U okviru programskog luka Seobe, koji se bavi fenomenom migracija na ovim prostorima, od danas u Galeriji Matice srpske možete posetiti izložbu Migracije u umetnosti, umetnost migracija, kojom će biti predstavljeni radovi nastali u rasponu od pet vekova, ispitujući fenomen migracija i preplitanje kultura kroz dela umetnika čije je stvaralaštvo obeležilo istoriju umetnosti: El Greka, Viže Lebren i Marka Šagala. Ova izložba donosi nam i priču o delima najvećih srpskih slikara Uroša Predića, kao i Paje Jovanovića, čija čuvena slika Seoba Srba ukazuje na važnost tog istorijskog događaja. Takođe, imaćemo jedinstvenu priliku da pogledamo i radove savremenih evropskih umetnika.
Autorski tim izložbe čine Jelena Ognjanović, muzejska edukatorka i PR menadžerka, kao i kustosi-umetnici ove galerije, Danilo Vuksanović i Luka Kulić. Za Visit Novi Sad, oni su nam zajednički približili tematiku izložbe i šire značenje migracija, a upravo su one povezujuća nit nit delima koja ćemo imati priliku da uživo vidimo u Galeriji Matice srpske do kraja aprila.
Da li možete da nam približite koncept i značaj izložbe Migracije u umetnosti, umetnost migracija, kao i kakva iskustva i nova saznanja će posetioci imati priliku da ponesu sa ove izložbe?
Luka Kulić: Izložba Migracije u umetnosti – umetnost migracija istražuje fenomen društvenih migracija preispitujući istorijski i savremeni kontekst, kao i razloge i efekte migracija na društva i pojedince. U vremenu aktuelne svetske migracione krize, pokušali smo da posmatramo, ispitujemo i razumemo ovaj fenomen koji pogađa svako stanovništvo i pokreće mnoga etička i kulturološka pitanja.
Izložba posetiocima ne nudi odgovore, već daje uvid u ovaj fenomen kroz umetnost. Ideja je zapravo da se publika suoči sa pojmovima straha, (odsustva) empatije, (ne)razumevanja, kontradiktornosti i ljudskosti ali i da ponese sa sobom poruku – Svi smo mi migranti, jer je migracija oduvek bilo i biće.
Izložba će biti podeljena u tri celine. Kako se one međusobno povezuju i kako vi sagledavate preplitanje kultura i umetnosti u kontekstu migracija, temi programskog luka Seobe?
Danilo Vuksanović: Prvi segment izložbe posvećen je životu i delu El Greka, Viže Lebren i Marka Šagala, umetnika koji su stvarali u različitim epohama, a čija je umetnost uticala i oblikovala evropsku kulturu. Zatim sledi segment posvećen savremenim umetničkim praksama, predstavljajući primere koji preispituju i sagledavaju delovanje savremenog stvaralaštva u vremenu migracione krize XXI veka. Treći segment izložbe se bavi umetničkim slučajem čuvene slike Seoba Srba Paje Jovanovića, koja osim što predstavlja istorijski značajan događaj – Veliku seobu Srba, ona zauzima i mesto tzv. patriotske ikone u svesti našeg naroda. Na ovaj način se izložba bavi migracijama na različitim nivoima – vremenskom, prostornom, etičkom i mnogim drugim. Šire sagledavanje fenomena kako kroz izložbu, tako i kroz prateću publikaciju koja predstavlja zbirku eseja stručnjaka iz različitih oblasti humanističkih nauka, daje mogućnost da govorimo o preplitanju kultura i identiteta, ali i otvara prostor da kroz umetnost razmišljamo o današnjici i delujemo za budućnost.
Kako vi posmatrate značaj ovakve izložbe za multikulturalni Novi Sad, ali i za Galeriju Matice srpske?
Jelena Ognjanović: Ova izložba ukazuje na Galeriju Matice srpske kao muzeja XXI veka (savremenog i kritičkog), jer se putem umetničkih pojava iz prošlosti i povezivanjem sa savremenim zapravo bavi gorućim pitanjima današnjeg društva. Novi Sad je u tom kontekstu izuzetno važna tačka, kao grad u kojem su migracioni procesi konstantni, a koji se ponosi svojom kulturnom raznolikosti. Na širem planu, svesni da je migraciona kriza XXI veka izazov i za celokupno srpsko društvo, značaj izložbe ogleda se u ideji da kroz jezik umetnosti imamo mogućnost da preispitamo svoje stavove.
Prilikom svečanog otvaranja izložbe, na fasadi Galerije Matice srpske će se pojavljivati projekcije umetničkih dela. Kako ste osmislili ovo svečano otvaranje?
Jelena Ognjanović: Otvaranja izložbe uvek su povod da napravimo i jedinstven događaj, u kojem će publika dodatno uživati. Zato će tokom otvaranja izložbe na čitavoj fasadi Galerije biti predstavljena umetnička dela koja su izložena pod njenim krovom. Ideja je da kroz video animaciju „oživimo“ umetnička dela i obogatimo posetiocima vizuelno iskustvo.
Na izložbi ćemo imati priliku da vidimo umetnička dela raznih zemalja Evrope, ali neizbežno je i čuveno delo Paje Jovanovića – Seoba Srba. Pretpostavljamo da je bilo izazovno doneti sva ova dela u Galeriju Matice srpske, posebno ona velikih dimenzija. Kako je tekao ovaj proces?
Danilo Vuksanović: Proces osmišljavanja i realizacije izložbe poput ove je dugotrajan proces koji zahteva posvećen timski rad. Pozajmice umetničkih dela iz evropskih i svetskih muzeja, kao i od savremenih umetnika i privatnih kolekcionara je, u našem slučaju, bio dodatno zahtevan, imajući u vidu svetsku pandemiju korona virusa. Situacija je onemogućila fizičke kontakte sa kolegama iz muzeja i sa umetnicima, te je organizacija i izlaganje umetničkih dela bio veliki izazov. Zamišljeni koncept pretrpeo je izmene i doživeo zamene. Pojedini evropski muzeji nisu pokazali spremnost da ustupe za izlaganje dela El Greka, Viže Lebren i Marka Šagala, a pomogli su nam neki drugi, već potvrđeni partneri, pre svega Narodni muzej u Beogradu i Narodna galerija Slovenije iz Ljubljane. Istovremeno, bez teškoća prvi put smo uspostavili saradnju sa muzejskim ustanovama iz Rusije, Državnom galerijom „Tretjakov” i Državnim muzejom lepih umetnosti „Puškin” koji su spremno ustupili dela iz svojih kolekcija. Tehničku prepreku izazvanu veličinom slike Seoba Srba koja se čuva u Patrijaršiji u Beogradu prevazišli smo upotrebom savremenih tehnologija, odnosno animacijom slike.
Da li će ova izložba imati i propratni program za posetioce u vidu predavanja i drugih aktivnosti galerije?
Luka Kulić: S obzirom da je izložba osmišljena kao platforma za razgovor na temu migracija, kreirali smo prateći program koji će posetiocima ponuditi kako dodatne uglove posmatranja ovog fenomena, tako i prostor da zajedno sa nama promišljaju i diskutuju. Svakog petka u 19.00 sati biće organizovani razgovori sa savremenim umetnicima, diskusije sa stručnjacima iz oblasti društvenih nauka, predavanja i stručna tumačenja. Takođe, poseban program u saradnji sa Jugoslovenskom kinotekom biće projekcije filmova na temu migracija, dok će u Beogradu u Narodnoj biblioteci Srbije biti predstavljen izabrani književni fond biblioteke koji se bavi ovim fenomenom. Kao i do sad, Galerija će prirediti i poseban program za decu i mlade kroz kreativne, dramske i HearMe radionice.
Galerija Matice srpske je jedna od kulturnih ustanova Novog Sada koja kroz zanimljive i inovativne projekte zaista besprekorno radi na približavanju umetnosti širokom auditorijumu. Kakvi projekti nas očekuju do kraja godine titule Evropske prestonice kulture?
Danilo Vuksanović: Nakon izložbe Migracije u umetnosti – umetnost migracija u maju nas očekuje izložba o umetničkoj kolekciji Jovanke Broz, na kojoj zajednički rade Galerija Matice srpske i Muzej Jugoslavije. Takođe, sredinom godine pripremamo još jednu internacionalnu izložbu u saradnji sa Nacionalnim umetničkim muzejem u Temišvaru, kreirajući priču o zajedničkom evropskom nasleđu dva grada – dve evropske prestonice kulture. Imajući u vidu da u oktobru Galerija Matice srpske proslavlja jubilej – 175 godina postojanja, biće realizovana velika monografska izložba o Urošu Prediću, koju će pratiti i inkluzivni projekat Uroš Predić za sve. U svetu digitalnih tehnologija, zakoračili smo korak u napred sa novom aplikacijom za HoloLens naočare, virtuelnim depoom i digitalizacijom umetničkih dela na papiru.
Autorka: Lorjana Bosin
Foto: Vladimir Veličković
