Novi Sad može da se pohvali jedinstvenom platformom za organizovanje volonterskog rada, koja je nastala na inicijativu Evropske prestonice mladih 2019 i Evropske prestonice kulture 2022 – Novosadskim volonterskim servisom (NVS).
Od 2017. godine pa do danas, volonteri NVS, kojih je više od 1800, učestvovali na više od 200 aktivnosti, u različitim oblastima. U susret tituli Evropske prestonice kulture, koju će Novi Sad poneti za manje od tri meseca, NVS već četiri godine unazad beleži značajne brojke kada je u pitanju volontiranje u kulturi, sa ostvarenih više od 90 aktivnosti, uključenih gotovo 700 volontera i volonterki i saradnjom sa više od 30 kulturnih institucija i organizacija.
Stoga je ogroman doprinos realizaciji četvrtog Kaleidoskopa kulture u Novom Sadu dao upravo NVS, sa više od 100 volontera i volonterki koji su učestvovali na događajima kao što su ceremonija otvaranja u Kreativnom distriktu, gde su čak volonteri bili i deo perfomansa, CGA konferencija, Filmski festival Obnova, zatim Korzo, Podgrađe Booktown, Trg Galerija i drugi.
Tim povodom, neki od njih podelili su svoje iskustvo za Visit Novi Sad.
Šta za vas predstavlja manifestacija Kaleidoskop kulture?
Kristijana Emilija Štefan: Kaleidoskop kulture za mene predstavlja veoma značajnu kulturnu manifestaciju, koja razne vrste umetnosti predstavlja publici na zanimljiv i unikatan način.
Lena Radulović: Kaleidoskop kulture, pored značaja za grad Novi Sad kakav ima kao projekat, od izuzetne je važnosti, jer tokom pet nedelja, koliko traje, nudi niz neverovatnih mogućnosti i široki spektar prilika za volontiranje, što je upravo ono što i predstavlja i za mene – nova volontiranja, iskustva i prijatelje.
Strahinja Pavlović: Za mene Kaleidoskop kulture predstavlja događaj koji ima izuzetan značaj za kulturu Novog Sada, kao i promociju mesta, pa i same titule Evropske prestonice kulture, koju sa velikim ponosom nosi.
Nikolina Trivunić: Prilika da građani upoznaju raznolike lepote svog grada.
Žarko Miskin: Za mene Kaleidoskop kulture predstavlja jedan fantastičan kulturni događaj na kojem se mogu videti mnoge kako stare tako i savremene umetnosti, kao i sam pogled na svet iz ugla umetnika.
Koji događaj vam je bio najzanimljiviji i zašto?
Kristijana Emilija Štefan: Svi događaji na kojima sam prisustvovala su mi bili veoma zanimljivi, ali bih posebno izdvojila samo otvaranje Kaleidoskopa, zbog toga što je tada bilo najviše sadržaja, kao na primer koncerti, razne izložbe, predstave, filmovi.
Lena Radulović: Meni lično se najviše dopalo volontiranje na Filmskom festivalu Obnova. Četiri dana remasterizovanih starih srpskih filmova sa pretpremijerom filma Toma kao završnicom i četiri dana sa odličnom ekipom, koja stoji iza festivala, kao i divni drugi volonteri učinili su da poželim da se festival nikada ne završi. Nisam imala priliku, do tada, da vidim kako izgleda posao iza scene i sve ono što se ne vidi dok sedite u publici, pa mi je svaki posao, razgovor i trenutak bio i više nego zanimljiv.
Strahinja Pavlović: Svi događaji na manifestaciji su bili zanimljivi, ali najviše mi se svideo performans na otvaranju Kaleidoskopa, na kom sam i sam učestvovao i gde smo dali svoj pečat celom događaju, na šta sam veoma ponosan.
Nikolina Trivunić: CGA konferencija i ceremonija otvaranja, prvo zbog ličnih interesovanja, a drugo su volonteri koji su se sjajno snašli na sceni i uvežbali za tako kratko vreme za tako veliki događaj.
Žarko Miskin: Po meni najzanimljiviji događaj je bio sama ceremonija otvaranja i ceo performans u kojem sam učestvovao. Najzanimljivije mi je bilo jer do sada nisam imao prilike da učestvujem u sličnim događajima i sam čin izlaska na scenu pred gledaoce u društvu plesača mi je bio neverovatan i pored velike količine treme koja je bila prisutna.
Kakva iskustva ste stekli i šta vidite kao svoj najveći uspeh tokom volontiranja na Kaleidoskopu kulture?
Kristijana Emilija Štefan: Imala sam mogućnost da prisustvujem raznim predstavama, izložbama i koncertima, a pored svega toga i da pomognem u realizaciji programa. Najveći uspeh tokom volontiranja smatram da je bilo upoznavanje novih ljudi, kao i samo druženje tokom volontiranja.
Lena Radulović: Pošto sam relativno nova u ulozi volonterke i nisam radila na velikom broju događaja, svaki od dosadašnjih bih navela kao drago i jako vredno iskustvo, a puno novih poznanstava kao najveći uspeh.
Strahinja Pavlović: Iskustvo koje sam stekao sa ovih događaja je pozitivno i ono će mi kasnije u životu biti jako korisno, a kao svoj najveći uspeh tokom volontiranja bih izdvojio da sam dao svoj doprinos lokalnoj zajednici, kao i da sam promovisao događaj ljudima oko sebe.
Nikolina Trivunić: Uglavnom sam volontirala kao tehnička podrška pa bih rekla da sam proširila svoja tehnička saznanja.
Žarko Miskin: Ovim volontiranjem sam ostvario brojna prijateljstva i stekao razna iskustva, kao i jednu dozu kulturnog obrazovanja. Kao svoj najveći uspeh vidim prevaziđen strah od javnog nastupa odnosno izlaska pred veliki broj ljudi.
Kako vi gledate na volontiranje na kulturnim događajima, koliko je zapravo ključna uloga volontera u realizaciji jednog kulturnog događaja i u kojim segmentima?
Kristijana Emilija Štefan: Volontiranje za mene predstavlja veoma važnu stavku, zbog toga što stičemo nova iskustva, upoznajemo nove ljude i svaki put naučimo nešto novo. Dok nisam bila volonter, nisam shvatala koliko je naša uloga volontera važna u realizaciji nekog događaja, bilo da je to komunikacija sa ljudima, podela maski i dezinfekcija ili sama pomoć organizatorima, volonteri su veoma značajni i sastavni deo organizovanja manifestacija.
Lena Radulović: Volontiranje na kulturnim događajima posmatram kao divnu priliku da uopšte budem deo nekog kulturnog događaja, čak i ako ne sedim u publici, a da je uloga volontera bitna u realizaciji istih, pokazuje i to da smo (kao volonteri) uključeni u sve veći broj manifestacija i događaja – od Olimpijskih igara na svetskom nivou, pa sve do lokalne konferencije. Bilo to ređanje stolice da budu što urednije postavljene ili flašice vode striktno jedna iza druge, volonteri su oni koji to rade. Šalu na stranu, volonteri doprinose realizaciji događaja, iako to možda, na prvi pogled nije uvek uočljivo.
Strahinja Pavlović: Volontiranje na kulturnim događajima gledam kao jedno nezaboravno iskustvo i uloga koju volonterim imaju u ovakvim događajima je značajna i krucijalna u njihovoj realizaciji, pre svega mislim na logistiku (prijava učesnika, usmeravanje i pomoć ljudi…), kao i trud da sve prođe u najboljem redu.
Nikolina Trivunić: Volonterska podrška je i te kako značajna, jer mnogi događaji su realizovani zahvaljujući volji mladih da doprinesu društvu.
Žarko Miskin: Mišljenja sam da je volontiranje u kulturi izuzetno važno za razvoj svesti samih volontera o kulturi i kulturnim dogadjajima. Uloga volontera je ogromna zbog energije koju nose sa svojim pozitivnim duhom koji je prisutan među njima prilikom izvršavanja svih radnih zadataka koji su pred njih postavljeni.
Zbog čega biste preporučili drugima da volontiraju, pogotovo na kulturnim događajima?
Kristijana Emilija Štefan: Pre svega, svima bih preporučila da volontiraju zbog novih iskustava i upoznavanja novih ljudi. Takođe, na kulturnim manifestacijama se uvek mogu videti, naučiti i saznati neke nove stvari, koje bez volontiranja ne bismo imali priliku da saznamo. Isto tako, posle svakog volontiranja smo bogatiji za jedno novo iskustvo.
Lena Radulović: Preporučila bih jer bi na taj način bili u mogućnosti da budete deo određenog događaja, divne atmosfere, steknete nova iskustva i naravno, nove prijatelje.
Strahinja Pavlović: Svakome bih preporučio da volontira, a pogotovo na kulturnim događajima, jer će se upoznati sa različitim umetnostima, pričati sa umetnicima i naučiti nešto novo i korisno.
Nikolina Trivunić: Pre svega zbog atmosfere i prijatelja koje upoznajemo, ali i znanja koja dobijamo kroz razne obuke, radionice, pa i same događaje na kojim volontiramo.
Žarko Miskin: Volontiranje u kulturi bih svima preporučio jer pored mogućnosti prisustva raznim dešavanjima mogu da ostvare već pomenutu dozu kulturnog obrazovanja koja je veoma bitna pogotovo jer su, često, mlađi volonteri sve udaljeniji od kulturnih dešavanja.
U kojim kulturnim događajima u gradu najviše uživate i koje kulturne institucije i/ili organizacije, prostore, biste istakli kao najomiljenije?
Kristijana Emilija Štefan: Najviše uživam u predstavama i izložbama. Kao najomiljenije kulturne institucije bih izdvojila Srpsko narodno pozorište, Pozorište mladih i Galeriju Matice srpske.
Lena Radulović: Uživala sam na Književnoj večeri i Gradiću kao mestu namenjenom za takve događaje.
Strahinja Pavlović: Najviše uživam u Noći muzeja i na Sterijinom pozorju, a kulturne institucije koje bih istakao kao najomiljenije su Muzej Vojvodine i Galerija Matice srpske.
Nikolina Trivunić: Uživam u koncertima klasične muzike, a istakla bih Omladinski centar OPENS kao omiljeni prostor.
Žarko Miskin: Najviše uživam u pozorišnim predstavama koje sam nekada često posećivao, a ovaj Kaleidoskop me je podsetio da to ponovo treba da činim u još većoj meri nego nekada. Definitivno mesto koje bih istakao je Srpsko narodno pozorište.
Kako vi vidite Novi Sad u svetlu titule Evropske prestonice kulture?
Kristijana Emilija Štefan: Po mom mišljenju, Novi Sad je zasluženo dobio titulu Evropske prestonice kulture, upravo zbog organizovanja raznih kulturnih događaja i manifestacija, koje su dostupne svima, namenjene za sve uzraste. Organizatori su kulturu i umetnost približili ljudima i predstavili je u zanimljivom svetlu, tako da mi možemo zaključiti da je u Novom Sadu umetnost svuda oko nas.
Lena Radulović: Zazvučaće možda sebično, ali smatram da Novi Sad zaista zaslužuje ove titulu, više nego ijedan drugi grad u Srbiji. Mislim da svojom arhitekturom, duhom i svime što nudi i te kako opravdava titulu, a i naziv Srpska Atina.
Strahinja Pavlović: Novi Sad u svetlu titule Evropske prestonice kulture vidim kao most koji spaja različite kulture i umetnosti, što je i sam slogan projekta.
Žarko Miskin: Mislim da je titula Evropske prestonice kulture prava stvar koju je grad Novi Sad mogao da dobije pre svega jer sam grad ima šta da pokaže u vidu kulturnih stanica tako i u vidu same kulture koja je prisutna u ovom gradu.
S obzirom na to da i svojim radom kao volonteri doprinosite procesima koji se dešavaju unutar projekta Novi Sad – Evropska prestonica kulture koliko je to za vas značajno?
Kristijana Emilija Štefan: Za mene je veoma značajno to što imam tu čast da svojim volonterskim radom doprinosim realizovanju celog ovog projekta. Drago mi je što sam pre svega, bila u mogućnosti da prisustvujem i pomognem zajednici svojim volontiranjem i radujem se narednim manifestacijama koje su predviđene unutar projekta Novi Sad – Evropska prestonica kulture.
Lena Radulović: I te kako je značajno jer mi je prilika da budem deo ovog projekta veoma proširio vidike.
Strahinja Pavlović: Značajno je dosta, pogotovo za neki budući posao ili angažman u kulturi ili drugoj sferi i samo iskustvo koje će mi pomoći da se bolje usavršim za neke nove projekte.
Nikolina Trivunić: Značajno je zbog iskustva koje stičem i divnih ljudi koje upoznajem.
Žarko Miskin: Volonterski rad na ovom projektu je od izuzetnog značaja jer imamo priliku da kako mladim ljudima, tako i svima ostalima prikažemo volontiranje kao jednu lepu stvar u kojoj bi svi mogli da se pronađu.
U kom kutku grada najviše volite da se opustite, odmorite i nagradite sebe za uspešan rad?
Kristijana Emilija Štefan: Najviše volim kada se posle volontiranja svi zajedno družimo, upoznajemo i razmenjujemo utiske i mišljenja, nebitno da li je to kafić, park ili neobavezna šetnja po gradu, jer je svaki kutak ovog grada poseban i lep na svoj način.
Lena Radulović: Omladinski centar OPENS je mesto kome se uvek rado vraćam i u kojem provodim vreme.
Strahinja Pavlović: Najviše volim da se opustim i odmorim u Dunavskom parku, pronađem neku klupicu i sednem da pročitam neku dobru knjigu, a pored Dunavskog parka, volim da odem do Keja i Štranda.
Nikolina Trivunić: Posle nekog napornog rada uglavnom spavam i tako vracam energiju.
Žarko Miskin: Najviše volim da se opustim uz jednu laganu šetnju našim šetalištem kraj Dunava.
Razgovarala: Milana Milovanov
Foto: Vladimir Veličković, Uroš Dožić
