Svirke na Mašincu, Bum festival, Studio M u kojem je Bijelo Dugme održalo prvi koncert van Sarajeva i gde su mnoga velika imena jugoslovenske rok scene snimili albume i nastupili, koncerti na rukometnom terenu pored Dunavskog parka, zatim na mestu nekadašnjeg klizališta kod Hotela Park, nastupi velikih imena na Sajmu, Spensu, stadionu Vojvodine…
Novi Sad je itekako znao da „praši“ i da se zbog toga popne na pijedastal začetnika panka u staroj Jugi, Novog talasa i rok muzike uopšte, sa značajnim imenima kao što su legendarna Pekinška patka, Luna, La Strada, Obojeni program, Boye, Atheist rap, Ritam Nereda, i brojni drugi koji i danas održavaju duh Novog Sada probuđen sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka. Ali to je već opšte poznato. Ipak, ono što je možda manje poznato ili nekima potpuno nepoznato, je to da velika imena i dalje možete da sretnete po gradu, zapravo u njihovim ulicama, prolazima, na platoima…
Prolaz Pekinške patke
Kada pričamo o pank sceni Jugoslavije, teško da možemo početi bez Pekinške patke, na čelu sa profesorom Elektrotehničke škole, Nebojšom Čonkićem Čontom. Prvi u mnogim stvarima na ovim prostorima, pa tako i u koncertu koji se desio 1979. godine. Baš kod Robne kuće Nork na izlazu iz Poštanske ulice u Jevrejsku, desio se jedan od njihovih prvih koncerata, a definitivno prvi na kom je bina za ovu grupu zapravo bila izlog pomenute robne kuće. Ubrzo nakon tog koncerta, u gradu su osvanuli i prvi grafiti na kojima je pisalo „Živeo pank! Živeo Čonta“, a onda je 37 godina od koncerta, odnosno 2016. osvanula i tabla Prolaz Pekinške patke. Tako je pasaž kod nekadašnjeg bioskopa Jadran, koji pamti nesvakidašnji koncert, poneo ime jednog od najuticajnijih bendova ne samo za pank scenu, već i za početak Novog talasa.
Prolaz Milana Mladenovića
Na (N)ovom muzičkom talasu stižemo i do Zmaj Jovine 22 gde je Prolaz Milana Mladenovića. Nakon pet godina od pokretanja inicijative da prolaz ponese ime muzičkog velikana i 21 godinu od Milanove smrti, 2015. tabla je postavljena. Od Limunovog drveta, Šarla Akrobate, sa posebnim akcentom na Paket aranžman koji je možda i označio početak Novog talasa na prostorima bivše Juge, preko Katarine II pa do Ekatarine Velike i njegovog solo rada sa, takođe, velikim Subom na albumu Angel’s Breath, za Milanov legat koji je ostavio bilo bi nam potrebno mnogo reči i prostora, a zapravo najbolje o svemu govori njegova vanvremenska muzika. Čestom gostu Novog Sada, gde je EKV održao jedan od poslednjih koncerata 1993. kao i Studija M, gde je snimljen i pretposlednji album EKV-a Dum dum, čini se da i dalje pristaje ona „Niko, niko, kao ja…“
Prolaz Vlade Divljana
U Milanovom društvu, takođe u Zmaj Jovinoj ulici, na uglu sa Dunavskom, samo nekoliko meseci kasnije, u februaru 2016. našlo se još jedno veliko ime – Vlada Divljan. Možemo reći da je teško da bi jugoslovenska muzička scena bila ono što jeste da nije bilo Divljana, njegovih Idola, čiji su album Odbrana i poslednji dani mnogi muzički kritičari ocenili kao najbolji album jugoslovenskog roka, ali i njegove solo karijere, muzike za film, pa i Rokenrola za decu. Ipak, novosadska publika mogla ga je čuti i pre Idola i to na Bum festivalu gde je nastupio sa svojim prvim ozbiljnim bendom Zvuk ulice sedamdesetih godina. U Studiju M 1996. godine održao je dva koncerta sa Old Stars bendom, što je zabeleženo na albumu Odbrana i zaštita. Jedan od poslednjih susreta sa novosadskom publikom bio je na Exit festivalu, 2014. godine, kada je svirao sa Ljetnim Kino Big Bendom, ali je Divljan u Novom Sadu ostao zauvek u srcu grada.
Subin plato muzike
Neprikosnoveni Kralj iluzije. Jedan od najvećih muzičkih producenata. Pionir elektronske muzike u staroj Jugoslaviji. Komponovao muziku za filmove, pozorišne predstave, balet, televizijske emisije, reklame, špice za Radio Novi Sad. Dobitnik nagrade UNESCO fonda za promociju kulture. I ovako bismo mogli na nekoliko strana da nabrajamo šta je sve to učinio Novosađanin svetskog ranga koji je stigao od Limana sve do Brazila. Mitar Subotić Suba. Sarađivao je sa mnogim značajnim imenima, poput Milana Mladenovića, a možda i najveći plod njihovog rada je upravo album Angel’s Breath, zatim sa Marinom Perazić, Masimom Savićem, grupom Haustor, La Strada i drugima. Sa mesta odakle je krenuo, njegovo ime ostaje večno. Limanski park 2012. godine, dobio je Subin muzički plato, dok je jedna od bina na Exit festivalu nosila upravo Subino ime.
Ulica Branka Črnca Tuste
Heroj mnogih generacija odraslih u socijalizmu, ambasador progresivnih ideja i antifašizma, Branko Črnac Tusta ostavio je neizbrisiv trag. Iste godine kada je i preminuo, 2012. nezvanično je dobio i svoj prolaz kod SKCNS Fabrika na prostoru nekadašnjeg Velikog Limana, koji je trenutno u procesu transformacije u centar savremenog stvaralaštva. I možda je baš simbolika u tome da na toj lokaciji, koja baštini stogodišnje industrijsko nasleđe, gde su bile brojne fabrike, bude ime jednog radnika u Fabrici električnih mašina i uređaja Uljanik koji je u srcu nosio pank i njegovu energiju širio kroz muziku i stavove. Upravo su u Novom Sadu KUD Idijoti snimili prvu ploču, grad je bio jedna od lokacija za snimanje dokumentarnog filma Tusta koji je premijerno prikazan 2019, a iste godine je u Kulturnoj stanici Svilara bila i promocija knjige Život s idi(j)otima autora i basiste benda Nenada Marijanovića, poznatijeg pod imenom Dr Fritz.
Sledeći put dok se budete šetali gradom, bacite pogled na table, a slobodno i zazviždite u ritmu imena na njima…
Autor: Milana Milovanov
Foto: Uroš Dožić
