Novi Sad važi za središte IT industrije u zemlji i regionu i na prvom je mestu prema razvoju ove delatnosti kod nas. Ne čudi zato sve veće interesovanje mladih, naročito budućih studenata, za brojne kurseve i fakultete koji su usmereni na informacione tehnologije, a jedan od najznačajnijih centara ove vrste obrazovanja u regionu je novosadski Fakultet tehničkih nauka. Godišnje FTN upiše oko 2000 studenata, što je rekordni broj na Univerzitetu u Novom Sadu.
U prilog svemu govori i veliki broj IT firmi koje postoje u našem gradu i koje su mahom usmerene na inostranu saradnju. Jedna od njih je i SaintDi, kojom rukovodi mlada i harizmatična Dragana Čalija. Iako se čini da njen razvojni put u karijeri nije mnogo krivudao i da je odmalena znala čime će se baviti, Draganina priča govori nam o važnim raskršćima koja se na tom putu moraju prevazići. Kao dama u preduzetničkim vodama, u kojima se zatekla veoma mlada, susretala se sa brojnim preprekama i donosila velike odluke. Zato je Dragana Čalija jedna od onih žena koje ruše predrasude i to onim najjačim oružjem – znanjem i upornošću.
Čini se da FTN nikada nije bio popularniji nego u poslednjih nekoliko godina, naročito tvoj smer – Računarstvo i informatika. Koji su bili tvoji motivi kada si upisivala fakultet i kako vidiš činjenicu da se mladi masovno opredeljuju za ovu struku?
– S jedne strane, ono što me je privuklo kada je u pitanju FTN jesu moja ljubav prema matematici, fizici, elektrotehnici i računarima, u čemu sam bila dobra i kroz osnovnu i srednju školu, što i dokazuju diplome sa raznih takmičenja. Sa druge strane, izazovi su ono što me pomera u životu, a Računarstvo i informatiku sam posmatrala kao vrlo težak i izazovan smer. Kada su se spojila interesovanja i želja za pomeranjem granica, upisivanje ovog smera je bio logičan sled događaja. Drago mi je što se mladi u sve većem broju opredeljuju za ovaj smer jer to i jeste naša sadašnjost i budućnost. Pruža se dobra perspektiva jer vam može obezbediti lepe prihode, bilo da ste u Srbiji ili inostranstvu. Takođe, ova struka sa sobom donosi i dozu fleksibilnosti koje nema u drugim strukama, kao što je mogućnost rada od kuće, a to je velika prednost u svetlu trenutne epidemiološke situacije. Isto se odnosi i na rad za inostrane firme, biranje interesantnih projekata, modernih firmi u kojima preovladavaju mladi ljudi sličnog razmišljanja. Sve u svemu, ima mnogo benefita u IT industriji koje mladi primećuju i žele da budu deo toga.
Bila si asistentkinja na fakultetu, možda bi postala i profesorka, ali ti si otišla mnogo nesigurnijim putem. Zašto?
– Akademska karijera i preduzetništvo se dosta razlikuju. Obe karijere zahtevaju dosta truda i ulaganja, ali i različite sklonosti. U mom slučaju, ova dva pravca su se jedno vreme uklapala i podržavala, ali to nije moglo večno da traje. Kada je firma dostigla određeni nivo i krenula sa rastom, zahtevala je da se više vremena investira u nju. Tada je došao momenat da moram da se opredelim za dalji smer, i da budem iskrena, nije bilo mnogo razmišljanja jer se preduzetništvo nametalo kao logična odluka. Ono što mene opisuje kao osobu su dinamika, energija, mnoštvo ideja, sposobnost, spretnost, što su sve odlike koje odlikuju preduzetnički duh. Preduzetništvo jeste nesiguran put, ali je to ono što odgovara suštini mog bića. Ja sam živi dokaz da kada volite svoj posao i verujete u sebe, sve je moguće.
Osnovala si IT firmu Saint Di pre sedam godina, u svojim dvadesetim. Kakva je pozadina priče o tebi kao preduzetnici, kakvi su bili tvoji počeci?
– Moji počeci daleko sežu. Smatram da se preduzetničke sposobnosti rano ispolje, a kod mene je to bio slučaj još u detinjstvu kada sam samostalno prodavala voće koje su roditelji uzgajali, pa sve do srednje škole, kada sam držala časove folklora i zarađivala za džeparac. Na fakultetu su te težnje i sposobnosti počele da se uobličavaju. Tada sam vodila studentske projekte, što su primetili i asistenti i profesori od kojih sam dobijala ohrabrenja i pozitivne komentare. Već na trećoj, četvrtoj godini fakulteta sam krenula da se edukujem u smeru liderstva, PR-a, komunikacije sa ljudima, javnih nastupa, menadžmenta i slično jer sam znala da će mi fakultet biti samo odskočna daska za preduzetničke vode. Nakon fakulteta, znala sam da su potrebna određena iskustva i poznanstva kako bih otvorila svoju firmu, te sam se zaposlila u velikoj firmi gde sam širila svoju mrežu poznanstava i učila kako funkcionišu firme i privatni sektor. U jednom trenutku sam imala manje poslove sa strane jer sam želela da stvaram bazu za svoj biznis. Ljudi oko mene su me konstantno motivisali da uđem u preduzetničke vode jer su smatrali da je to nešto što ide uz moj karakter i ličnost. Ono što je presudilo pri donošenju odluke, jeste neka vrsta slobode koju čovek ima kada je preduzetnik. Kada sam krenula sa Saint Di firmom, poslovi su bili manjeg obima, ljudi su me obično zvali zbog saveta ili pomoći da neki projekat sprovedu u delo. Ovi manji angažmani su mi dali samopouzdanja i dokazali da ja to mogu i da je preduzetništvo prava stvar za mene.
Kako bi laiku objasnila čime se bavite ti i tvoj tim, s obzirom da poslujete i u Londonu, da ste pokrenuli OrderEngine koji pomaže ugostiteljima i tako dalje?
– Saint Di se sastoji iz dva dela. Jedan deo je ono što nazivamo outsourcing. Laicima bih to predstavila kao uslužno programiranje, kao što na primer, angažujete nekog da vam okreči stan jer vi to sami ne znate, tako nas možete da angažujete da vam napravimo softver. Vi imate ideju, to može biti neka aplikacija, može biti vebsajt, softversko rešenje, a nas angažujete da vašu ideju razvijemo. Drugi deo kompanije je naš proizvod – aplikacija OrderEngine. Ova aplikacija je razvijena za ugostiteljsku industriju. Ukratko, OrderEngine povezuje ugostiteljske objekte sa njihovim distributerima i omogućava im da na lak, brz i efikasan način poruče sve što im je potrebno.
Da li misliš da i dalje ima mesta za etikete poput „žena u IT-ju” , da li osećaš da je došao momenat u kom nije važno ko obavlja određeni posao ili kod nas još uvek postoje određeni stereotipi? Ipak je rukovodeća pozicija žena u IT-ju retkost, koliko god da žena u IT-ju to više nije. Sa tim u vezi, koje još sposobnosti, osim tehničkih, treba da poseduje uspešna liderka u IT-ju?
– Ranije je to etiketiranje žena bilo mnogo izraženo, odnosno, izraženije nego sada. Promene su krenule da se dešavaju kada se IT industrija otvorila za pozicije koje su pogodovale ženama, a to su pozicije grafičkog dizajnera, marketinga društvenih mreža, product owner-a i scrum master-a, kao i projektnog menadžera. Rekla bih da još uvek postoji stereotip po pitanju žena koje se bave programiranjem, ali i to će se polako promeniti. Ono što je za pohvalu, jeste da ima sve više žena u programiranju i na startup sceni. Iako retko, više nije čudno videti ženu koja je u vlasničkoj strukturi nekog startup-a. Na globalnom nivou se obraća pažnja na kvalitet rada, a ne na onog ko stoji iza njega i to je praksa koja i kod nas polako stiže. Sve više žena zauzima rukovodeće pozicije u IT-ju, ali kod nas je to i dalje retkost. Iz mog iskustva i primera, žena na takvoj poziciji, pored tehničkih veština koje su veliki plus, treba da bude odlučna, razborita, da veruje u sebe i da zna da se zauzme za sebe, da voli dinamiku i da je fleksibilna. Izreka kojom treba da se vodimo po pitanju komentara sa strane, jeste ona – Na jedno uvo uđe, na drugo izađe.
Kada pogledaš unazad, da li bi i šta promenila na svom poslovnom putu?
– Kada si „sam protiv svih”, odnosno kada sam pokreneš svoj biznis, veoma je teško jer je u početku svaki aspect poslovanja na tebi. Ono što bih ja promenila jeste mentor – smatram da bi mi bilo lakše da sam imala nekog iskusnog, s kim bih se posavetovala u vezi sa donošenjem nekih odluka. U suprotnom, proces učenja je jako spor jer učite isključivo na svojim greškama, na osnovu svojih osećaja i intuicije. Morate iznova da padate dok ne naučite, a ukoliko postoji neka dodatna podrška i osoba sa kojom možete da komunicirate, to postoje neuporedivo lakše.
Koja su najveća odricanja koja si morala da premostiš s obzirom na to da si uspešna i veoma mlada preduzetnica?
– Kada si preduzetnik, posebno u početku kada se biznis razvija, neminovno je da radiš 24/7, što posmatračima sa strane može da izgleda kao da se odričemo privatnog života zarad posla. Ja to ne posmatram uvek kao odricanje, jer se suštinski radi o sreći i uživanju. Živiš svoj san i gradiš svoj biznis. Kasnije, kada firma krene da dobija stabilnu notu, možete da razmišljate i o nekom balansu, ali to opet svakako dođe prirodno. Ono što bih mogla da navedem kao odricanje, jeste to što sam napustila poziciju asistenta na fakultetu i odricanje akademske karijere, s tim da je to pre bilo donošenje strateški važne odluke za firmu, nego odricanje.
Rođena si u Bačkoj Palanci, a za Novi Sad te vezuju studentski dani i posao. Šta još voliš u Novom Sadu i u vezi sa njim?
– Rečenica koja po meni najbolje opsuje Novi Sad jeste – Novi Sad je grad po meri. Dovoljno je veliki da imate sve što vam je potrebno, a dovoljno mali da osetite bliskost i povezanost. Volim zelenilo, parkove, volim to što je čist i uredan i što se dosta ulaže u infrastrukturu i kulturu. Uvek je živopisan uz sve aktivnosti i događaje koji se organizuju tokom cele godine, a opet odiše i mirom, kao i ljudi u njemu. Mislim da ovde svako može da pronađe nešto što mu prija.
Koja su tvoja omiljena mesta ovde, na koja odeš kada imaš slobodnog vremena i da li postoje neki događaji i manifestacije koje ne propuštaš?
– Ono što mi izuzetno prija, jeste priroda i dobro se osećam kada ugrabim vremena da odem na Frušku goru. Takođe, kao nekadašnja kajakašica volim reku i pogled na grad, to me smiruje, pa pronalazim kutke na kojima mogu da se opustim. Pored prirode, ima i dosta kafića, restorana i klubova gde se osećam kao „domaća” i gde volim da provedem vreme sa prijateljima. Od događaja i manifestacija, Exit je nešto što nikada ne propuštam, zatim Festival uličnih svirača kao i Cinema City. Svakako, sjajna je stvar što naš grad ima događaje tokom cele godine.
Pročitaj i: Frizbi u matematičkoj jednačini: Blistavi um profesora Miloša Stojakovića
Razgovarala: Leona Pap
Foto: Vladimir Veličković
