Naš grad se prirema za Doček koji će pomeriti granice proslave Nove godine svečanim otvaranjem Evropske prestonice kulture, mnogobrojnim koncertima, predstavama i izložbama. Novi Sad početkom naredne godine očekuje velika multimedijalna izložba Vreme i vaseljena, inspirisana jednim od najvećih srpskih naučnika poreklom iz Novog Sada, Milutinom Milankovićem. Posredstvom inovativne 3d maping tehnologije, ali i skulptura i instalacija, ova izložba nam donosi umetničku priču o vremenu kroz vekove, kao i o međusobnom odnosu čoveka, vremena i nauke. Publika će poći na putovanje od tame do svetlosti, od haosa do kosmosa, upoznajući se i sa delom proslavljenog naučnika. U susret ovoj izložbi, koja će biti otvorena 13. januara 2022. godine u Studiju M, razgovarali smo sa dr Dušanom Jovovićem, renomiranim multimedijalnim umetnikom, koji je jedan od autora ove zanimljive postavke, realizovane uz saradnju sa Pokrajinskom vladom Vojvodine.
Vreme i vaseljena je interaktivna multimedijalna izložba na kojoj će posetioci imati jedinstvenu priliku da pođu na putovanje kroz prostor i vreme i budu deo izložbe u kojoj će se susresti sa Milutinom Milankovićem i njegovim poimanjem vremena. Kakva iskustva, saznanja i doživljaje će posetioci moći da ponesu sa izložbe?
Izložba je samo delom inspirisana radom našeg velikog Milutina Milankovića, ali i drugim naučnim, filozofskim i umetničkim dostignućima. Postavka nije zamišljena kao dokumentarna istorijska linearna celina, već kao umetničko delo zasnovano na konceptu koji smo postavili prof. dr Aleksandar Petrović i moja malenkost. Istražujemo moguće relacije vremena i čoveka, umetničkim radom, interakcijom sa posetiocima kroz različite umetničke forme i nove tehnologije. Izložba je u pravom smislu multimedijalna jer koristim skulpturu, mapiranu 3d sliku, animacije, hologram, svetlosne efekte, mehanička tela, digitalni zvuk ali ništa kao efekat već kao suštinu. Da je priča mogla da bude ubedljiva iscrtavanjem bele linije kroz prostor, to bih i uradio, nisam vezan za tehnološki trenutak.
Ova izložba deo je programskog luka Doček, Evropske prestonice kulture, koji oslikava prelazak između dve kalendarske godine, obeležava se kroz dva računanja vremena, dva pisma i predstavlja proslavu interkulturalnosti. Kako vi vidite povezanost vaše izložbe sa Dočekom i ulaskom u novu godinu, a kako se ona uklapa u program Svečanog otvaranja Evropske prestonice kulture?
Veliko otvaranje je planirano za 13.januar, kada počinje računanje vremena po gregorijanskom kalendaru, kod nas poznatije kao Srpska Nova godina. Srbija i Novi Sad sa Evropskom prestonicom kulture dobijaju nešto čime retko koja zemlja može da se pohvali. Veliki broj kolega svakodnevno radi već dve godine na programima i projektima koji će unaprediti našu kulturnu scenu na umetničkom, produkcionom i tehnološkom polju. Ponosan sam što je naš autorski rad uvršten u svečanu ceremoniju otvaranja.
Šta vas je kao multimedijalnog umetnika inspirisalo da krenete na jedno ovakvo putovanje kroz vasionu i vekove? Koliko je izazovno predstaviti pojam vremena i prostora i kako je tekao i teče kreativni proces za ovaj obiman projekat?
Imali smo veliko poverenje i podršku Fondacije i tu moram posebno da se zahvalim direktoru Nemanji Milenkoviću i timu koji čine Sara Vuletić, Tamara Zelenović, Marina Savić, Ljubica Rozić, Ljubi, vajarima, programerima, tehničkim timovima… to su ljudi bez kojih ovaj projekat ne bi bilo moguće pokrenuti ni uraditi. Proces se sastojao od pisanja osnovnog koncepta, crtanja moodboard slika, hardverskih nacrta i softverskih rešenja, izrade plana za izgradnju objekta u već postojećem objektu neinvazivnim metodama.
Odlučio sam se upravo za ovakav koncept objekat u objektu da bih ispoštovao zdanje Studija M i u potpunosti ga zaštitio od bilo kakve naše intervencije. Trenutno sam u fazi postprodukcije, programiramo i kompozitujemo animacije koje je potrebno uklopiti kasnije u sam prostor. Kreativni i tehnički tim ARTBEAT koji iza sebe ima više od 500 projekata ovde i u svetu, radi 24h i navikli smo na ovakvu dinamiku. Bilo je veoma izazovno ući u tematiku vremena i vaseljene, a najveće uporište smo pronašli pored nauke i umetnosti u iskustvu filozofskih disciplina. Tako da je i naše istupanje u velikoj meri filozofsko i direktno.
Vaše stvaralaštvo temelji se na očuvanju srpske istorije, a mnogi vaši veliki projekti zasnovani su na ovakvim temama. Kako uspevate da povežete istoriju i savremenu digitalnu umetnost?
Inspiraciju nalazim svuda i sve što mi dotakne srce nađe se posle nekog vremena u mom radu. Pustim srce da priča i ne određujem svesno šta će prevladati i pojaviti se u prostoru. Aktivno se krećem poslednjih 20 godina u polju savremene multimedijalne umetnosti zato sam i osnovao umetničku grupu ARTBEAT koja je prerasla u uspešnu kompaniju koja se bavi projektima po principu ključ u ruke. Tako jedino mogu da zadržim potpunu kontrolu u onome što stvaram i da pravim što manje kompromisa. Volim taj trenutak kada otvorim prostor za ideju i kada ona dobije oblik, boju i zvuk.
Ono što posebno daje značaj ovoj izložbi jeste što se temelji na naučnim i istorijskim činjenicama, te je saradnja sa nekim kao što je prof. Aleksandar Petrović, koji se bavi proučavanjem Milankovićevog rada i dela, veoma značajna. Kakva iskustva nosite iz saradnje sa njim?
Saradnja na zajedničkom pisanju i postavljanju koncepta sa prof. Petrovićem je bila više nego plodonosna. Izložba se sastoji od dva simetrična platoa koja su izdeljena novoizgrađenim prostorijama u koje smo smestili sve ono na čemu smo radili zajedno proteklih godinu dana. Pojam vremena živi od kada je čovek postao svesno biće i kroz zajedničku saradnju mislim da smo došli do nečeg veoma zanimljivog što će posetioci uskoro imati priliku da vide.
Ovako zahtevni projekti sigurno ne bi bili mogući bez uigranog tima, koji čine ne samo likovni umetnici, već i kompozitori, producenti, reditelji, programeri… U kojoj meri je takav rad izazovan i kako se u tom slučaju balansira između lične vizije, slobode u stvaranju i timskog rada?
Već sam pomenuo ARTBEAT tim koji dugo radi zajedno na najsloženijim projektima tako da imaju neophodno iskustvo, poverenje i razumevanje za moje kreativne turbulencije. Upravo u ovom trenutku deo tima koji se nalazi u Berlinu dizajnira digitalne šumove i komponuje muzičke celine za izložbu, a na čelu tima je moj prijatelj Vojin Ristivojević. Okružio sam se onima koji imaju interesovanja slična mojim, tako da nam je vizuelni jezik veoma precizan i jasan. Svako ima svoju ulogu u timu koja ne narušava osnovni koncept, a time se smanjuje broj slučajnosti koje mogu da vas vrlo lako zavedu i navedu na pogrešan put.
Koliko je vaša postavka zahtevna za produkciju?
Ovo je sigurno do sada u mojoj umetničkoj karijeri produkcijski najizazovniji i najsloženiji projekat. Potrebna mi je bila posebna disciplina da se moj tok misli uskladi sa vremenskim ograničenjima i tehnološkim uslovima produkcije i postprodukcije. Iskreno verujem da danas ne postoji ograničenje u samom izvođenju umetničkog dela ali da je neophodno da potpuno vladate alatima. Ono što mogu zasigurno da vam obećam da ovakvu izložbu nikada niste videli na našim prostorima.
Kako publika doživljava ovakve postavke? Jednom prilikom ste izjavili kako uvek volite da posmatrate publiku sa strane i pratite reakacije.
Nadam se da se posetiocima sviđaju moja razmišljanja, mislim da se prepoznaju u njima. To mi je drago, jer sam im možda pomogao da bolje upoznaju sebe. Reakcije su naravno kod svakog posetioca različite, bilo je trenutaka kada ih neki detalj pogodi, rasplaču se i napuste izložbu. Kada postavim delo, ono više nije moje, zato volim da pomalo voajerski uživam i učim iz tuđih emocija, reakcija i tumačenja. Neretko se dešavalo da neko od posetilaca iskrenije i intezivnije doživi ono što sam stvorio nego što ću ja ikada moći.
U svet umetnosti ste ušli još u detinjstvu, pali ste na popravni iz likovnog, na kontrolnim zadacima ste crtali portrete profesorki. Nesumnjivo ističete i ogromnu podršku svojih roditelja. Interesantno je kako su se stvari i prilike tokom vašeg detinjstva preplitale i dovele do toga da ste danas jedan od lidera svetske digitalne umetnosti. Kako je tekao vaš razvojni put?
Mislim da sam jedini koji je ikada u čuvenoj Petoj beogradskoj gimnaziji bio na popravnom iz likovnog i to zbog devojčice u koju sam bio zaljubljen. Gde ćete lepšu priču od te. Ubrzo upisujem Fakultet primenjenih umetnosti, doktorske studije i doktorat branim na Univerzitetu, posle toga dolazi moje istraživanje u pozorištu, filmu, animaciji, televiziji… Potrebu za umetničkim izražavanjem mogu najbliže da uporedim sa fiziološkom potrebom, nikada se tu nisam preterano pitao ja. Oduvek sam znao šta će mi biti poziv.
Šta za vas znači titula Evropske prestonice kulture koju će Novi Sad poneti 2022. godine, a šta za sam grad i umetničku scenu?
Siguran sam da velika većina ljudi nije svesna koliki je to značaj za kulturu, identitet i razvoj Novog Sada ali i cele Srbije. Iskreno se radujem programu i nestrpljivo čekam zvaničan početak. Pored projekata zavidnog kvaliteta, ostaje nam vrhunska tehnologija koju će kasnije dobiti institucije kulture, obnavljaju se kvartovi i još mnogo toga. Volim Novi Sad i mislim da potpuno zaslužuje ovu prestižnu titulu iz onog što sam video do sada.
Koje događaje u Novom Sadu nikada ne propuštate i šta biste uvek preporučili prijateljima koji dođu u posetu Novom Sadu?
Novi Sad za mene ima poseban značaj i vibraciju, nikada neću zaboraviti kada sam postavio Teslin vremeplov u Zmaj Jovinoj ulici i kada je počela da pada jaka kiša ali se niko nije sklonio. Svi su držali svoje telefone iznad svojih glava i snimali. To mi je sigurno najlepših aplauz koji sam doživeo do tada. Kada pozivam drage ljude koji nisu bili nikada u Novom Sadu, objašnjavam im da on iz jedne posete ne može da se shvati i da je kao jazz forma Miles Davisa kojoj kada pružiš vreme i pažnju odjednom otkriješ potpuno nove svetove bez kojih kasnije nisi potpun. Sebično čuvam plan svoje ture po Novom Sadu i delim je samo sa malim odabranim brojem ljudi. „Samo treba da verujemo, da imamo poverenja i malo vilinske prašine.“
Autori: Marina Marić i Petar Vučković
Foto: privatna arhiva, Jelena Ivanović
