„Želim da moja muzika doprinese miru u svetu i intergalaktičkoj harmoniji“, smatra kompozitorka Dragana Jovanović, profesorka na Fakultetu muzičke umetnosti, u čijem delu ćemo uživati u okviru predstave Zeniteum :: 2022, za koju komponuje muziku. Sa ovom umetnicom porazgovarali smo o predstavi koju priprema, saradnji s rediteljem Draganom Živadinovim na ovom zahtevnom projektu, ličnom stvaralaštvu i uspesima, ali i izazovima koje donosi rad sa studentima.
Dragana Jovanović je nagrađivana umetnica koja je svoje prve muzičke korake pravila upravo na fakultetu na kom i dan danas predaje, a osim pedagoškog rada, iza sebe ima impresivnu dugogodišnju kompozitorsku karijeru. U okviru Dočeka i svečanog otvaranja Evropske prestonice kulture predstava Zeniteum :: 2022, koja predstavlja dramsku, muzičku i plesno-akrobatsku simfoniju, održaće se 13. januara u 20.22h kod Banovine, a imaćemo priliku da poslušamo muziku koju je pisala specijalno za ovu priliku.
Završne pripreme za, do sada neviđenu predstavu Zeniteum :: 2022 su u toku, pa nas zanima kako vi posmatrate ovo svečano otvaranje godine titule EPK i po čemu će ovaj spektakl biti poseban? Šta možemo očekivati 13. januara?
Zeniteum :: 2022 će zasigurno biti spektakl za pamćenje. Tema, vrhunski autori, učesnici i saradnici, muzika, izuzetan visoko profesionalni izvođački ansambl, mesto i vreme na kome se odigrava – sve su to premise jednog nezaboravnog otvaranja Evropske prestonice kulture.
Protagonisti predstave su dva velikana nauke – Mileva Marić Ajnštajn i Milutin Milanković. Koliko vam je njihov naučni i umetnički rad bio nadahnuće u pisanju muzike za ovu predstavu i kako se odvija vaš stvaralački proces? Šta vam je dodatno probudilo kreativnost u radu na ovom projektu?
Muzika je pored glavnih aktera – glumaca, takođe glavni akter (ne zato to sam baš ja kompozitor, već u samoj zamisli). Dragan Živadinov je napisao libreto za muzički oratorijum, koji je komponovan za veliki snasmbl: mešoviti hor, dva ansambla limenih duvača (16 instrumentalista postavke popularnih ansambala, 8 izvođača fanfara), dvoje solista trubača i elektroniku. Oratorijum je komponovan tako da se može izvoditi i koncertno, nezavisno od scene. Imala sam, naravno, saznanja o Milevi Marić Ajnštajn i Milutinu Milankoviću, ali je muzika prevashodno bila komponovana na specifičan i odličan libreto.
Sa rediteljem predstave Zeniteum, Draganom Živadinovim, sarađivali ste i pre deceniju na projektu Zabranjeno pozorište. Sada kada ste ponovo deo zajedničkog projekta, kako se dopunjujete u idejama i imate li potpunu slobodu umetničkog izražavanja kroz muziku?
Naša prva saradnja se desila slučajno, no, kako ne verujem da slučajnosti postoje – verovatno je bilo zapisano. Sarađivali smo u još par navrata, posebno izdvajam Teleportacijsku svitu Jurijev krug, delo koje sam napisala na libreto Dragana Živadinova, sa prevodom na ruski jezik Jurija Baturina. Na projektu Zeniteum :: 2022 smo se jako dobro razumeli, mada sam neke delove oratorijuma ipak skratila i izbacila iz cele muzičke slike, zarad samog trajanja, ali i rediteljskih intervencija. Imala sam odličnu saradnju i sa Živadinovom, ali i sa sjajnom mladom asistenkinjom reditelja, Novosađankom Majom Marčetom Grgić.
Koliki je izazov raditi na jednom ovako zahtevnom projektu poput Zeniteuma, koji okuplja veliki broj umetnika – glumački ansambl, orkestar, hor, plesače i akrobate?
Ogroman i častan izazov, a posebno imajući u vidu i vreme za koje je sve trebalo iskomponovati, navežbati i isproducirati.
Na kakve prepreke ste nailazili prilikom „krčenja“ umetničkog puta, da li ste oduvek znali čime želite da se bavite i šta je probudilo želju da postanete kompozitorka?
U muzičku školu sam krenula jako mala, čula sam da postoji muziko zabavište, tražila od roditelja da me upišu, niko u porodici mi se nije bavio muzikom – i tada sam postala deo klase Olge Janković (majke violončelistkinje Ksenije Janković), koja je odmah shvatila da volim da sviram neku kompoziciju, improvizujem i „kompozicijam“ – tako je zvučao moj glagol komponovati sa šest godina. Iako sam tokom školovanja osvajala nagrade u sviranju klavira, ipak sam se odlučila za odsek Kompozicije i postala student nedavno preminulog profesora Srđana Hofmana. Ta dva profesora su najključniji za moje razumevanje i bavljenje muzikom, imali su toliko istančan pedagoški pristup – da me nauče „zanatu“, a istovremeno izvuku od mene maksimum. Od njih sam mnogo naučila i o pedagogiji, iako sam to kasnije osvestila. Neki kažu da mi je horoskop naklonjen delatnošću kojom se bavim, opet smatram da bih se bavila bilo čime isto tako dobro, da je nešto drugo bila moja odluka. A to mislim i za svakog drugog čoveka. Rad i posvećenost u svemu donose rezultate. Talenat ne pominjem, podrazumeva se.
Da li je izazovnije pisati muziku ili raditi sa studentima kao profesor Fakulteta muzičke umetnosti? Šta je ono najvažnije što prenosite svojim studentima?
Sve je izazov i sve je veliko uživanje. Ne može se porediti sa “ili”. Moja interesovanja su široka, teško bih se zadovoljila sa samom jednom delatnošću. Predajem tzv.grupne predmete sa neprekidnom razmenom energije sa mladošću. Nadam se da oni nauče od mene i o onome što predajem, ali i životu generalno, a to učenje je obostrano. Širom otvorene oči i uši, kao i interesovanja – buđenje i otklon od stereotipa, naravno uz pogled ka već stvorenom – to je nešto što uvek savetujem.
Vašu impresivnu biografiju krase zanimljivi projekti, od toga da ste u zemlji i inostranstvu izveli pregršt kompozicija, preko činjenice da ste pisali muziku za tv seriju Jesen stiže Dunjo moja, sarađivali ste i s domačim pop muzičarima… Kako sada iz ove perspektive gledate na te uspehe? Čega ste morali da se odričete zarad karijere?
Iskeno, ne gledam na to baš toliko dramatično, ima toga dosta, priznanja, izleta u različite žanrove, poslove – ali to je sve što je bilo, idemo dalje, na ono što će biti. Nisam se odricala ničeg posebno što i drugi ljudi ne rade, barem ne doživljavam to kao odricanje. Možda bi moj privatni život bio podjednako uspešan ili neuspešan i sa karijerom i bez, ko će to znati…
Stvarate muziku različitih žanrova. Čini se da je svestranost i otvorenost umetnika danas neophodna za bavljenje muzikom. Kakvi su vaši stavovi o tome?
Interesuje me sve u vezi sa muzikom. I umetnička muzika, i primenjena, i pop, i produkcija… Tako sam nekako spojila sve u jedno – moja muzika je i polistilistična i poližanrovska – a to ćete sasvim sigurno prepoznati i čuti i u ovom spektaklu pred nama Zeniteum :: 2022.
Osvojili ste nekoliko nagrada, među kojima je Zlatna značka za trajni doprinos kulturi Srbije. Koliko su ovakve nagrade inspiracija i podsticaj za dalji napredak i bude li vam dodatnu odgovornost?
Lepo je to kad neko prepozna vaš rad, nagradi ga, lep je osećaj. Svaka nagrada postavlja i dodatnu odgovornost – šta će biti sledeće, da li ćete kvalitativno ispuniti očekivanja…? Međutim najveća nagrada za kompozitora je mu kompozicije prežive “zub vremena”. Nažalost, većina nas to neće dočekati u ovom životu. Nagrade su u ovom vremenu, ali najveća nagrada je dug život kompozicija nakon života kompozitora.
Iz ugla profesora, ali i izvanrednog umetnika, smatrate li da za uvek ima prostora da se nešto dodatno nauči, bez obzira na to koliko iskustva neko ima? Šta je ono što je vama lično najveći uspeh u dosadašnjoj karijeri?
Uvek se uči, do kraja života. Najveći uspeh – teško je to reći, možda sam već “protrčala kroz cilj”, a da to ne znam, možda to bude Zeniteum :: 2022, a možda nešto što još uvek očekujem…Svakako najvećim uspehom smatram želju muzičara da izvode moje kompozicije i da žele i nove.
Kakva je vaša vizija Novog Sada kao Evropske prestonice kulture? U kojoj meri kapaciteti Srpske Atine opravdavaju ovu titulu?
To je fantastičan uspeh Novog Sada – mi živimo u zemlji koja i nije u EU, izbor Novog Sada za Evropsku prestonicu kulture znači mnogo više od same definicije. Novi Sad će to zasigurno opravdati, ima sjajnih umetnika, koji će, nadam se, na ovaj način postati bliži Evropi u smislu još veće prepoznatljivosti. Nadam se da će postojeći prostorni kapaciteti biti vise nego dovoljni.
Kada ste u prilici da posetite Novi sad, koje događaje ili omiljena mesta nikada ne propuštate?
Volim da prošetam centrom grada, Petrovaradinom, oseća se jedan mir, koji se razlikuje od Beograda, bar je to moj utisak, ljudi su manje nervozni, a više ljubazni. Dobar koncert ne propuštam, kao ni dobro druženje.
Autorka: Marina Marić
Foto: Tanja Draškić Savić
