Na bogatstvo, razvoj i rast novosadske kulturne scene u velikoj meri je uticao priznati kompozitor Stevan Divjaković svojim stvaralaštvom i pedagoškim radom.
Opere, baleti, dela za hor i orkestar, kamerna, solistička i vokalno-instrumentalna muzika iz njegovog opusa na virtuozan način objedinjuju savremene evropske izraze sa muzičkim vrednostima i tradicijom ovih prostora, što je opčinilo i publiku u velikim koncertnim dvoranama evropskih metropola. Takođe, kao nekadašnji profesor i direktor Muzičke škole „Isidor Bajić” i upravnik Srpskog narodnog pozorišta, Divjaković je nemerljivo zadužio kulturni život Novog Sada.
Stevan Divjaković je u razgovoru za Visit Novi Sad otkrio kako se to kompozicija sluša u tišini, u kojoj meri nove tehnologije menjaju proces komponovanja, te kako, kao jedan od članova stručne komisije na konkursu za dopunu programa Evropske prestonice kulture, vidi Novi Sad koji je nosilac ove titule.
Šta je bilo presudno kada ste odlučili da će komponovanje biti vaš životni poziv? Ne radi se o klasičnoj profesiji, reč je o nečemu gde se spajaju i ljubav prema muzici, i školovanje, ali i sloboda izbora da se bavite različitim temama u delima?
– Verujem da je ljubav prema muzici i potreba za stvaranjem, odnosno komponovanjem, uticala na moje životno opredeljenje da budem kompozitor.
Vaš opus je žanrovski veoma raznolik – opera, balet, horske kompozicije, vokalna i kamerna muzika i drugo. Ipak, šta je ono što vas od ovih različitih žanrova najviše ispunjava i zašto?
– Moj kompozitorski opus, od solo pesme, pa do najsloženije muzičke forme – opere, jasno ukazuje na potrebe mog stvaralaštva da u datom trenutku svoja osećanja prenesem na notni zapis. Biću slobodan da kažem da su trenuci u osluškivanju kompozicije u tišini, gledajući u partituru, čarobni.
Često vas inspirišu naši veliki pesnici i pisci, poput Dučića, Andrića, Crnjanskog, ali i tradicionalne teme kao što je priča o Banović Strahinji, što bi bio dokaz o prožimanju različitih umetnosti. Da li inspiraciju pronalazite i u još nekim umetnostima i u kojoj meri muzika može da iskaže ono što reči nisu u mogućnosti?
– Inspiraciju u komponovanju sam nalazio i u poeziji Dučića, Andrića i mnogih drugih srpskih pesnika i pisaca. Drama Miloša Crnjanskog „Tesla” samo je deo mog dugogodišnjeg iščitavanja i istraživanja o radu i životu genija kakav je bio naučnik Nikola Tesla. Pojedine kompozicije koje sam napisao samim naslovom jasno ukazuju na razmišljanje o vremenu u kom živimo, kao što je to slučaj u naslovu gudačkog kvarteta „Lamento per Salvadore Allende” ili vokalno-instrumentalno delo „Altum silentium” (Duboka tišina).
Pored mnogobrojnih nagrada, tu je i Petar Konjović, nagrada za životno delo za muzičko stvaralaštvo od nacionalnog značaja. Takođe, vaša kompozicija je izvedena i u sali Berlinske filharmonije, povodom tridesetogodišnjice nemačkog Landes akordeon orkestra. Koliko vam je važno što je vaše ime upisano u srpsku muzičku istoriju i da li više imponuje ta činjenica ili ona da se vaša dela izvode i van granica naše zemlje?
– Nagrade stvaraoci dobijaju, ali one se i zaboravljaju. Najveća nagrada za mene kao kompozitora jeste činjenica da se moja dela izvode. Mislim da se ranije mnogo više putovalo u želji da se upoznaju različite kulture. Odlazak u evropske prestonice poput Pariza, Londona, Berlina i mogih drugih gradova Evrope, veliko je duhovno bogatstvo za umetnika.
U kojoj meri je komponovanje stvar talenta, a koliko je ono jedna vrsta „zanata” koji se vremenom usavršava? Koje sve predispozicije treba da ima jedan kompozitor?
– To što kompozitor može da čuje je bogom dato, a veština i kompozitorski zanat se ne uče i ne mogu se naučiti. Kompozitorsku sposobnost ili posedujete i nosite u sebi, ili je nikad nećete ni imati.
Jedan ste od članova stručne komisije na konkursu otvorenom u okviru titule Evropske prestonice kulture, koju Novi Sad nosi i obeležava naredne godine. Konkurs je namenjen lokalnim umetnicima koji žele da učestvuju u programu Evropske prestonice kulture. Kakvo je vaše viđenje ovog važnog priznanja za naš grad i koliko ovakva podrška u vidu konkursa pomaže budućnosti razvoja kulture u Novom Sadu?
– Kao jedan od članova stručne komisije na konkursu otvorenom u okviru Evropske prestonice kulture, ističem značaj timskog rada u odabiru programa. Usaglašavali smo vrednosti ponuđenih programa kroz četiri tačke. Prva je relevantnost programa – usklađenost sa Strategijom kulturnog razvoja Grada Novog Sada, nivo na kojem program tematski i sadržajno doprinosi promovisanju interkulturalnog dijaloga i raznolikosti evropskih kultura. Druga je kvalitet programa, što podrazumeva inovativnost i originalnost pristupa, kvalitet projektnih aktivnosti i usklađenost sa ciljevima projekta. Treća su organizacioni i stručni kapaciteti predlagača, odnosno kompetentnost realizatora programa, reference umetnika, kvalitet i partnerstvo. I na kraju, uzimali smo u obzir vidljivost i uticaj projekta, odnosno uticaj projekta na širu publiku, korišćenje inovativnih kanala, informacionih i komunikacionih tehnologija. Takvim pristupom smo obrazlagali i usaglašavali mišljenja i došli do programa za koji smo zajedno smatrali da zaslužuje da bude uvršten, realizovan i finansijski podržan. Drago mi je da je od strane organizatora sačinjen globalni kulturni koncept programa sa jasnim ciljevima, kvalitetom, organizacionim i stručnim kapacitetom predlagača ponuđenog programa. Ovo je jedan novi koncept na ponuđenom konkursu Evropske prestonice kulture, gde su uključene institucije od nacionalnog značaja: od kulturnih i obrazovnih ustanova i institucija, do nevladinih udruženja, čiji su programi prilagođeni sveobuhvatnoj kulturnoj strategiji organizatora. Ovakav koncept daje programsku širinu različitim kulturnim sadržajem namenjenim svim uzrastima. Veoma je važno da se ovakva kulturna politika nastavi i nakon 2022. godine kako bi naš Novi Sad i dalje ostao Evropska prestonica kulture, jer svi građani Novog Sada to zaslužuju.
Da li su i u kojoj meri nove tehnologije unapredile, ili pak omele, sam proces komponovanja i da li jedan kompozitor klasične muzike mora da ide u korak s vremenom?
– Upotreba tradicionalnih instrumenata sa novim kompjuterskim tehnologijama, kao i pojava elektronske muzike, ne bi trebalo da budu opterećenje za kompozitora, nego mogućnost za stvaranje dela sa novim izražajnim sredstvima. Nisam zagovornik da se u stvaralaštvu vraćamo unazad, ali nisam ni za to da se odbace one vrednosti koje su nadgrađivane i usavršavane vekovima. Taj spoj prošlosti i okvir sadašnjosti, odnosno moderne umetnosti, sa očuvanjem tradicionalnih i savremenih evropskih vrednosti i tradicijom Balkana, pruža umetniku mogućnosti za stvaranje dela koja dopunjavaju kulturnu baštinu naše Evrope.
Razgovarala: Leona Pap
Foto: Vladimir Veličković
