U okviru programskog luka Seobe, koji će se od 1. februara do 20. marta baviti temom istorije migracija i međusobnoj povezanosti sa umetnošću, Izložba Novi Sad će za posetioce biti otvorena 1. februara u Zbirci strane umetnosti Muzeja grada Novog Sada, dok će istog dana u Muzeju Vojvodine biti otvorena i izložba Tamo gde seoba završava – od rimske Panonije do današnje Vojvodine. Ove izložbe interpretiraće jedinstvenu priču o istoriji Novog Sada, a budući da se ovi muzeji nalaze u istoj, Dunavskoj ulici, simbolično će ih spajati most (na uglu sa ulicom Žarka Vasiljevića), čijim prelaskom ćete imati priliku da ih posetite obe u istom danu. Iskoristili smo priliku da, uoči Dana Grada, porazgovaramo sa direktorkama ove dve ustanove kulture o značaju izložbi, ali i projektima koje ćemo imati priliku da pratimo tokom čitave godine titule Evropske prestonice kulture.
Tijana Stanković Pešterac, direktorka je Muzeja Vojvodine, koji je najveći muzej u Srbiji prema kompleksnosti zbirki, sa čak pet stalnih postavki. U njemu se čuva više od 200.000 pokretnih kulturnih dobara. U ovoj kulturnoj ustanovi je već petnaest godina na različitim pozicijama – od volonterke u Muzeju, preko kustosa Antičke zbirke, koju i dalje vodi, pa sve do mesta rukovoditeljke Odeljenja arheologije i najzad direktorke Muzeja. Autor je izložbe Tamo gde seoba završava – od rimske Panonije do današnje Vojvodine, te je vrlo verovatno da ćete je, uz prepoznatljiv osmeh, sresti prilikom svoje posete izložbi.
Vesna Iković, direktorka je Muzeja grada Novog Sada od 2012. godine, ustanove koja čuva i neguje multinacionalnu kulturnu baštinu sa prostora Novog Sada i okoline. Već 10 godina je na ovoj odgovornoj poziciji, a najviše ističe značaj timskog rada i podrške koja je glavni preduslov za rad i napredak Muzeja, koji će u godini titule Evropske prestonice kulture pružiti svojim posetiocima mnoštvo interesantnih kulturno-istorijskih sadržaja.
Za početak, možete li nam približiti koncept i značaj izložbe koja će se održati u vašem muzeju i kakva saznanja i iskustva će posetioci imati priliku da ponesu sa njih?
Tijana Stanković Pešterac: Izložbom Tamo gde seoba završava – od rimske Panonije do današnje Vojvodine predstavljamo tri najvrednija eksponata Muzeja Vojvodine, jedinog muzeja na svetu koji čuva tri pozlaćena rimska šlema iz 4. veka. Zahvaljujući natpisu sa jednog od šlemova, zna se da potiču iz doba kada su se carevi Konstantin Veliki i Licinije borili oko prestola, nakon što su 313. godine doneli Milanski edikt – prvi akt o verskoj toleranciji. Projekat pripada potcelini Seobe kao regionalni izazov i predstavlja interdisciplinarni iskorak u interpretaciji i prezentaciji kulturnog nasleđa, budući da predviđa korišćenje različitih vidova umetnosti – izvođačka, vizuelna, primenjena, performans, posedujući pri tom utemeljenu stručno-naučnu osnovu (muzeologija, arheologija, pedagogija, konzervacija, lingvistika, IKT).
Vesna Iković: Koncept izložbe Akcenti baziran je na ideji da sugrađanima i gostima grada predstavimo istorijske vrednosti Novog Sada, koje su nastajale, koje su prihvatane i razvijane u periodu dugom više od tri veka. Simbolično smo izabrali 22 godine – 22 akcenta iz bogate istorije našeg grada, da kroz njih ispičamo priču o njegovom identitetu kao mestu koje je oduvek karakterisala multikulturalnost, evropski duh, borba za slobodu, neprekidan razvoj i otvorenost ka novim trendovima. S obzirom na inovativan multimedijalan pristup u prezentaciji artefakata i muzejske građe, izložba predstavlja prostor usvajanja znanja, ali i jedinstvenog iskustva, što će verujem, najviše zainteresovati našu najmlađu publiku.
Na koji način se koncept izložbe uklapa u programski luk Seobe, kojim nastojimo da pokažemo kako su upravo migracije sastavni deo ljudskog stanja?
Tijana Stanković Pešterac: S obzirom na to da su migracije, odnosno kretanja stanovništva jedna od osnovnih odlika društva u celini i vidljive su kroz sve periode u prošlosti, može se reći da se muzejski eksponati mogu posmatrati kao nemi svedoci migracija. Ovde su se gotovo u svim periodima prošlosti, od davne i daleke do skorašnje, događala masovna kretanja stanovništva. Izložba uključuje i filmski esej Tragovi seoba, monodramu Krv i blato, aplikaciju eIzložba i muziku komponovanu specijalno za potrebe izložbe.
Filmski esej Tragovi seoba je priča o potrazi za mestom nalaza dva pozlaćena šlema iz Berkasova i jednog iz Hrtkovaca. Monodrama Krv i blato će se igrati u 16 termina tokom trajanja izložba, a premijera je planirana za 4. i 5. februar u 18 časova. U pitanju je izvanredna rediteljska adaptacija priča Dizonov put Zorana Subotičkog i Krv i blato Radoslava Milenkovića, u režiji Radoslava Milenkovića. Jugoslav Krajnov, glumac SNP-a ulozi je Dizona, vojnika čije je ime nosi jedan od šlemova. Za potrebe izložbe je i komponovana muzika, koju potpisuje harfistkinja Sofija Sibinović (Harp Lady). Takođe, izložba uključuje i aplikaciju eIzložba/eExhibition koja posetiocima omogućava da izložbu „posete“ sa bilo koje lokacije.
Vesna Iković: Izložba Akcenti upravo započinje godinom 1739. kao godinom jedne od najznačajnih seoba stanovništva na prostoru tadašnjeg Petrovaradinskog šanca. Zatim se narativ izložbe nastavlja u duhu predstavljanja multikulturalnosti i multikonfesionalnosti koje su bile rezultat upravo različitih migracionih kretanja ka današnjem Novom Sadu. U svakom od izabranih akcenata pokušali smo da istaknemo činjenicu da su u različitim segmentima života grada utkani različiti uticaji i identiteti onih kojima je naš grad postajo utočište i dom. Jer upravo tako je stvoren i jedinstven duh Novog Sada.
Kakvi kulturni sadržaji očekuju Novosađane i posetioce grada tokom godine titule u Vašem muzeju?
Tijana Stanković Pešterac: U velikoj meri Muzej Vojvodine uzeo je učešće u pripremi programa za 2022. godinu, u skladu sa tematskim celinama/programskim lukovima Fondacije Novi Sad 2022 – Evropska prestonica kulture. Tim povodom biće priređene brojne izložbe: Tamo gde seoba završava – od rimske Panonije do današnje Vojvodine; Marama kao kulturni označitelj (Heroine); velika izložba San neolitske noći (Tvrđava mira); Skulptura i zvuk – zvučne instalacije vajara Nikole Macure; Tamburaško nasleđe, u saradnji sa Tamburica festom i Fondacijom 2022; kao rezultat predsedavanja Vojvodine Podunavskom regijom u oktobru i novembru realizuje se izložba Vojvodina i Donja Austrija. Godinu završavamo izložbom Umetnik i muzealac – Boško Petrović u Muzeju Vojvodine, a započet je i projekat Mitološka avantura.
Program Muzeja Vojvodine za 2022. godinu izuzetno je bogat. Pored izložbe o jedinstvenim rimskim pozlaćenim šlemovima kojima počinjemo godinu, volela bih da izdvojim i izložbu San neolitske noći kojom ćemo na jedan potpuno inovativan način prezentovati fantastičko neolitsko nasleđe Srbije, staro sedam i osam hiljada godina.
Vesna Iković: Pored izložbe Akcenti i njenih pratećih sadržaja, u centralnoj zgradi Muzeja grada Novog Sada na Petrovaradinskoj tvrđavi, biće realizovana multimedijalna izložba posvećena Milevi Marić Ajnštajn. Takođe, u oktobru ove godine, povodom obeležavanja 330 godina od početka gradnje Petrovaradinske tvrđave, planiramo otvaranje nove stalne postavke posvećene ovom značajnom utvrđenju.
Koje druge kulturne događaje u okviru programskog luka Seobe biste rado preporučili Novosađanima i posetiocima Evropske prestonice kulture?
Tijana Stanković Pešterac: Moj izbor su uvek koncerti Vojvodođanskog simfonijskog orkestra i programi Srpkog narodnog pozorišta. Simfoničari pripremaju čak tri koncerta za programski luk Seobe, ali smo sada svi u nadi da će se smanjiti broj obolelih od kovida i da će programi zaista biti održani.
Vesna Iković: Svakako bih izdvojila izložbu naših kolega iz Muzeja Vojvodine, Od rimske Panonije do današnje Vojvodine. Publika će biti u prilici da, u jednom drugačijem kontekstu, ponovo vidi svetski značajne arheološke eksponate koji se čuvaju u Novom Sadu, a to je na ponos svih nas. Takođe, pozvala bih sugrađane da posete fenomenalnu izložbu Vreme i Vaseljena autora Dušana Jovovića u Studiju M.
Na čelu ste jedne od najznačajnijih institucija kulture u Novom Sadu i Vojvodini. Šta biste izdvojili kao najveći lični uspeh kada je vođenje jedne tako značajne kulturne ustanove u pitanju? Čime se najviše vodite u svom poslu?
Tijana Stanković Pešterac: Po veličini je Muzej Vojvodine druga najveća ustanova kulture (nakon Srpskog narodnog pozorišta) u Vojvodini, a kompleksnost je zaista nešto čime se dičimo – naš Muzej ima stručnjake iz oblasti arheologije, arheozoologije, arheobotanike, istorije, istorije umetnosti, etnologije, konzervacije i restauracije, kao i Odeljenje za pedagoški rad, koje ima preko 45 godina dugu edukativnu praksu. Veliki je izazov i čast rukovoditi jednom takvom ustanovom, tim pre što vreme pandemije zahteva fleksibilnost i kreativnost u prevazilaženju poteškoća koje ona nameće. Najveće zadovoljstvo mi predstavlja kada završimo neki dugogodišnji posao na kojem predano radimo.
Vesna Iković: Od 2012. godine, od kako sam na čelu Muzeja grada Novog Sada, očuvanje i prezentovanje kulturne baštine mi je na prvom mestu. Čuvanje tradicije, običaja, ali i savremena dostignuća treba da budu legat našim potomcima. Nalazimo se na jedinstvenom geografskom položaju i samim tim pružaju se velike mogućnosti. Za svaki uspeh potrebna je podrška, pa bih tu pre svega spomenula našeg gradonačelnika Miloša Vučevića koji nas bezrezervno podržava, kao i naše kolege iz institucija kulture. Lični uspeh pojedinca je nemoguć bez timskog rada. Zahvaljujući podršci kolega iz Muzeja mnogo toga smo uspeli da uradimo zajedničkim radom, a rezultat toga je vidljiv posle deceniju rada.
Kako vi vidite to što je Novi Sad poneo titulu Evropske prestonice kulture, najpre kao direktorka jedne od najvažnijih kulturnih ustanova, a potom i kao Novosađanka?
Tijana Stanković Pešterac: Smatram da je titula Evropske prestonice kulture izuzetno važna za podizanje svesti o značaju kulture za identitet našeg naroda. Dizanjem te svesti i u političkim krugovima, došlo je i do povećanja budžeta u kulturi, što se značajno oseti u radu ustanova. Nesrećna okolnost očigledno je pandemija Kovida i sigurna sam da bi sve bilo lakše da je stanje normalno. Ipak, stiče se utisak da se svi uspešno snalazimo i u ovim okolnostima, jer su kultura i umetnost očigledno ljudima najpotrebniji u kriznim sistuacijama.
Vesna Iković: Za mene pre svega kao Novosađanku i direktora ustanove kulture ova titula je samo potvrda onoga što se vekovima stvaralo na našem podneblju. Novi Sad je bio i ostaće prestonica kulture, ali i svega novog , naprednog i inovativnog.
Kakvo je vaše viđenje kulturno-umetničke scene u našem gradu, koliko su uočljive promene koje je titula EPK donela?
Tijana Stanković Pešterac: Obilje programa koji nas čekaju ove godine sasvim sigurno će uticati na kulturnu scenu grada. Već sada se oseti određena vrsta kompeticije na kulturnoj sceni, što ranije nije bilo izraženo. Smatram da kulturno-umetnička scena, uključujući i ustanove kulture, treba da ulaže više sredstava ostvarivanje vidljivosti, odnosno popularizaciju i marketing. Vrlo često je za građane nevidljivo ono što radimo, a broj publike uglavnom nije u proporciji sa trudom i sredstvima koja su uložena u realizaciju programa.
Vesna Iković: EPK je doprinela jednom umrežavanju različitih aktera koji se bave produkcijom kulturnih sadržaja i to je za mene najveća njena vrednost. Raznolikost sadržaja namenjenih svim ciljnim grupama je primetna već od 2021. godine, naročito su tome dorinele Kulturne stanice. Novi Sad je dobio nove kreativne prostore namenjene različitim programima. U tome ne vidim konkurenciju muzejskim sadržajima, već naprotiv, sadržinsko bogaćenje kulturne ponude.
Koje druge kulturne događaje u gradu ne propuštate?
Tijana Stanković Pešterac: Deo mog posla je prisustvovanje otvaranjima izložbi, promocijama knjiga, koncertima, predstavama i ostalim dešavanjima u ustanovama kulture u gradu. Iako se trudim se da budem redovna u tome, često se dešavaju preklapanja sa programima u Muzeju Vojvodine i tada nisam u prilici da prisustvujem. Čini se da će ta preklapanja naročito biti problematična u 2022, a i za građane često izbor neće biti lak.
Vesna Iković: Lepo je živeti i raditi u Gradu koji se ne zove bez razloga Srpska Atina. Osim kulturnih dešavanja u Muzeju grada, a i u drugim srodnim ustanovama, ono što mene posebno ispunjava je poseta pozorištu. Ta ljubav prema teatru mi je usađena od detinjstva i sa radošću i nostalgijom se sećam tih lepih porodičnih trenutaka i zajedničkih odlazaka na predstave.
Gde i kako u Novom Sadu najviše volite da provodite slobodno vreme?
Tijana Stanković Pešterac: Moje omiljeno godišnje doba je leto i tada ne propuštam nijedno dešavanje na ulicama grada. Vožnja bicikla Sunčanim kejom pričinjava mi posebno zadovoljstvo. U slobodnim trenucima, odvezem se do mesta gde se kanal Dunav-Tisa-Dunav uliva u Dunav, ponesem neku dobru knjigu i provodim tu vreme, čitajući, slušajući muziku i gledajući na Dunav, mostove i Tvrđavu. U tim momentima pomislim na sve prednosti života u ovom gradu…
Vesna Iković: Posle okončanja radnog vremena, preostali deo dana provodim sa svojom porodicom, a prevashodno sinom Filipom. Opuštam se uz kvalitetnu muziku i zanimljive ljude koji imaju dobar smisao za humor i koji su kreativni. Smatram da smisao života jeste unapređivanje znanja i veština, a moj izbor je uvek usavršavanje stranog jezika. Kada mi to brojne obaveze dozvole, volim da boravim u blizini Dunava jer me pogled na njega i šetnja regenerišu i inspirišu za nove poduhvate.
Autorka: Marina Marić
Foto: Vladimir Veličković
