Većina ulica i trgova u Novom Sadu ne nosi ženska imena, ali trg Marije Trandafil prkosi toj većini i upravo tako verno predstavlja ženu koja je prkosila normama svog vremena i nesebično pomagala svoj rodni grad. Sada ovaj trg, kao i ostatak novosadskih ulica i trgova, zasluženo čuva jedno veliko ime od zaborava.

Trgom Marije Trandafil možete dospeti do centra Novog Sada, proći pored Matice srpske, a da ni ne pomislite šta to povezuje Mariju Trandafil i Maticu Srpsku. Mnogim Novosađanima je nepoznanica to šta je sve ova dobrotvorka učinila za njihov grad, te da je zgrada u kojoj se nalaze Matica Srpska i Biblioteka Matice srpske, zapravo njeno zaveštanje.

Marija Trandafil, rođena u uglednoj novosadskoj porodici Popović, nije smatrala bogatstvo srećom već iskušenjem, pa je trgovala i ulagala novac koji je u vidu miraza unela u brak sa Jovanom Trandafilom, da bi potom uvećani kapital poklanjala sirotinji ne mareći previse za sopstvenu ličnost.

Iako su brojne tragedije obeležile njen privatni život, poput smrti muža i dvoje dece, Marija se odlučno usresredila na trgovinu, i radila je prema svom uverenju da svako delo mora biti učinjeno u slavu boga i na korist naroda. Nakon muževljeve smrti, vodila je sudske parnice sa muškim srodnicima, koji su smatrali da kao žena nije sposobna da upravlja dobrima jednako mudro kao muškarac. Na sudu, a i u životu, često je bivala kompromitovana kao žena, optuživana da je lopov i osuđivana, što nije uznemiravalo njene namere i humane ciljeve, čime je ukazala na jednakost i sposobnost ženskog pola u vreme koje joj nije išlo pod ruku. Mnoge velike ličnosti poput Vase Stajića i Andre Gavrilovića svedočile su njenoj istrajnosti, nepokolebanosti i netipičnoj ženskoj ulozi u 19. veku.

Njeno najpoznatije zaveštanje je Zavedenije Marije Trandafil za srpsku pravoslavnu siročad, odnosno već pomenuta zgrada Matice srpske. Takođe obnovila je Nikolajevsku crkvu u Novom Sadu, ikonostas Uspenske crkve, pomagala je Sabornu crkvu, kao i nemoćne i bolesne bez obzira na naciju ili veru.

Sigurni smo da ćete sledećeg puta kada budete prolazili ovim trgom pomisliti na revolucionarnu humanistkinju koja je bila ispred svog vremena, te da će vas možda baš to inspirisati da ovaj deo grada sada vidite drugim očima.

Pročitajte i: Prve žene Novog Sada: One su rušile predrasude i gradile slobodu

Tekst: Jovana Mitrović
Foto: Uroš Dožić