Direktora British Council-a za Srbiju i Zapadni Balkan, Pitera Brauna, nedavno ste mogli da vidite kako, u tipičnom novosadskom stilu vozi bicikl dunavskom obalom do Petrovaradinske tvrđave. On je Evropsku prestonicu kulture posetio u okviru britanske PopUp (pokretne) ambasade, a ovom prilikom Piter Braun nam je ispričao šta sve spaja naše dve zemlje, koje programe EPK planira da poseti 2022. godine i u čemu najviše uživa u Novom Sadu.
Na čelo British Council-a u Srbiji došli ste prošle godine. Koliko ste prethodno bili upoznati sa našom zemljom, s obzirom na to da ste ranije radili u Africi i Južnoj Americi? Šta ste novo saznali o Srbiji tokom boravka ovde?
– Da, veliki deo karijere sam proveo radeći za British Council u Africi i Južnoj Americi, ali sam takođe radio i u Mađarskoj četiri godine – štaviše, ćerka mi je tamo rođena i imao sam priliku da putujem malo po regionu. Oduvek me je zanimao Zapadni Balkan i bio sam presrećan kad sam dobio posao koji obuhvata i Srbiju i Zapadni Balkan. Ovo područje je čarobno. Što se tiče novih stvari koje sam saznao o Srbiji, pre bih rekao da sam se podsetio topline i gostoprimstva ljudi ovde. Kuhinja je fantastična – baš po mom ukusu! Ono što sam tek sada otkrio, jeste količina vinograda u Srbiji i to koliko su neka vina dobra i kvalitetna. To je svakako prijatno otkriće. Takođe sam otkrio neka zanimljiva i lepa mesta u Srbiji: na primer, volim Frušku goru, Suboticu, nacionalni park Taru i Deliblatsku peščaru, ali znam da postoji još mnogo sjajnih mesta koja treba obići.
Novi Sad ste ovog puta posetili u okviru britanske PopUp (pokretne) ambasade, čiji je jedan od fokusa rad na jačanju kulturne saradnje naše dve zemlje. S obzirom na to da će naš grad sledeće godine poneti titulu Evropske prestonice kulture, kako Vi gledate na ovu titulu i njen značaj?
– Nema sumnje da je ova titula važno priznanje i važna nagrada. Bitno je istaći činjenicu da je Novi Sad, ako se ne varam, jedan od prvih gradova van Evropske unije koji je poneo titulu Evropske prestonice kulture. I to zasluženo. Novi Sad vrvi od kulture, a i već godinama je u središtu pažnje. Ima odlične ustanove i sjajne predstavnike i radnike u kulturi, kao i jaku vaninstitucionalnu, odnosno alternativnu scenu. Verujem da je interakcija ova tri elementa zapravo i dovela do tako bogate i dinamične kulturne scene u Novom Sadu. Naravno, i Egzit festival je doprineo promovisanju kulturnog profila grada u internacionalnom smislu. Što se tiče kulturne saradnje poslednjih nekoliko godina, svi naši najvažniji projekti, iz perspektive British Council-a, bili su održani u Novom Sadu. Neki od tih projekata su Nova religija Dejmijena Hersta, Taština malih razlika Grejsona Perija, kao i izložbe u okviru projekta Percepcije.
Nedavno je Fondacija Novi Sad – Evropska prestonica kulture objavila deo programa koji nas čeka naredne godine. Da li planirate da posetite neki od ovih događaja i čemu biste voleli da prisustvujete?
– Program je sjajan, zar ne? Planiram da posetim što više događaja, koliko god budem uspeo. Dolaze impozantni umetnici, a kako sam shvatio, još mnogo imena tek treba da bude objavljeno. Za mene je ovo sjajna prilika da bliže upoznam rad srpskih umetnika i drago mi je što ću moći da vidim radove umetnika sa ovih prostora generalno. Na primer, čuo sam mnogo toga o Slovenačkom pozorištu i konačno ću imati priliku da svedočim tome uživo, tako da sam veoma uzbuđen. Interesuje me koliko će pozorišni festivali doprineti celom programu. Takođe se radujem što ću videti deo programa Heroine, koji se bazira na ženskom stvaralaštvu. Možda se sećate da smo i mi nešto slično radili u saradnji sa predivnom Galerijom Matice srpske pre dve godine.
Program PopUp ambasade održan je u Svilari, koja pripada mreži kulturnih stanica. Radi se o nekadašnjoj fabrici svile smeštenoj u Almaškom kraju, jednom od najstarijih delova grada. Kakav utisak ste stekli o ovoj kulturnoj stanici, kao mestu koja kulturu i kulturne sadržaje približava građanima?
– Mislim da je Svilara odlično mesto za kulturu. Sjajno je videti da je zgrada od velike istorijske i kulturne vrednosti za Novi Sad dobila novu namenu i ponovo postala centar dešavanja za lokalnu zajednicu.
Ovom prilikom u Svilari je otvorena i izložba Osamdesete, koja prikazuje uticaj britanske muzike, kulture i sporta na društveni život osamdesetih godina u Srbiji, odnosno u tadašnjoj Jugoslaviji. Šta nam je otkrila ova izložba o odnosu dve zemlje i koje su to druge istorijske i kulturne veze Velike Britanije sa ovim prostorima?
– Smatram da mnogo toga povezuje naše dve zemlje, ali zajednički muzički ukus i smisao za humor koji delimo su dve stvari koje nas spajaju već mnogo godina. Čuo sam da su serije Monti Pajton i Mućke veoma popularne u Srbiji. Što se tiče muzičke povezanosti, mislim da je ona bila najizrazitija u kasnim sedamdesetim i tokom osamdesetih godina, kada su pank i novi talas doživeli svoj vrhunac kako u Srbiji, tako i u Britaniji. Znam da su mnogobrojni pank bendovi posetili Srbiju, kao na primer Buzzcocks, koji su nastupali na Egzitu i u Beogradu nekoliko puta. Drago mi je što ove konekcije i dalje žive, a siguran sam da će sve više britanskih bendova dolaziti u Srbiju kada prođe cela situacija sa koronavirusom.
Kako Vi vidite kulturnu scenu u Novom Sadu i Srbiji?
– Impresioniran sam, ali ne i iznenađen bogatom kulturnom scenom u Srbiji. Postoji bogata ponuda u kulturnim centrima kao što su Novi Sad i Beograd – a ovo, naravno, potvrđuje veliku zainteresovanost za umetnost u Srbiji. Koronavirus je učinio ovu potražnju još smelijom. Znam da mnogo sjajnih umetnika radi u ova dva grada, ali i širom zemlje generalno. Posebno mi je drago što su otvoreni za međunarodnu saradnju, to čini moj posao dosta lakšim. Ali, svakako da jedna tako velika kulturna scena mora imati adekvatnu podršku od strane vlasti. Mislim da gospođa Maja Gojković i njen tim odlično obavljaju svoj posao što se tiče obezbeđivanja i unapređenja infrastrukture za sprovođenje velikog dela kulturnih programa.
U svom radu dosta se fokusirate na ekologiju i zaštitu životne sredine. Nedavno je u Novom Sadu pokrenuta akcija subvencionisanja kupovine bicikala za građane, što je za stanovnike ovog grada veoma važno, s obzirom na to da volimo da se pohvalimo da je Novi Sad grad sa najviše bicikala u okruženju. Kako vi vidite ekološku svest građana na ovim prostorima i na koje sve načine radite na njenom unapređenju?
– Imam osećaj da je ekološka svest veća nego što je nekad bila, što je sjajno. Ali isto tako mislim da postoji još prostora za napredak. British Council, kao međunarodna organizacija za kulturne odnose i obrazovanje iz Ujedinjenog Kraljevstva, trudi se da obezbedi kreativne načine odgovaranja na lokalne i globalne izazove kroz umetnost i kulturu, engleski jezik i obrazovanje. Jedan od ovih izazova je naše okruženje. Znamo da je mladim ljudima sa kojima radimo stalo do ovoga. U anketi koju je British Council sproveo 2020. godine, 40 hiljada mladih ljudi od 18 do 34 godine, iz preko 36 zemalja, reklo je da su klimatske promene najbitniji problem sa kojim se planeta susreće. Na nama, kao međunarodnoj organizaciji za kulturne odnose, velika je odgovornost da komuniciramo ovaj problem sa kojim se svi susrećemo i koji utiče na sve nas. Možda ste upoznati sa tim da vlada Ujedinjenog Kraljevstva održava 26. Konferenciju Ujedinjenih nacija o promeni klime (COP 26) krajem ove godine u Glazgovu, u Škotskoj. Trideset hiljada delegata prisustvovaće konferenciji, a još milioni ljudi će se povezati putem javnih kampanja i izložbi. Ujedinjeno Kraljevstvo teži ka tome da ovo bude najobuhvatniji COP ikada.
British Council je organizovao globalni program pod nazivom The Climate Connection, koji predstavlja podršku ciljeva konferencije COP26. The Climate Connection je globalni program i kampanja osmišljena kao podrška ambicijama COP-a, koristeći našu globalnu mrežu kao platformu za saradnju, akciju i dijalog o klimatskim promenama kroz umetnost, obrazovanje i engleski jezik. Pokrenuli smo The Climate Connection program onlajn pre nekoliko nedelja, sa sloganom Konverzacijom do promene. Više od 2100 ljudi iz 45 zemalja prijavilo se da učestvuje u ovom onlajn događaju, a predsednik British Council-a Stivi Spring predstavio je onlajn panel-diskusiju.
Na panel-diskusiji učestvovao je veliki broj eksperata: Ahmed Jasin, suosnivač Banlastics Youth Initiative u Egiptu; Alison Tikel, osnivač Julie’s Bicycle-a, vodeće umetničke organizacije iz Ujedinjenog Kraljevstva sa fokusom na klimatske promene; Rišika Das Roj, alumni Future Leaders Connect-a i aktuelni politički savetnik na Oxford Policy Management-u u Indiji; i Kristofer Grejam, profesor i pisac, osnivač ELT Footprint-a, kao i pobednik ELTons-a 2020. godine.
Predsednik COP26 Alok Šarma unapred je snimio govor otvaranja o ambicijama Ujedinjenog Kraljevstva vezanih za COP26 i rešavanja problema vezanih za klimatske promene. On je naznačio važne uloge koje građansko društvo i mladi mogu imati u okviru cele priče. Na ovoj panel-diskusiji je bio prikazan i video nagrađivanog pisca Nila Gejmena. Svi naši eksperti koji su učestvovali u ovom događaju, doprineli su svojim korisnim komentarima o ulozi umetnosti, kulture, obrazovanja i engleskog jezika kada su u pitanju klimatske promene, kao i o politici i doprinosu na nivou pojedinca. Više o The Climate Connection programu i panel-diskusiji Conversation for Change možete pronaći ovde i ovde.
Da li ste tokom boravka u Novom Sadu imali vremena da obiđete gradske znamenitosti? Šta je na vas ostavilo najveći utisak?
– Srećom, jesam! Prošetao sam predivnim centrom grada i vozio sam bicikl pored Dunava pa sve do Tvrđave. Pogled sa Petrovaradinske tvrđave je neverovatan. Jedva čekam da opet posetim Novi Sad.
Foto: Uroš Dožić
