Šezdesetih godina prošlog veka, Novi Sad je mogao da se pohvali jakom i razvijenom avangardnom scenom, po čemu je postao prepoznatljiv i van prostora nekadašnje Jugoslavije.
Tada se otvoreno raspravljalo i provokativno diskutovalo u čuvenoj Tribini mladih, jednoj od najživljih kulturnih institucija u zemlji, dok je nekadašnja Žuta kuća na obali Dunava bila simbol građanskog aktivizma osamdesetih godina prošlog veka, koji su nosili mladi umetnici. Mnogi kultni bendovi prve pesme su snimali upravo u Novom Sadu, i postali nosioci bunta i kontrakulture.
Upravo taj avangardni i alternativnih duh Novog Sada biće proslavljen od 8. oktobra do 27. novembra 2022. godine, tokom trajanja Druge? Evrope, jednog od programskih lukova Fondacije Novi Sad – Evropska prestonica kulture.
– Avangardisti su u stvari umetnici koji su pravili radikalne promene, koji su menjali paradigme umetnosti, eksperimentisali, prikazivali nešto novo. Danas umetnici se možda toliko ne udružuju kao što su nekada. Nekada su stvarali grupe kao što je bila dada ili kubizam, koje su u stvari okupljale umetnike i davale neku jaku poruku. Međutim, danas je to više kroz individualne umetnike kao što je Marina Abramović ili Aj Vejvej. Takođe, postoji i taj medijski prostor. Živimo u digitalnom dobu kada je lako doći do informacija i jako brzo dolazimo do informacija. Samim tim, mislim da je mnogo teže da postignu nešto što je radikalno, da eksperimentišu kao što su umetnici nekada. Ali, mislim da postoje, i možda za avangardiste današnje tek se otvaraju vrata i tek dolazi njihovo vreme – kaže rukovoditeljka programskog luka Druga? Evropa Milica Rašković.
Ovaj programski luk preispituje dominantne vrednosti u evropskoj kulturi, i otkriva drugačije, alternativne, marginalizovane, manjinske i buntovne izraze. Neki od glavnih programa doneće inkluzivne događaje sa naglaskom na stvaralaštvo marginalizovanih grupa (Supermoćni), predstavljaju strip u novim formama (Grad stripa) i upoznaju nas sa bogatstvom alternativnih, manjinskih, avangardnih žanrova, jezika i izraza (Strana B). Ukupno nas očekuje preko 430 umetnika iz čak 38 zemalja, koji će predstaviti ukupno 226 događaja.
Neka od za sada najavljenih imena i programa za programski luk Druga? Evropa su Tifološki muzej iz Zagreba, jedan od retkih muzeja u Evropi koji se bavi temom pristupačnosti, bečki Kunsthistorisches Museum, jedan od najslavnijih muzeja na svetu, britanska perkusionistkinja s oštećenim sluhom Evelin Gleni – dvostruka dobitnica Gremija u oblasti klasične muzike i nagrade Polar, koju zovu i Nobelovom nagradom za muziku, slavni nemački konceptualni umetnik Franko Uve Lajsipen, upamćen kao jedan od pionira performansa, bodi arta i polaroid fotografije, a poznat je i po dugogodišnjoj privatnoj i poslovnoj vezi sa Marinom Abramović, i holandski reditelj Majkl Hemerhorst koji će potpisati predstavu o čuvenoj strup junakinji Baneta Kerca, Ket Klo (Cat Claw).
Svi ovi umetnici, pod krilaticom Kultura drugačijeg, nose jasnu poruku i jednu od centralnih vrednosti Evropske prestonice kulture – da umetnost pronađe svoj put svuda i do svih.
