Muzejski mislilac i strateg u kulturi Sandro Debono, koji je učestvovao u projektu Valeta 2018 – Evropska prestonica kulture, u svojoj nedavnoj poseti Novom Sadu nije skrivao oduševljenje kulturnom scenom grada, atmosferom i energijom koja se oseti u svakom njegovom kutku. Kao konsultant Galerije Matice srpske, zajedno sa predstavnicima ove kulturne institucije radi na nekoliko izložbi koje će biti predstavljene tokom 2022. godine, kada će Novi Sad poneti titulu Evropske prestonice kulture. Za Visit NS prenosi svoja pozitivna iskustva koja će doprineti razvoju i realizaciji planova za narednu godinu, te čvrsto veruje da će titula Evropske prestonice kulture samo dodatno uzdići ovaj grad sa već bogatom kulturnom baštinom.
Ovom prilikom dotakli smo se i teme pandemije i višestrukog uticaja na kulturu, a naš sagovornik smatra da su muzeji, uprkos istorijskoj situaciji postali svesniji potencijala koji pruža digitalni svet.
Ovo je vaša druga poseta Novom Sadu. Da li ste imali vremena da upoznate grad i kakve je utiske na vas ostavio?
Kako je situacija sa pandemijom polako počela da jenjava, zadovoljstvo mi je bilo da opet posetim Novi Sad nakon višemesečnog uticaja koronavirusa na živote svih nas. Moram priznati da nisam imao baš mnogo vremena za obilazak grada, ali sam obećao sebi da ću se ponovo vratiti ovde.
U toku moje dve posete, imao sam priliku da obiđem neke od glavnih atrakcija koje Novi Sad čine evropskim gradom, ali koje mu daju i karakterističan balkanski šarm. Nije ni čudo što ga zovu Srpskom Atinom. Prijatno sam iznenađen!
Novi Sad ste posetili kao konsultant Galerije Matice srpske, sa kojom radite na važnom projektu za narednu godinu titule Evropske prestonice kulture. Možete li da nam otkrijete neke zanimljivosti o saradnji?
Galerija Matice srpske ima velike planove za Projekat Evropske Prestonice Kulture. Mislim da su projekti pažljivo promišljeni i odabrani kako bi uspostavili balans između srpske vizualne kulture i šireg evropskog okvira. Uključivanje građana, što je u skladu sa najnovijim razvojem na kontinentu, čini sve ovo još uzbudljivijim. Mislim da je tu sve što nam treba – jasna i dugoročna vizija, sjajan tim koji je otvoren za eksperimentisanje novim idejama koje se mnogo bolje uklapaju u muzej 21. veka, naspram tradicionalnih stereotipnih koncepcija o tome šta bi muzej trebalo da bude.
Bili ste uključeni i u realizaciju projekta Evropske prestonice kulture u Valeti 2018. godine. Kakva su vaša iskustva i u čemu vidite najveći značaj ove titule za jedan grad?
Moje iskustvo je definitivno pozitivno! Jeste zahtevno i rokovi svakodnevno vrše pritisak, ali je isto tako i najbolje iskustvo koje jedan grad i ljudi koji žive u njemu mogu imati. Kultura postaje vizura kroz koju se grad posmatra, istražuje i razume spolja, kao i katalizator za ujedinjenje građana. Najbitnija stvar je svakako baština – prvog januara 2023. godine, Novi Sad bi trebalo da ima ne samo uspomene, nego i nova iskustva, značajnije učešće građana i veću relevantnost kulture kao glavnog agenta za društvene promene i napredak.
Predstavljate se kao muzejski mislilac i strateg u kulturi? Šta to sve zapravo podrazumeva?
To je veoma dobro pitanje koje mi često postavljaju i ljudi sa kojima radim. Ukratko, pomažem muzejima da jednodimenzionalne ideje pretoče u nešto što je relevantno. Za mene je relevantnost empatija i razumevanje ideje o tome kako muzej može da razvije iskustva usmerena na ljude sa objektima, pričama i vezama sa kojima stupaju u kontakt. Ovakvo razmišljanje je dobro strateško razmišljanje koje bi trebalo efikasno implementirati – tu nastupam ja sa svojim iskustvom u predvođenju promišljanja na Nacionalnom muzeju (Malta).
Muzeji i druge kulturne institucije teško su podnele pandemiju koronavirusa. Kako su se muzeji iz celog sveta nosili sa ovim izazovima? Da li je pandemija promenila način na koji muzeji funkcionišu i način na koji javnost posećuje muzeje?
Ova pandemija je globalni eksperiment bez presedana koji je uticao i na muzeje na mnogo načina. Muzeji su, verovatno po prvi put ikada, morali da funkcionišu bez prisutne publike i to je usmerilo skoro svu pažnju na digitalni svet. Osim toga, postoji mnogo dobrih praksi i iskustava potkrijepljenih potrebom da se ostane relevantan. Neki su se opredelili za lajv prenos preko radija, drugi su sa svojom publikom stupali u kontakt preko telefona kako bi pokrenuli terenske projekte koji zadovoljavaju njihove potrebe. Ukratko, preko noći se desilo to da muzeji postaju više usmereni na čoveka. Muzeji bi pogrešili kad ne bi profitirali iz ove istorijske situacije na mnogo više uticajnijih načina, ali to zavisi od otvorenosti ka promenama i volji da postaju relevantniji.
Da li će se te promene izazvane pandemijom i razvojem digitalnih tehnologija zadržati i u budućnosti?
Istraživanja Međunarodnog saveta muzeja i Muzeja nauke u Amsterdamu jasno potvrđuju da su muzeji postali svesniji potencijala koji pruža digitalni svet. Trenutno se u fokus stavlja koncept pod nazivom ‘phygital’, koji upotrebom tehnologije spaja digitalni sa fizičkim svetom, što je veoma ambiciozno, ali u isto vreme i jako korisno za male muzeje zato što im nudi ogromne mogućnosti. Koristeći ideju phygital-a na pravi način, kao i onlajn prostor koji nije ograničen radom od 9 do 5 časova, muzeji mogu dopreti do nove publike širom sveta bez obzira na vremensku zonu. Ovakav koncept upućuje i na tradicionalni fizički prostor putem promocije, ali i upotpunjavanjem, proširivanjem i obogaćivanjem tradicionalnog muzejskog prostora.
Koji su vaši utisci o kulturnoj sceni Novog Sada? Koliko ste bili upoznati sa ovdašnjim muzejima pre posete našem gradu, i kakva je vaša slika o njima kada ste ih obišli?
Otkrio sam grad u kojem kultura živi, grad koji je aktivan i koji cveta. Kroz muzeje i kulturne institucije ogledaju se potrebe i ambicije njihovih zajednica. Ovakva dijalektika je ključna za grad, kao i kulturna scena koja se sve više razvija i ukazuje na dobar ishod projekata koji se tiču prestonice kulture i uloge Novog Sada kao kulturnog središta. Iskreno verujem da će Galerija Matice srpske i dalje biti jedan od vodećih interesenata koji predvode inovacije i promovišu promene za bolju budućnost.
Foto: Uroš Dožić
