Štamparska, izdavačka i knjižarska delatnost predstavlja neprocenjivu vrednost u istoriji Novog Sada. To je ogromno bogatstvo u istorijskoj baštini ovog grada, koje se može meriti sa najrazvijenijim knjiškim fondovima daleko većih i starijih evropskih gradova.

Ostali su izvandredni opusi u stvaralaštvu braće M. Popovića – Kirilo Ćira Popović (1839-1912) i Đorđe Đoka Popović (1846-1907), Luke Jocića (1839-1926), Arse Pajevića (1841-1905) i Svetozara Ognjanovića (1869-1927).

U plejadi znamenitih knjižara i izdavača zabeleženi su neki enormni rezultati koji se teško shvataju i danas, bez obzira na savremenu tehnologiju, modernu proizvodnju i viši kulturno-obrazovni nivo čitalačke publike. Treba navesti samo jedan primer koji će biti ubedljiva ilustracija: Od 1875. do 1905. novosadska knjižara braće M. Popovića objavljuje 950 raznih štampanih dela u preko 3 miliona primeraka i uloženim ogromnim kapitalom od preko 200.000 forinti za ta izdanja.

Za tu najveću knjižaru, ne samo kod Srba u Vojvodini, već i uopšte, zabeleženo je: Njihove knjige biće distribuirane od Carigrada do Njujorka.

U katalogu te najveće srpske knjižare i štamparije navedeno je 1907. godine: Napominjemo još i ovo svojoj braći u prekomorskim zemljama u Americi, Aziji i Australiji, da će im se za njihove potrebe najtačnije obaviti kad za poručene knjige unapred novac pošalju, bilo preko pošte ili kojeg novčanog zavoda. Kako novac primimo, naredba će se izvršiti.

Tako se reklamirala tada najveća srpska knjižara na svetu.

Platonova štamparija

Arsa Pajević je još sedamdesetih godina XIX veka preuzeo od dr Jovana Subotića nekadašnju Platonovu štampariju u Dunavskoj ulici. On je tako imao i knjižaru i štampariju. Štampariju je prodao Đorđu Ivkoviću 1895. godine. Ivkovićevu štampariju, odnosno Platonovu – Subotićevu – Pajevićevu, osnovao je Danilo Medaković još 1848. godine. Arsa Pajević i njegova žena Anka ostali su upamćeni i kao veliki dobrotvori srpskog naroda. Ostavili su oko 200.000 kruna Srpskoj gimnaziji, oko 16.000 kruna srpskoj Višoj devojačkoj školi u Novom Sadu, bili su jedni od osnivača zadruge Srpkinja Novosatkinja, pomagali su gladnima na Kosovu, školovali su nekoliko srpskih mladića… Među nagradama i priznanjima ističu se dva državna ordena, koja je Arsa Pajević dobio od knjaza Nikole i kralja Aleksandra.

On je štampao skoro sve Zmajeve listove: Starmali (1878-1889), Neven (1880-1889), Javor (1889-1891) i bio je njihov mecena. Osim toga, štampao je i veliki broj listova i drugih publikacija: Branik (1885-1914), Srpski Sion (1891), Istoriju Novog Sada (1894) i druge Bavio se i literarnim radom. U kući Arse Pajevića stanovao je i najveći srpski komediograf Branislav Nušić dok je bio upravnik SNP-a. Pajevićeva kuća je bila stecište književnika, kulturnih i javnih radnika onog vremena, a posle Prvog svetslog rata u nju je smeštena Srpska čitaonica. Arsa Pajević preminuo je 1905. godine, a godinu dana kasnije njegovu uglednu knjižaru preuzima Svetozar Ognjanović,. Ognjanovićevu bogatu knjižaru opljačkali su Mađari 1914. godine, spalivši pojedine zbirke u vrednosti od 80.000 kruna.

Fuksova štamparija

Epitet najstarije ponela je knjižara Ignjata Fuksa, koju je 1843. godine otvorio tadašnji novosadski knjižar Jovan Kaulici. Fuksova štamparija nije imala ni narodnosno ni političko obeležje. Smatrala se, doduše, kao za neku nemačku štampariju po svom vlasniku, a i zato što se u njoj štampao nemački nedeljni list. U Fuksovoj štampariji su bili štampani i mnogi srpski listovi: Danica, Komarac, Seljak, Domišljan, Putnik, Nedeljni list, jedno vreme i Javor.

U listu Zastava aprila 1880. godine pojavio se oglas da Luka Jocić i Đorđe Ivković otvaraju svoju knjižaru u Dunavskoj ulici br. 16. U Istorijskom arhivu Novog Sada čuva se akt od 26. oktobra 1881. godine, kojim je Ministarstvo unutrašnjih poslova Ugarske izdalo odobrenje L. Jociću i Đ. Ivkoviću da mogu da izdaju i rasturaju književne i školske knjige, kao i slike i školski pribor. Ovo potvrđuje i drugi akt od 6. septembra 1881. godine. Đorđe Ivković se odvojio od svog partnera 1888. godine, da bi ubrzo osnovao svoju knjižaru i štampariju. Luka Jocić je svoju knjižaru postepeno rasprodavao, da bi se prvih godina XX veka i ugasila.

U srpskoj štampariji Svetozara Miletića štampani su listovi Zastava, Večernjača, Zavičaj, Hedeljne novine, Radikalna reč, Žena i dr. Pred početak Prvog svetskog rata u Novom Sadu bilo je 14 štamparija. Zato se govorilo da je Novi Sad mali Lajpcig, jer se nekada u tom gradu štampalo najviše nemačkih knjiga.

Autor: msr Ljiljana Dragosavljević Savin, istoričar
Foto: Muzej Vojvodine