Vest da su tri šlepera, ne bez muke, dopremila 44 klavira, 20 pijanina i 12 električnih klavira na novu adresu Muzičke škole u Novom Sadu, obišla je ne samo zemlju i region, nego i svet. Muzička škola je u jednom danu dobila 76 novih klavira, što je podatak na koji nailazimo prvi put otkad postoji.
Kako je grad proglašen Evropskom prestonicom kulture, za jednu od najznačajnijih muzičkih institucija u zemlji počelo je novo doba koje će biti upisano u istoriju. U vreme kada je kulturni život potisnut usled globalne pandemijske krize, Novi Sad je kao nosilac ove prestižne titule dao nadu za svetliju budućnost njegovog razvoja, ali i polet muzičkom obrazovanju i budućim učenicima.
Malim koncertom u izvođenju Aleksandra Đermanova sa Kraljevskog muzičkog koledža u Londonu i prof. dr Dorijana Leljaka sa Akademije umetnosti u Novom Sadu, isprobana su dva klavira od velike materijalne vrednosti, a ova simbolična svečanost obeležila je dolazak novih instrumenata u nezapamćenom broju i otvorila novo poglavlje u radu škole. Nakon 112 generacija, MŠ „Isidor Bajić” će u novom prostoru dočekati buduće, počevši od ove jeseni i nastaviti tradiciju školovanja svetskih imena klasične muzike.
U toku priprema za titulu Evropske prestonice kulture, prvi put u istoriji grada, izgrađena i Gradska koncertna dvorana, jedan od najsavremenijih objekata ovog tipa u Evropi, koji će postati i dugoočekivani dom Muzičkoj i Baletskoj školi. Ovo je jedan od retkih primera gde će dve obrazovne muzičke ustanove deliti prostor sa velikom koncertnom salom i to na čak 15 000 kvadratnih metara. Za mlade talente ovakav sistem pruža značajne prednosti jer će imati priliku da upoznaju velika imena klasične muzike, uče od njih, ali i nastupaju na istom mestu. Jedan od onih koji će angažovanjem doprineti ovoj misiji jeste svetski virtuoz i uzor mladim violinistima, Stefan Milenković, umetnički direktor Gradske koncertne dvorane. U sklopu priprema grada za godinu titule Evropske prestonice kulture, Stefan Milenković se vratio u Srbiju, kako bi u našem gradu odgovorio na nove izazove u karijeri. Novi Sad je tako stavljen u kontekst evropskog obrazovanja, kao regionalni muzički centar koji bi ubuduće trebalo da privuče učenike i studente iz inostranstva. A, nije bilo lako stići do toga. Istorija MŠ „Isidor Bajić” beleži brojne prepreke, koje su čekale čitav vek da budu prevaziđene.
Davne 1910. godine nabavka jednog instrumenta u tek otvorenoj Muzičkoj školi u Novom Sadu (1909) nagovestila je entuzijazam s kojim su se ovoj instituciji posvetili njeni profesori i đaci. Isidor Bajić i njegovih petoro kolega odrekli su se jedne mesečne plate kako bi prvoj muzičkoj školi u Vojvodini priuštili koncertni klavir.
Ovaj entuzijasta i jedan od naših najznačajnijih muzičara bio je prvi direktor i predavač teorijskih predmeta u školi, no njegova prerana smrt 1915. godine, kada je imao samo 37 godina, odrazila se i na rad škole, koja se nakratko ugasila. Četiri godine kasnije, pokrenuto je pitanje osnivanja institucije koja bi okupila muzičke stručnjake, amatere i sve ljubitelje muzike radi unapređenja nacionalne umetnosti. Međutim, Muzička škola „Bajić” počeće s radom tek 1927. godine, kada postaje i prva poludržavna muzička škola. I taman kada je više nego uspešno nastavila sa radom (1941. godine upisano je čak 210 učenika), dogodio se Drugi svetski rat. Menjala je mesto boravka sve do 1953. godine kada je smeštena u Njegoševu 9, u samom centru Novog Sada.
Vek kasnije, svedoci smo velikog iskoraka koji je udahnuo novi život kako školi, tako i samom gradu čija koncertna dvorana uskoro postaje nova nezaobilazna destinacija za sve ljubitelje muzike.
Autor: Leona Pap
