Novosadska publika će prvi put u Evropskoj prestonici kulture imati priliku da vidi i oseti kako na sceni deluje simbioza klasične horske muzike i koreografskih pokreta. U okviru završnog programa Škole budućnosti, u kome mladi umetnici drže čas, očekuje nas iskorak u polje nepoznatog kroz projekat Od hora u pokretu do horskog teatra, koji će se održati u novosadskoj Gradskoj koncertnoj dvorani, od 26. do 30. aprila. U Novi Sad nam stiže renomirani nemački dirigent Stefan Luterman, koji će zajedno sa koreografom Larskom Šrajbnerom raditi sa Nacionalnim omladinskim horom Srbije i predstaviti jedinstvenu metodologiju tetralizacije horskog programa. Očekuje nas nastup ovog nacionalnog hora (29. aprila), koji je osnovan zahvaljujući Evropskoj prestonici kulture, a finalno veče 30. aprila upotpuniće i koncert internacionalnog ansambla CHOREOS, koji je 2016. godine osnovao upravo Stefan Luterman.
Ovog talentovanog i svestranog umetnika kroz muzički život vodi radoznali duh i konstantna želja da uči i usavršava se. Temelj njegovog stvaralaštva su studije dirigovanja, orgulja i crkvene muzike u Austriji i Nemačkoj, a kao veoma tražen solista, izvodio je resitale širom Evrope, Amerike i Afrike. Osim dirigovanja, koje čak i predaje na Univerzitetu u Osnabriku, Luterman radi i kao crkveni muzičar u crkvi Sv.Mateja u Melu, a uskoro će izaći i njegova prva knjiga Singen in 3D – die CHOREOS Methode.
Kako ovo sve postiže, otkrio nam je tokom razgovora koji smo vodili uoči njegovog dolaska u Novi Sad, a govorio je i o značaju projekta Od hora u pokretu do horskog teatra, kako za mlade umetnike tako i za ovogodišnju Evropsku prestonicu kulture u koju po drugi put sada dolazi.
U okviru programa Od hora u pokretu do horskog teatra, bićete gostujući predavač u Novom Sadu i predstavićete nam svoje metode rada, a radićete i sa Nacionalnim omladinskim horom Srbije. Koja su nova saznanja koja ćete doneti u Novi Sad i šta očekujete od saradnje sa ovim ansamblom?
Zaista se radujem radu sa Nacionalnim omladinskim horom Srbije, jer je to divna prilika da radim sa ovim entuzijastičnim mladim pevačima. Tokom festivala u Novom Sadu istražićemo kako se pokretima može proširiti obim klasične horske muzike. U radu sa svojim internacionalnim ansamblom CHOREOS naučio sam da su pevanje i pokret apsolutno plodonosna kombinacija koja otvara vidike publici. Nastup je uvek način da stupite u kontakt sa publikom, da im ispričate priču i da ih naterate da zaborave svoju svakodnevicu. Predstaviću alate i načine kako da postignete ovaj cilj.
Koliko je izazovno dirigovati horom sa kojim sarađujete po prvi put? Kako uspevate da ostvarite tu “hemiju” sa izvođačima koji vas prate, a koja je prisutna na sceni?
Ja lično volim da upoznajem nove horove ili ansamble i da radim sa njima. Svaki hor je drugačiji i ima svoj zvuk, potencijal i vibraciju. Ali za sve horove je važno da izgrade grupni osećaj. Moraju da dišu zajedno, slušaju jedni druge i pronađu svoj pravi nivo energije. Prilikom postavljanja horskog dela, ansambl treba da razvije još više veština kako bi delo uspelo. Moja dužnost kao dirigenta je da hor učinim nezavisnijim od dirigenta, što na prvi pogled zvuči smešno. Ali samostalni hor ima veoma snažno prisustvo na sceni i zvuči mnogo homogenije.
Vaš ansambl Choreos, na čijem ste čelu i kojim dirigujete, nastupiće u Gradskoj koncertnoj dvorani, novom prostoru za kulturu u Novom Sadu. Šta će novosadska publika imati priliku da doživi?
CHOREOS je svetski jedinstven ansambl koji sam osnovao da bih simbiozu klasične horske muzike i koreografskih pokreta doveo na novi nivo. Kada smo počeli 2016, krenuli smo na uzbudljivo putovanje istraživanja nepoznatog. Zajedno sa našim koreografom Larsom Šajbnerom i našim ansamblom od 16 mladih pevača iz 9 različitih zemalja, do sada smo ostvarili dve produkcije.
U Novom Sadu ćemo prikazati novu produkciju CHOREOS pod nazivom Dream (e)scapes. Predstava osvetljava kroz sedam poglavlja snove, paralelne i iluzorne svetove, kao i bekstvo u njih. Asocijacije i paralele sa pojmovima kao što su dan/noć, snovi/noćne more, strahovi, užurbanost i smirenost su očigledne i tražene. Muzički spektar se proteže od romantičnih dela Gustava Malera i Riharda Štrausa, preko 20. veka sa delima Einojuhanija Rautavare i Knuta Ništeda, do današnjih dana, sa novonaručenim kompozicijama Jana Sandstrema i Georgija Štojanova.
Vratimo se sada na projeat Od hora u pokretu do horskog teatra. Kakvo je vaše iskustvo u mentorskom radu na sličnim projektima i koliko je rad s mentorima značajan za umetnike koji i na ovaj način unapređuju svoje veštine?
Biti umetnik je neprekidan proces učenja. Uvek je dobro kada učimo jedni od drugih i pronalazimo nove pristupe svom poslu. Slušanje istih stvari iz usta druge osobe može biti veoma osvežavajuće i od pomoći. Naravno da se hor nikada ne može promeniti u jednoj radionici, ali je moguće promeniti sitnice. Važnije je podstaći hor da isprobava nove stvari i da se ne oslanja na ono što je do sada radio.
Kako biste predstavili značaj teatralizacije horskog programa i koliko se razlikuje od tradicionalnog horskog pevanja?
U starogrčkom pevanju, poezija i ples su uvek bili povezani i bili su poznati kao „musiké“. Mesto na kome su izvodili te ritualne predstave bio je ‘choros’. Kasnije su ove umetnosti bile sve više podeljene. Danas imamo visoko specijalizovane oblasti u umetnosti. Govoreći o horovima, mnogi horovi su dostigli nivoe koji su bili nezamislivi pre 100 godina. Svi smo bili obučeni da stojimo mirno dok pevamo. Deca koja pevaju kod kuće su uvek u pokretu. Prirodno je da se krećemo dok pevamo. Reč emocija potiče od latinskog e-movere. Opisuje nešto što se kreće iznutra ka spolja. Mi fizički pokazujemo svoja osećanja kroz govor tela i naučno je dokazano da deluje i obrnuto. Pored toga, naš glas je u stanju da prenosi osećanja i emocije. Da skratim priču, deluje veštački i čudno ne dozvoliti da se neko pomera dok peva. Postoji mnogo toga što možete dobiti učenjem o pozorišnim horskim programima.
Koliko je ovaj pristup izazovan i kako se u razvoju sopstvenih ideja dopunjujete sa koreografom Larsom Šajbnerom?
CHOREOS je osnovan da pomeri granice i da istraži šta je sve moguće u oblasti hora. To je za nas uvek izazov. Radimo na način na koji još niko nije radio. Tokom našeg kreativnog procesa pripremanja nove produkcije, ponekad se nađemo u ćorsokaku, ali najčešće smo u mogućnosti da otvorimo nova vrata i pronađemo nove fascinantne stvari. Lars je divan koreograf koji razume potrebe pevača i ume da pronađe izvodljive pokrete za neprofesionalne igrače. Najveći izazov u našem radu nisu muzika ili pokreti, već pronalaženje alata da sve dovedemo na isti nivo. Stvaranje odgovarajućeg intenziteta grupe i jaka volja da se osećamo kao jedan organizam su ključni elementi našeg rada.
Vaše impresivna biografija je dokaz vaše svestranosti – ne samo da vodite Choreos i dirigujete, već i da radite kao crkveni muzičar svirajući orgulje, te predajete dirigovanje i uskoro objavljujete i svoju prvu knjigu. Kako sve to usklađujete i u čemu pronalazite inspiraciju?
Koordinacija mojih dnevnih obaveza je uvek veliki izazov za mene. Nekako to funkcioniše, ali ponekad može biti zaista teško. Naravno, ovo je nešto sa čime se mnoge kolege moraju suočiti, posebno kada imaju porodicu sa decom kod kuće kao ja. Moja inspiracija potiče iz mnogih stvari. Na primer, volim da čitam knjige i ne zanima me samo muzika, već i druga polja umetnosti, filozofija, sport, nauka i politika. Mislim da je važno za umetnika da bude otvorenog uma i da pronađe svoj jezik. Moja posebna tajna je tuširanje ujutru. Najbolje ideje su mi pale na pamet upravo tada.
Vaš angažovan rad u svetu muzike sigurno iza sebe krije brojna odricanja, ali priznanja i pohvale koje dobijate nesumnjivo su vam podstrek da nastavite dalje… Kako vi to posmatrate?
Mnogo vam hvala na ovom pitanju. Nemački novinar Johanes Gros je jednom rekao „Der Applaus ist das Brot des Kunstlers” – „Aplauz je umetnikov hleb i puter”. Naravno, nema sumnje da je svakom umetniku potrebna pažnja i aplauz publike, ali siguran sam da je umetnosti uvek potrebna možda čak i kriza da bi se izmislile nove stvari ili stvorilo remek delo. Ja lično sam dobio mnogo energije za svoj rad od odbijanja i neuspeha koje sam doživeo. Ako je vaša lična situacija isuviše sigurna, možda nećete naći dovoljno energije da svoje ideje pokrenete protiv nadolazećih problema.
Koliko je važno da umetnost približimo običnom čoveku i kako nam ona može pomoći da se izborimo sa izazovima sa kojima se suočavamo u ovom modernom dobu?
Mislim da je umetnost veoma bitna za svako društvo. Tokom pandemije kovida u Nemačkoj smo razgovarali o tome da li je umetnost od sistemskog značaja i da zbog toga mora da bude finansijski podržana od strane države. Mnogi slobodni umetnici odjednom nisu imali prihode tokom izolacije i hitno im je bila potrebna finansijska podrška. Neki političari su tvrdili da umetnost nije od sistemskog značaja kao na primer oblast medicine. Slažem se da je naša potreba za dobro funkcionalnim bolnicama i lekarima bila potrebnija tokom pandemije, ali nema sumnje da je društvo uvek zaduženo da ne umru naša kulturna dobra. Po mom mišljenju umetnost igra važnu ulogu u oblikovanju našeg društva, posebno u vremenima krize i rata:
– umetnost zbližava ljude i ujedinjuje ljude. Ovo je prvi korak ka prihvatanju jedni drugih.
– umetnost može razviti kulturni identitet
– umetnost može da proširi vidike
– umetnost nas može naterati da zaboravimo vreme. Zaboravljanje vremena znači prevazilaženje smrti na dug ili kratak trenutak (Navid Kermani)
Na koji način vi posmatrate titulu Evropske prestonice kulture i koliko je ona značajna za umetničku scenu jednog grada?
Zaista mi se sviđa ideja da istaknemo različite gradove u Evropi tako što ćemo ih proglasiti za Evropsku prestonicu kulture. To je divna šansa da ti gradovi podele svoje kulturno nasleđe i da povećaju samopouzdanje svojih stanovnika. Nadam se da će to pomoći tim gradovima da razviju nove održive projekte, ojačaju postojeće strukture i pronađu nove partnere. Zaista se radujem što ću biti deo kulturnog programa Novog Sada 2022. Čestitam vam i želim sve najbolje u jubilarnoj godini!
Autorka: Marina Marić
Foto: Max Ciolek
