Priliku da „iz prve ruke” čujemo kako diše kultura u Novom Sadu na nivou institucionalne organizacije, koja često deluje daleka i nedostižna, dobili smo s našim ovonedeljnim sagovornikom, Daliborom Rožićem, predstavnikom Gradskog veća za kulturu.
Kako se Novi Sad uveliko priprema za narednu godinu, u kojoj će kultura biti jedan od najvećih prioriteta jer pokazujemo zašto je naš grad Evropska prestonica kulture, sa Rožićem smo razgovarali o ovom, svakako najvrednijem aspektu društvenog života. Kada se podudare činjenice sa utiscima o napretku kulturne scene i većoj aktivnosti sugrađana u njenom kreiranju, to verovatno dovoljno govori o novim strujanjima u novosadskom kulturnom životu koje je donela titula Evropske prestonice kulture. Da kultura neće prestati da živi ni nakon godine titule, pokazuju nam novi prostori i programi koji će nastaviti da aktiviraju institucije, vaninstitucionalnu scenu, umetnike i sugrađane, čime nam se na ovaj način prepuštaju i privilegija i odgovornost da zajedno pokažemo da u Novom Sadu kultura zista jeste način života.
Bili ste deo tima koji je Novom Sadu doneo titulu Evropske prestonice kulture. Kakav je Vaš lični utisak o gradu pre titule i tokom priprema za titularnu, 2022. godinu?
Novi Sad je na kraju i osvojio titulu zato što je kultura uvek bila ono po čemu je prepoznatljiv. Od početka mandata ove gradske administracije, mi nastojimo da čvrsto uvežemo civilni i javni sektor i da obezbedimo trajne mehanizme komunikacije, te da nam svi koji deluju u kulturi budu partneri. Mi smo pre titule kreirali Strategiju kulturnog razvoja, krovni dokument koji nas usmerava. Sve radimo sistemski i temeljno, ostavljajući legat onima koji dolaze posle, a dokument je nastao na principu participativnosti, uvaženo je svako mišljenje. Mislim i da smo pre titule uspeli da stvorimo podsticajan ambijent za demokratičan i decentralizovan razvoj kulture, a titula nam je otvorila mnoga vrata i, između ostalog, donela i nacionalnu podršku. Zbog toga smo u mogućnosti da realizujemo ogromne infrastrukturne projekte, poput uređenja Podgrađa Petrovaradinske tvrđave, Kreativnog distrikta, izgradnje kulturnih stanica, nove zgrade Muzičke i Baletske škole. Mnogo toga važnog je pred nama i siguran sam da ćemo izmeniti lice grada nabolje, te da ćemo trasirati put da kultura zaista postane način života.
Najpre je izrađena desetogodišnja strategija za razvoj kulture, a onda je Novi Sad postao jedan od retkih gradova u regionu koji ima detaljno razrađenu petogodišnju strategiju kulturnog razvoja, koja se nadovezala na krovni plan. Petogodišnji plan obuhvata čak 33 kulturne institucije koje se nalaze u našem gradu. Koji su sve benefiti ovakvog strateškog planiranja u kulturi, šta ono donosi ustanovama, šta publici, a šta celokupnom imidžu grada?
Kada je reč o važnim društvenim procesima, sinergija je neophodna kako bismo uvek dobili najbolji rezultat. Usklađivanje rada ustanova kulture i njihovo sadejstvo zaista stvaraju novu, dodatnu vrednost i na taj način se kreira slika koja je mnogo šira i sveobuhvatnija. Projekat u okviru kojeg je taj plan rada nastao omogućio je predstavnicima ustanova kulture da se zajednički edukuju, da sagledaju važna pitanja i kulturne programe iz najrazličitijih aspekata, a sa krajnjim ciljem da kultura bude bliža građanima, da se oni podstaknu na participaciju i da budu svojevrsni kreatori kulturnih sadržaja.
Kultura zajedništva izdvojila se kao jedna od ideja vodilja u razvoju novosadske kulturne scene, s obzirom na multikulturalni identitet grada, kao i na činjenicu da Evropska prestonica kulture spaja građane, umetnike, institucije i vaninstitucionalnu scenu, i to uz veliku podršku upravo Gradskog veća za kulturu. Na koji način se ova ideja i konkretno sprovodi u delo i na koje sve načine Gradsko veće podržava razvoj scene?
Gradska uprava za kulturu je uvek na raspolaganju svim zainteresovanim akterima u kulturi. Redovno realizujemo konkurse u sedam oblasti, a to su nematerijalno kulturno nasleđe; savremeno stavarlaštvo; izdavaštvo; sufinansiranje tekućih rashoda i izdataka udruženja u kulturi; sufinansiranje izgradnje, održavanja i obnove verskih objekata; sufinansiranje projekata u oblasti kulture i umetnosti koji su podržani kroz međunarodne fondove i sufinansiranje projekata u kulturi iz oblasti filmske umetnosti, koji obuhvataju proizvodnju domaćih igranih i dokumentarnih filmova. Takođe, resorna Gradska uprava unela je novine i u forme interkulturalnog dijaloga i komunikacije sa svim zainteresovanim akterima kulturne scene, pa tako funkcioniše i Forum za kulturu, koji nastoji da opštim konsenzusom dođe do najadekvatnijih rešenja važnih pitanja u kulturi. Sve što činimo, činimo rukovodeći se principima demokratičnosti, participativnosti i transparentnosti i smatram da je to najvažnije, a naša misija je da kulturu stavimo u službu ukupnog razvoja naše sredine.
Koji su programi Evropske prestonice kulture do sada ostavili najjači utisak na Vas?
Ne mogu konkretno da govorim o pojedinačnim programima, jer su zaista raznovrsni, međutim, zajedničko svima jeste da podstiču pojedince, organizacije i ustanove da se aktiviraju i da svi zajedno doprinose toj slavnoj slici novosadske kulture. Međunarodna korespondencija je takođe od suštinskog značaja, da imamo što šire vidike, da implementiramo programe koji su se pokazali korisnim i da iskoristimo sve kulturne potencijale.
Šta biste izdvojili kao najznačajnije legate Evropske prestonice kulture, koji će trajno obeležiti Novi Sad?
Otvaranje prve koncertne dvorane u Novom Sadu i izgradnja najmodernije zgrade za izvođenje nastave u Balestkoj i Muzičkoj školi, jeste nešto što će svako prepoznati kao važan legat. Takođe, i novo lice Podgrađa Tvrđave, koje treba da postane jedna posebna kulturno-turistička celina je nešto što oduševljava. Međutim, mislim da je najvažniji legat činjenica da smo promenili ugao gledanja, da od zapuštenih prostora stvaramo pogone za razvoj kreativnosti i kulture, da kulturu činimo dostupnom ljudima u svim delovima Novog Sada i da smo otvoreni u potpunosti za ideje kulturnih poslenika iz bilo kog sektora, kroz mrežu kulturnih stanica.
Kao neko ko se na institucionalnom nivou intenzivno bavi kulturnim životom grada, kako vidite budući imidž Novog Sada u Evropi i šta je ono što ga već sada čini autentičnim?
Ovde možemo sumirati sve što sam do sada rekao. Novi Sad je autentičan po arhitektonskom nasleđu, kulturnoj baštini, po multikulturalnosti i po načinu na koji neguje i podržava različitost, a moja vizija je da on nastavi da se razvija u tom pravcu. Da uvek bude otvorena sredina spremna na inovativnost, na promene koje donose boljitak, da uvek bude živ organizam koji se menja u skladu sa potrebama aktuelnog trenutka. Naravno, podrazumeva se da se pri tome uvek rukovodi najvišim humanističkim vrednostima, jer kultura jeste ono što daje istinski kvalitet čovekovom postojanju.
Razgovarala: Leona Pap
Foto: Vladimir Veličković
