„Verujem da će naši mali gledaoci tokom putovanja sa Guliverom naučiti da budućnost sveta zavisi od nas samih, od naše sposobnosti da prepoznamo lepote i vrednosti sveta i da se za njih borimo i izborimo“, rekao je višestruko nagrađivani reditelj, Kokan Mladenović povodom nove predstave Guliverova putovanja, koja će sutra otvoriti festival Novosadske pozorišne igre u okviru Bajki budućnosti. On će Evropsku prestonicu kulture pretvoriti u grad-scenu, a spektakl koji priprema u saradnji sa ansamblom Pozorišta mladih, biće odigran na čak pet lokacija u gradu. Ono što će posebno privući pažnju mališana jeste džinovska ginjol-lutka visine četiri metra, jedna od 24 na sceni, ali i 20 glumaca i više od 50 sjajnih kostima. Pridružite se porodičnoj priči za pamćenje i ne propustite spektakl čiju režiju potpisuje jedan od najaktuelnijih autora u zemlji i regionu. Uoči otvaranja festivala, iskoristili smo priliku da u pauzama intenzivnih proba porazgovaramo s Kokanom Mladenovićem, koji nam je otkrio kako će izgledati postavka ovog klasičnog dela satirične književnosti i književnosti za decu, koje će sada, kao predstava, premijerno biti izvedeno – na ulicama Novog Sada.
Publika će imati nesvakidašnju priliku da pogleda predstavu u kojoj će Gulivera predstavljati lutka visine četiri metra. Kakav ulični spektakl, u saradnji sa Pozorištem mladih, pripremate Novosađanima, najmlađima, ali i posetiocima Evropske prestonice kulture?
Iz obilja fantastičnih i zanimljivih događaja opisanih u romanu Džonatana Svifta, izabrali smo pet Guliverovih avantura koje, osim što deci otkrivaju raznolikost i bogatstvo sveta, treba da utiču na njihove stavove i formiranje njihovih ličnosti. Za nas koji smo ovu predstavu osmislili, suštinska avantura je upravo ta – šesta avantura, ona koju prolaze deca tokom putovanja sa Guliverom, ona u kojoj će se oni, ne samo kao gledaoci, već i kao učesnici, boriti da stane jedan rat, da nema gladnih i potlačenih, da sačuvaju svog prijatelja, spasu svet od ekološke katastrofe i, na kraju, da nauče da je znanje najveća moć.
Scenografija će biti postavljena na nekoliko lokacija u centru Novog Sada, a za potrebe predstave izrađene su ginjol lutke koje je radila kostimografkinja Milica Grbić Komazec. Koliki je produkcijski izazov upravo rad na jednom ovako složenom pozorišnom projektu?
Predstava “Guliverova putovanja” svakako je veliki kreativni izazov za sve nas, ali je i podvig Mihajla Nestorovića, upravnika Pozorišta mladih i kreativnog tima koji je okupio oko sebe. To uzbudljivo putovanje koje se odvija na pet punktova u centru grada će, verujem, gledaocima izgledati spektakularno, ali iza njega stoje meseci ozbiljnog rada i operativno-tehničke pripreme. Raduje me da Pozorište mladih podiže lestvicu sopstvenih organizacionih i kreativnih moći i da imaju dovoljno hrabrosti i talenta da u tome uspeju.
Kakve reakcije novosadske publike očekujete, budući da je ovo možda prvi put da će ovdašnja publika zajedno sa Guliverom “putovati” s jedne na drugu lokaciju po centru grada?
Tokom finiša rada, u onim večerima kad je predstava iskoračila iz prostora pozorišta u prostor grada, desila se jedna jako lepa simbioza učesnika i posmatrača, dece i roditelja koji su nam se priključivali i sa nama prolazili čitavu avanturu. Siguran sam da ćemo tokom izvodjenja predstave imati fantastičnu posadu, tj.publiku, na Guliverovom brodu koji plovi u otkrivanje sveta, ali i da ćemo na tom putovanju naučiti mnogo toga o svetu koji nas okružuje, kao i o samima sebi.
Ovako zahtevni projekti gotovo da nisu mogući bez uigranog tima. Kako biste opisali svoju saradnju sa ansamblom Pozorišta mladih, ali i drugim članovima, sa kojima je, sigurni smo, jasna komunikacija – ključ – u postavci “lične vizije” na scenu?
Ansambl Guliverovih putovanja čini odličan spoj desetine talentovanih mladih glumaca sa kojima sam imao zadovoljstvo da, do skora, radim Decu paklene pomorandže i njihovih starijih kolega, vrsnih profesionalaca i odličnih lutkara, koji su nam podarili tu magičnu veštinu lutkarstva. U Pozorištu mladih se oseća veliki polet i entuzijazam i kao neko ko je prisustvovao i učestvovao u uzletima raznih teatara, radujem se da prepoznajem onu neophodnu energiju koja od pozorišta koja obećava pravi veliki i uspešni teatar.
Ovo satirično književno delo počiva na nameri da ljudsko društvo i ljudsku prirodu podvrgne kritici. Kako vi posmatrate paralelu Guliverovog i ovog današnjeg sveta u kom deca odrastaju?
Verujem da će naši mali gledaoci tokom putovanja sa Guliverom naučiti da budućnost sveta zavisi od nas samih, od naše sposobnosti da prepoznamo lepote i vrednosti sveta i da se za njih borimo i izborimo. Ako je u nečemu naša predstava ostala verna Sviftovom izvorniku, onda je to ambicija da jednim umetničkim delom popravlja svet i odlučnost da svako od nas preuzme svoje parče odgovornosti za budućnost tog sveta.
Pre dva meseca je u Pozorištu mladih premijerno izvedena predstava Deca paklene pomorandže, u vašoj režiji, koju ste maločas pomenuli, a bavi se problematikom vršnjačkog nasilja. Sada u saradnji sa ansamblom ovog pozorišta opet radite na predstavi koja takođe ozbiljne teme stavlja pred publiku. Kakva je društvena uloga teatra i može li pozorište “popraviti čoveka” i promeniti svet? Koliki je domet umetnosti?
Pozorište je jedina umetnost polisa, umetnost koja raspolaže tom velikom moći javne reči kazane sa scene. Našim predstavama prisustvuju stotine građana i ubedjen sam da mi i te kako možemo da utičemo na formiranje njihovih stavova i da zajedno sa njima možemo da kreiramo jedan bolji svet. Teatar je taj koji može i mora da sublimira sve glavne tokove društva, iznova ih promisli, postavi neprijatna pitanja i ponudi moguće odgovore.
Osim što se veoma uspešno bavite režijom, vi je ujedno i predajete na FDU, a imate i svoju privatnu školu glume. Dakle, imate pedagoško iskustvo u radu. Šta u svom poslu vidite kao najveću odgovornost ali i izazov današnjice, kada je u pitanju obrazovanje i vaspitanje mladih?
Generacije koje dolaze odrastaju u svetu bez ideala, u jednom nakaradnom sistemu vrednosti, gde je jako teško sačuvati ljudskost, moral i dostojanstvo. Mislim da je primarni pedagoški zadatak formiranje mladih ljudi koji će umeti da prepoznaju lepote i devijacije svog doba i da na njih kreativno odgovore. Umetnost glume i režije ne postoje mimo svog vremena i dužne su da to vreme upoznaju i usmeravaju u onom pravcu koji će podržati vertikalu duha i ljudskosti.
Interesantna je vaša neverovatna posvećenost projektima, ali i izuzetna profesionalnost koju vaši saradnici neretko ističu. Pretpostavljam da je ono što vas suštinski pokreće upravo sam taj stvaralački proces. Da li vam istinski predan rad služi kao neka vrsta samospoznaje ili možda eskapizma?
Pozorište je moj način komunikacije sa svetom i moja posvećenost onome što radim dolazi upravo iz potrebe da ono što želim da kažem ne ostane nedorečeno i nejasno. Ne volim teatar prevaranata i kalkulanata i mislim da smo, svi mi koji smo se opredelili da teatar bude naš dom i naša religija, odgovorni da se plamen te velike umetnosti ne ugasi.
U kojim drugim vrstama umetnosti takođe uživate?
Pozorište sublimira gotovo sve postojeće umetnosti i život u njemu je neodvojiv od stalnih kontakata sa literaturom, muzikom, likovnošću, arhitekturom…Voleo bih da je više mirnih dana u mom životu i više vremena za čitanje. Imaginarno iskustvo, ono koje se pre svega stiče čitanjem velike literature, neophodno je i lekovito za svakog čoveka, a posebno za one koje se bave umetnošću.
Koliko je, po vašem mišljenju, značajna titula Evropske prestonice kulture za jedan grad kulture kakav je Novi Sad?
Verujem da prave prestonice kulture ne postaju to na jednu godinu i da su to upravo oni gradovi koji umeju da prepoznaju prave vrednosti u kulturi, da ih podržavaju i razvijaju tokom dugog niza godina. Novi Sad ima sav potencijal da kvalitet i sadržina njegove kulturne ponude bude dostojna prestonice kulture u onom suštinskom, a ne protokolarnom smislu. Nadam se da će ova laskava titula za sobom ostaviti mnogo izgradjenih i opremljenih prostora za kulturne delatnike, nezavisnu scenu i institucije kulture, kao i da će neko za, recimo, deset godina moći da kaže da je novi talas novosadske kulture započeo u godini kada je ovaj grad bio Evropska prestonica kulture.
Autorka: Marina Marić
Foto: privatna arhiva
