Poznati novosadski bend Amajlija na sceni je dugih 40 godina, a njihovi albumi i brojni hitovi prepoznatljivi su mnogim generacijama. Na okupu ih sve ove godine drže ljubav prema rokenrolu i novosadska publika neizmerno vole, sjajna međusobna energija, ali i kultura zajedništva koju žele da prenesu i mlađim rok muzičarima.
Priliku da ih slušamo imaćemo 11. novembra u Kulturnoj stanici Eđšeg, kada će se, u okviru celodnevnog događaja, novosadskoj publici prikazati u novom svetlu. Tim povodom porazgovarali smo sa članovima benda o jedinstvenom koncertu koji pripremaju, uspesima i promenama na muzičkoj sceni na kojoj opstaju već četiri decenije, ali i značaju što njihov centar sveta naredne godine zvanično postaje Evropska prestonica kulture.
Kroz vaša autorska dela, Novosađani, ali i oni koji to nisu, mogu doživeti Novi Sad, a vaši rok hitovi prepoznatljivi su i mlađim i starijim generacijama. Šta Amajlija, kao autentični novosadski bend, predstavlja za Novi Sad i njegovu muzičku scenu?
Bogoljub Banjac – Čombe: To je zaista breme veliko i evo da probam da odgovorim… mislim da je taj doživljaj naše muzike i naše pojave stvar drugih ljudi i da se mi tu malo pitamo. Naša publika je nas odredila u tom smislu da smo mi nešto autentično novosadski. Naša publika su prvo bili samo Novosađani i tek onda, svi ostali koji su se saživeli sa Novosađanima, zapravo su odredili da smo mi nešto posebno što nema nigde drugde i proglasili nas autentičnim novosadskim bendom. Mi smo tu etiketu sa radošću prigrlili, ali je to zasita ogromna odgovornost kao i velika čast. Mislim da mi predstavljamo naš grad i naše sugrađane kroz emocije koje ispoljavamo kroz muziku, svirke, tekstove, energiju, naše „blesarije“, našu opuštenu novosadsku priču.
Ljubitelji vaših pesama imaće priliku da vas uživo slušaju 11. novembra u Kulturnoj stanici Eđšeg, gde u okviru celodnevnog događaja pripremate i jedinstveni Unplagged concert, sa početkom u 20 sati. Možete li nam unapred otkriti šta ćemo imati priliku da čujemo?
Bogoljub Banjac – Čombe: U četvrtak u Eđšegu ćemo se izraziti na skroz drugačiji način, meni se čini brodvejski potpuno, kao neka predstava, i radujem se novim drugačijim stvarima. Naporno radimo za to i sad ovako zreli ulažemo mnogo energije i iskreno smo uzbuđeni poput klinaca. Mi se uvek radujemo zajedničkom nastupu kao prvog dana, a sada imamo želju i publiku da uključimo u nastup da budemo jedno – naša publika i mi. Zato smo izabrali Eđšeg i ne smete to propustiti. Svako od nas će izvesti po prvi put neku svoju kompoziciju, svoje autorsko delo, svoju pesmu i to će biti dragoceno da doživite da upoznate Amajliju, i iz svih uglova da doživite kakvi smo pojedinačno kao autori originalni, međusobno potpuno drugačiji, a jedinstveni u zajedničkom nastupu. To je Amajlija.
Dejan Starčević – Yode: Ne znam koliko smem da otkrivam, ali sam siguran da ćemo iznenaditi publiku…. kao i nas same. Nikada, za čitavu karijeru, nismo nastupali unplugged u kompletnom sastavu. Dakle, ovo je premijera. Zanimljivo je što će svako od nas odsvirati jednu svoju autorsku kompoziciju i sviraćemo više stvari koje smo retko izvodili…Biće tu i nekih gostiju, ali bolje da se zaustavim dok nisam sve otkrio.
Zoran Marjanović – Zomba: Drago mi je da će scena biti kamerna što znači da nema distance sa publikom, nema buke, nema šou rasvete, biće potpuno drugačije, akustično. Taj nastup u Eđšegu če biti koliko poseban i drugačiji za publiku, toliko i za nas muzičare da ću vam evo otkriti da sam specijalno za tu priliku kupio potpuno jednu novu poluakustičnu bas gitaru, jer ćemo svi baš svi svirati samo na akustičnim intrumentima. Dakle, Amjalijine pesme u novom ruhu. Samo ko dođe u Eđšeg 11.novembra, imaće priliku da čuje tu originalnost.
U okviru ovog događaja, budući muzičari koji se obrazuju u rok pravcu imaće priliku da sviraju i pevaju sa članovima vašeg benda. Kakve su danas mlade muzičke nade i imaju li dovoljno prostora na našoj rok sceni?
Bogoljub Banjac – Čombe: Mislim da u vreme ovog kapitalizma zaboravljamo da je poezija najbitnija i rock je samo jedan od načina da se izrazi poezija. Ja sam se lično već dve decenije posvetio radu sa mladima koji žele da se edukuju u pravcu rock muzike i imamo udrženje u kulturi Amajlija koje neguje i vaspitava mlade u tom duhu. Tim povodom se trudimo da, kad god bend Amajlija ima mogućnosti, pružimo svoju scenu i mladima da nastupaju kao predgrupa i slično. Tako smo uradili i na krovu Promenade u Novom Sadu u septembru ove godine. Videli ste tog dana onu ogromnu prelepu binu sa odličnim ozvučenjem i velikim reflektorima, scenu koja nije zvrjila prazna tokom dana dok uveče nije nastupila Amajlija, nego su je ispunila deca i mladi koji sviraju i kreiraju današnji rokenrol. Jako sam srećan zbog toga. E to isto nastavljamo da radimo i 11.novembra u Eđšegu. Pružamo sve naše kapacitete mladim rock muzičarima iz Kulturnog centra Sklonište, koje vodi i organizuje Bane Tomić. Dođite da ih podržite već od 12 sati u Eđšegu. Raduje nas posebno njihov nastup, jer su pripremili da izvode i Amajlijine numere, jedva čekam da zasviramo zajedno.
Amajlija je na muzičkoj sceni aktivna više od 40 godina. Šta je, po vašem mišljenju, najveći uspeh benda, sa kojim izazovima ste se suočavali i u kojoj meri se vizija benda podudara sa onom koju ste imali na samom početku?
Bogoljub Banjac – Čombe: To što toliko trajemo je naš najveći uspeh. Nijedan hit, nijedna pesma, nijedan koncert ne vredi toliko koliko vredi naše zajedništvo i ljubav prema ovome što proizvodimo kroz muziku i što je na kraju proizvelo nas kao Amajliju. Kad smo počinjali (te davne 1979) mi smo hteli da budemo Stounsi, da radimo turneje, da “lomimo ribe” i svašta tako nešto globalno, ali život nas je doveo dovde da smo kako vi kažete “novosadski autentični bend”. Drago mi je zbog toga, ponosan sam na to isto koliko i moji drugari iz benda sa kojima i dan danas imam istu želju, ljubav i potrebu da sviram baš kao i te davne 1979. Mi sad tek vidimo da je to neprocenjivo, jer živi se brzo i malo šta traje tako dugo.
Dejan Starčević – Yode: Uspeh je što smo i dalje zajedno i imamo istu „vibru“ svo vreme. Mlade snage (Peca i Igor) su donele malo drugačiji zvuk benda i svakako ga podigle za nivo iznad (pevački posebno). Sigurno da je uspeh nastupati ispred bendova AC/DC i Status Quo i to nosi sa sobom nadrealno iskustvo.
Zoran Marjanović – Zomba: To što smo na sceni evo više od 40 godina govori samo po sebi. Mi na našem početku kao ni sada (nadam se da se ne bliži skoro kraj) nemamo nikakve različite vizije. Jednostavno je sve to, ništa nemoguće i ništa komplikovano – mi volimo da smo zajedno. Najlepše je što mi toliko trajemo i kao drugari i kao muzičari i nikakve razlike nema ni na početku ni sada – ista energija nas obuzima kad smo zajedno. Lepo nam je da sviramo zajedno i to je to što publika prepoznaje i to je razlog zbog kojeg tolike godine publika dolazi da nas sluša i podržava u našoj umetnosti života.
Iako ste proputovali i svirali u celoj bivšoj Jugoslaviji, Novi Sad je vaš teren i najviše iskustva imate upravo kada je reč o nastupima u Novom Sadu. Kako biste okarakterisali novosadsku publiku i koliko se muzička scena promenila za sve ove godine?
Bogoljub Banjac – Čombe: Kratko i jasno: novosadska publika je fenomenalna! Amajlija je novosadska publika i novosadska publika je Amajlija. To međusobno uživanje, ljubav i podrška je obostrano. Ja tu ne bih baš ništa menjao.
Dejan Starčević – Yode: Ja nisam svirao dok su nastupali po Yugi, ali sam bio vrlo upućen u njihove impresije posle svakog koncerta (BG,ZG,LJU,SK,SA,TG,PR,NI…). Družili smo se u to vreme intezivno. Ja sam u postavi „tek“ 32 godine, ali novosadska publika?? Najbolja i zaje*ana, ne mo’š ih prevariti!!! Svaka svirka mora da bude iskrena, opuštena, puna emocija da bi oni bili zadovoljni. Meni je to kul. Pa zapravo i ja sam često tako „zahtevan“ kao publika. Mi (novosadska publika) jednostavno imamo nos za iskreno predstavljanje… ne može nam se plasirati neiskreno sra*e… pa vi to zovite kako hoćete.
Zoran Marjanović – Zomba: Za novosadsku publiku uvek imam samo reči pohvale – ne postoji bolja, niti lepša publika na ovom svetu od novosadske. Ja moram priznati da lično mislim da smo mi ipak samo lokalni bend bez obzira na mnogobrojne nastupe van Novog Sada i van države koje vi sada spominjete. Mi smo pre svega zahvalni novosadskoj publici, nekako zbog njih postojimo, to su naši prijatelji, naša glavna podrška, to su uglavnom sve i naši poznanici i onda je takva publika generalno najbolja publika na svetu. Ono što se desilo kao promena poslednjih godina jeste da je rokenrol muzika manje finansirana i jednostavno rokenrol je skoro pa izumro, nastupili su svadbarski bendovi, narodni bendovi, nekakvi iskvareni tehno bendovi, pa je verovatno da deca koja su odrasla uz to veruju da je to njihova muzika i njihova mladost. Tako da njima to i prepuštamo, a što se tiče rokenrola meni ga je trenutno žao. Oni koji se u malom broju još uvek trude da sviraju rokenrol ili da slušaju rokenrol muziku, mi ćemo takve podržavati.
Kako vi vidite to što je Novi Sad nosilac titule Evropske prestonice kulture, kao muzičar i građanin Srpske Atine?
Bogoljub Banjac – Čombe: Iskreno sam ponosan i tek ćemo u kasnijim godinama biti svesni koliko je to vredno i lepo.
Dejan Starčević – Yode: Nemam pojma. Super mi je. Sve je super kad neko radi lepe stvari u kulturi. Evo voleo bih da znam kako organizatori tog događaja sledeće godine vide Amajliju i slične umetnike kako vi kažete “muzičare i građanine Srpske Atine” u godini titule Evropske prestonice kulture… nadam se da će biti prostora za nas da damo svoj doprinos. Nadam se da nas neće zaobići, ipak se sledeće godine ispisuje lepa istorija za naš grad, a mi smo tu “malo duže”.
Zoran Marjanović – Zomba: Neizmerno mi je drago što je naš grad dobio tu prestižnu titulu da bude prestonica kulture. To je važno naglasiti i biti ponosan na to. Ipak kao čovek koji toliko voli ovaj grad moram da se osvrnem na istovremenu tragičnost, jer mi koji živimo u gradu znamo i za najveće gradske probleme, a to je da nam curi kanalizacija u samom centru grada i da imamo toliko rupa na putevima u gradu da su nam se potpuno raspali automobili kao nekome u Kadaharu. Tako da moja poruka bi bila: “super nam je kultura, ali šta je sa infrastrukturom” i evo predlažem da se neke sledeće godine kadidujemo da budemo evropska prestonica infrastrukture pa ćemo onda svi više uživati i u samoj kulturi.
Pandemija koronavirusom je pogodila mnoge profesije, a na udaru su i muzički umetnici. Kako je ona uticala na vaš bend, publiku i koncerte. Kakvi su vaši planovi za narednu godinu, ako se stanje sa koronom bude stabilizovalo?
Bogoljub Banjac – Čombe: Sve je to život. Život nam donosi razne prepreke i nebuloze sa kojima se borimo i ja to posmatram sve u fazonu “idemo dalje”. Biće još izazova u narednim godinama verovatno i ne smemo se blokirati. Tako i bend Amajlija – nema stajanja, naprotiv, vidite da smo baš aktivni i da se angažujemo za novosadsku rock kulturu koliko god možemo.
Gde u Novom Sadu najviše volite da svirate?
Bogoljub Banjac – Čombe: Mi pre svega volimo da sviramo zajedno pa nije bitno gde, ali ako moram baš da izdvojim neko mesto u gradu to je onda café brod Zepelin. Tu se nekako sklopila kako je ja zovem tromeđa: lepota muzike, lepota pejzaža i lepota našeg Dunava.
Koje kulturne događaje u gradu i čije svirke ne propuštate?
Bogoljub Banjac – Čombe: Za to je zadužena moja lepša polovina, jer volim da se iznenadim i uživam spontano u kulturnim dešavanjima na kojima očekujem pre svega da mi nahrane duh i da odem kući zadovoljan.
Koji je vaš omiljeni gradski kutak za opuštanje?
Bogoljub Banjac – Čombe: Tu gde vežbamo, tj. imamo probe, tu se družimo, zezamo, uživamo, opuštamo pa onda takvi i stvaramo. Mesta za sebe biram po okruženju, odnosno po ljudima, a ne po lokalu. Dobri, ispunjeni i osvešćeni ljudi su najprijatniji “kutak za opuštanje”.
Foto: Jan Valo
