar dobio na poklon nakon posete Svetoj gori. Iako je kompleks manastira Jazak poprilično veliki, uključujući i konak, sestrinstvo broji samo 8 monahinja. Mnogi posetioci su imali priliku da probaju njihovu čuvenu rakiju, koju monahinje same peku.

Beočin

Manastir Beočin se nalazi nadomak sela Beočin. Posvećen je Vaznesenju Hristovom. U jednom turskom popisu iz XVI veka se prvi put pominje, ali tačno vreme njegovog nastanka nije utvrđeno. Najpoznatija svetinja ovog manastira je ikona Presvete Bogorodice Beočinske, za koju se veruje da je stara preko 500 godina. Za one koji joj se mole čistog srca, veruje se da će im uslišiti molitve. Godine 1815. iz manastira Fenek su ovde prenete mošti Svetog Stefana Prvovenčanog. Oko manastira je park, koji su zasadili Francuzi, kao malu kopiju Versajskog parka, pre više od 150 godina.

Velika Remeta

Manastir Velika Remeta je osnovao kralj Dragutin, krajem XIII veka. Posvećen je Svetom Dimitriju. Na manastirskom posedu nalazi se lepo uređen vrt, izvor lekovite vode Ubavac, a s leve strane malo etno-selo sa nekoliko brvnara i letnjikovac. Za posetioce koji žele da uživaju u prirodi ili da roštiljaju, obezbeđen je uređen prostor.

Vrdnik

Jedini fruškogorski manastir koji se nalazi u naseljenom mestu je manastir Vrdnik. Podignut je tokom XVI veka. Monasi manastira Ravanica, bežeći pred Turcima tokom Velike seobe Srba, naselili su se u ovaj manastir. Sa sobom su doneli mošti kneza Lazara, koje su ovde ležale do 1942. god. U blizini ovog manastira nalaze se Pavlovačko i Borkovačko jezero.

Staro Hopovo

Novo Hopovo

Manastir Novo Hopovo je, zajedno sa Krušedolom, po svojoj arhitekturi, prosvetnoj ulozi, kulturnim, verskim i političkim događajima, jedan od najznačajnijih manastira u Srbiji. Smešten je nedaleko od Iriga i put do njega je pristupačan. Veruje se da je bio prva zadužbina Đorđa Brankovića, koji ga je osnovao počekom XVI veka. U njemu su pohranjene mošti rimskog vojskovođe Teodora Tirona i to je najstarija relikvija koja se čuva na terirtoriji Srbije. Zidove Novog Hopova oslikali su slikari sa Svete gore i preslikali su čitave kompozicije iz svetogorskih manastira. Najupečatljiviji primer je slika “Pokolj vitlejemske dece”, koja se danas čuva u Vojvođanskom muzeju. Neke freske su bile pozlaćene, kao i celokupni ikonostas, ali je pozlata vremenom propala ili je bila ostrugana. Tokom više vekova ovde je bio prosvetni centar, gde su naraštaji Srba učili da čitaju i pišu. Oko mnastira je polovinom XVII veka nastala neobična jedinstvena institucija – Guslarska škola, podrugljivo nazvana “slepačka akademija”. Dimitrije Obradović se u ovom manasiru zamonašio i dobio ime Dositej.

Fruška gora je proglašena za nacionalni park 1960. god. i od tada njene prirodne lepote, izletišta, lagane pešačke staze i znamenitosti privlače sve veći broj turista. Poznata fruškogorska izletišta su: Iriški venac, Stražilovo, Andrevlje, Borkovac, Popovica…. Ovde se nalazi 16 jezera i veći broj pećina. Ne treba zaboraviti i na vinarije, gde se mogu probati neka od najboljih domaćih vina, Ausbruch, Bermet i druga. Sve to uz obavezan obilazak nekog od manastira, čini Frušku goru sve zanimljivijom destinacijom, koja je uz to i veoma fotogenična. Fruškogorski maraton prolazi pored manastira Grgetek, Novo Hopovo i Jazak.

Jedna legenda kaže da kada je Bog stvarao svet, Sremac je spavao. I tako je Bog je razdelio sva područja, dok se Sremac nije probudio. Nakon izvinjenja koje je uputio Bogu, ovaj je odlučio da mu ustupi deo raja, područje između Dunava i Save, sa Fruškom gorom.

Autorka: msr Ljiljana Dragosavljević Savin, istoričarka

Foto: Marko Pudić; Dron operater: Zoran Ivezić (Medija Tim)