„Naš sadržaj je tu da pokuša da započne razgovor kod ljudi. Veliki deo naših radionica smo posvetili ličnom upoznavanju, razmeni mišljenja, kao i edukaciji o temama koje obrađujemo među kojima je i empatija“, rekao je Milan Inić, poznatiji kao Yasserstain, u razgovoru povodom novog multimedijalnog projekta Biti Taj L1K.
U nastavku uspešno realizovanog projekta Nemoj Biti Taj L1K, projekat Biti Taj L1K, okupio je decu i mlade koji su učestvali u kreativnim radionicama edukativnog karaktera, nakon čega su prezentovali naučene veštine publici u formi šest skečeva. Glavni cilj projekta je širenje empatije među mladima.
Milan Inić – Yasserstain je sa učesnicima projekta Biti Taj L1K razgovarao o temama koje muče i zanimaju mlade, sa fokusom na glavni motiv projekta – empatiju. Multimedijalna premijera na kojoj će prisustvovati autori serijala Biti Taj L1K, kao i organizatori i svi učesnici projekta, kada će se publici premijerno biti prikazani svi skečevi, održaće se 9. aprila u bioskopu Arena cineplex sa početkom u 18 časova. Dva podcasta već su održana, a evaluacija onoga što je rađeno tokom projekta održaće se u Karlovačkoj gimnaziji tokom aprila.
Ceo projekat deo je programske celine Škole budućnosti, Evropske prestonice kulture u Novom Sadu, u okviru kojeg kulturne ustanove postaju mesta za edukaciju, dok će škole postati scene na kojima će različiti umetnici kao mentori raditi sa decom. U razgovoru o projektu Biti Taj L1K, Milan Inić je podelio svoje prve utiske.
Kojim načinima pristupate mentorstvu mladih?
Na audiciji za „Biti Taj L1K“ smo za naše buduće polaznike pripremili par grupnih vežbi kroz koje bi se oni mogli izraziti i „istaći“ kroz glumu i pokret. Primetili smo da nije svako od njih imao samopouzdanja za određena izvođenja i od tog momenta smo znali da ćemo kroz radionice morati da imamo otvoreniji i ležerniji pristup ka budućim vežbama. Mnogi su se prijavili za „Biti Taj L1K“ pošto su ih interesovale teme koje obrađujemo, kao i novo vannastavno iskustvo. Bilo nam je važno da se svako od polaznika oseća komforno sa svakom vežbom i diskusijom, zato nismo nikada insistirali da svi moraju da učestvuju u svakom segmentu rada, dali smo im slobodu da sami prepoznaju svoja interesovanja i kojoj temi žele da se posvete. Kao predavači smo ih slušali, dali smo im vremena da kažu svoja mišljenja i predloge, postave pitanja i zajedno smo dolazili do rešenja. Ovo je definitivno bilo ogromno novo iskustvo za sve nas, pogotovo zato što nismo imali nikakav vodič po kom smo išli nego smo iz radionice u radionicu dolazili do novih pristupa u radu.
Koje mogućnosti nove tehnologije i mediji pružaju mladima?
Na ovo pitanje je teško odgovoriti, a da se ne spomene medijska pismenost; sposobnost da na što efikasniji način koristimo svoje vreme i energiju sa uređajem koji je pred nama. Verujem da u ovom polju uvek postoji mesta za napredak kod mladih kao i kod starijih. Mogućnosti ima i više nego što možemo da procesujemo u momentu; zato je bitno pričati o prednostima i manama koje prepoznajemo tokom korišćenja. Tu smo da jedni drugima pomognemo u tom procesu sazrevanja uz nove tehnologije, da prepoznamo šta nam otežava ili olakšava dnevnu rutinu.
Kako Vaš sadržaj utiče na podizanje svesti o empatiji mladih?
Naš sadržaj je tu da pokuša da započne razgovor kod ljudi. Veliki deo naših radionica smo posvetili ličnom upoznavanju, razmeni mišljenja, kao i edukaciji o temama koje obrađujemo među kojima je i empatija. Na snimanjima smo imali priliku da razgovaramo sa mladima, roditeljima, profesorima i stručnjacima u polju psihologije, sociologije i filozofije. Njihovi odgovori na temu empatije su nam bili od velikog značaja te smo sa tim znanjem krenuli u dalju realizaciju sadržaja. Prava informisanost i sposobnost da saslušamo sagovornika su od suštinske vrednosti. Što je i rekla jedna od profesorica na snimanju: ,,Mi dosta toga gledamo, a ne vidimo. Dosta toga slušamo, a ne čujemo“. Za bilo kakav vid konstruktivnog razgovora je bitno razumevanje svoje i tuđe situacije. Tu smo da ne generalizujemo i da pokažemo druge perspektive u nadi da će ljudi imati otvoreniji pristup u društvu.
Šta je za Vas kultura?
Kombinacija bontona, tradicije, inovacije i razumevanja.
Kako vidite Budućnost Evrope?
U radu sa mladima i njihovim profesorima mi se vratio optimističan pogled na budućnost. Budući da je danas prisutna mnogo veća informisanost i prilika za istu, raduje me što mladi već u tinejdžerskim godinama imaju shvatanja i čvrste stavove nego što je to imala moja generacija u istim tim godinama.
Autor: Feđa Putnik
Foto: Vladimir Veličković
