Fondacija Novi Sad Evropska prestonica kulture raspisala je Javni konkurs za podršku umetnicima u 2022. godini pod nazivom Umetnici. Sad, koji će biti realizovan u okviru programskog luka Kaleidoskop kulture. Cilj konkursa je jačanje umetničke scene, kroz vidljivost mladih i neafirmisanih umetnika. Konkurs je do sada bio samo na lokalnom nivou, prvi put obuhvata umetnike i umetnice iz cele Srbije, rok za prijavu je 24. jun 2022. godine. Tim povodom razgovarali smo sa članicom žirija Milicom Vučković, jednom od istaknutih književnica i autorkom jednog od najpopularnijih romana na našim prostorima Smrtni ishod atletskih povreda.
Jačanje umetničke scene kroz doprinos vidljivosti mladih i neafirmisanih umetnika, tema je i glavni cilj javnog konkursa Umetnici.Sad, u čijem ste žiriju. Po prvi put ovaj konkurs obuhvatiće umetnike iz čitave Srbije. Šta, po vašem mišljenju, ovaj konkurs donosi mladima i da li je ovo prilika da se neafirmisani umetnici istaknu?
Mladi i neafirmisani umetnici jesu u nezavidnoj poziciji kod nas, koliko god bili talentovani, osim ako nemaju neke već vanredno dobre egzistencijalne uslove, kako to već biva. Malo je infrastruktura, nagrada, galerija i konkursa koji se zapravo interesuju za rad mladih umetnika, obično su to unapred već neka zvučna imena, i neki pretpostavljeni akteri. Pored toga, konkursi su neretko kompleksni i zahtevni, i od nekoga bez dovoljno iskustva ne može da se očekuje da može i ume da napiše kompleksan projekat kojim bi mogao, recimo, da aplicira na konkurs Ministarstva. Zato, konkurs poput ovog, jeste prava prilika da oni koji imaju volje, elana i dara a nedovoljno iskustva i sretstava da svoj rad podignu na viši nivo, dođu do tog prostora i iniciraju se u svet umetničke produkcije u nekom bitnijem smislu. Ovakvih konkursa trebalo bi da ima što više, jer upravo u tim mladima za koje nikada do sada nismo čuli, leži sav potencijal.
Kao članica žirija, doprinećete manifestaciji Kaleidoskop kulture, najboljeg evropskog trend brenda u oblasti kulture. Kojim kriterijumima se vodite pri ocenjivanju i odabiru umetnika čiji će projekti obogatiti kulturnu scenu Novog Sada? Da li postoje određeni izazovi?
Ovo je za mene prvi put da se nađem u takvom žiriju, svakako će biti izazovno, a kriterijumi po kojima se vodim se oslanjaju na moje znanje, zvanje i iskustvo iz oblasti kojom se bavim. Neretko ljudima deluje da se umetničko stvaralaštvo, naročito likovno, ne može objektivno sagledati i žirirati, ali to, naravno, nije tako. Uspešan umetnički rad jeste onaj koji u sebi sadrži očito raspolaganje znanjem iz oblasti kojom se bavi, uz izvesnu, autentičnu autorsku nadogradnju, a to je nešto što se lako prepozna.
Ko su po vama uzori na lokalnoj umetničkoj sceni, ali i nova, mlada imena ovdašnje savremene umetnosti, vredna svake pažnje?
Nisam sasvim sigurna da mi je kategorija „uzora“ bliska, ali sam sigurna da je mlada umetnička scena u poletu. Svako malo otkrijem nekog novog mladog umetnika kojim se oduševim, za šta su najviše zaslužne društvene mreže kao jedina besplatna i njima dostupna platforma za afirmisanje svog rada. Neko ko bi odlučio da napravi galeriju ili kulturni centar za mlade, imao bi pune ruke posla. Mislim da je neophodno da se tako nešto desi i da oni dobiju institucionalnu podršku, i infrastrukturu koja je neophodna za svako stvaraloštvo, a to je ono što je u deficitu. Umetnika i talenta nam ne manjka.
Koliko je važno u današnje vreme da umetnost približimo običnom čoveku i kako nam ona može pomoći da se izborimo sa izazovima sa kojima se suočavamo u ovom modernom dobu?
Iako se slažem da jeste važno umetnost približiti „običnom čoveku“, niko ne kaže da to tako jeste. Najaktuelniji umetnici i svetska umetnička scena, čini mi se, da baš tako i ne misli, već se trudi da se od „običnog čoveka“ što više odalji, zadržavajući tako svoj ekskluzivitet. Jer visoka umetnost, danas, jeste to. Ekskluziva. Ja sam, ipak, za umetnost koja je među ljudima, za umetnost koja ima najveću moć transformacije čoveka, jer umetnost govori sve jezike i može da prosvetli i doktora nauka, i onog nepismenog čoveka. Zato sam protivnik elitističkih umentičkih krugova i samodovoljne umetničke produkcije.
Vaša knjiga Smrtni ishod atletskih povreda, reklo bi se da privlači poglede i “vuče za jezik”. Koliko su ovakve i slične teme kojima se bavi ova knjiga, važne da se o njima otvoreno govori? Koliko su važne za umetničku scenu i u kojoj meri se naši autori bave njima?
Svaka tema je važna, ako u njoj pronađemo ono što je univerzalno važno. Ja pišem o stvarima koje mi se dešavaju, jer nalazim da to jedino ima smisla, i da je to jedino kredibilno. Činjenica jeste da se u domaćoj književnoj sceni recikliraju jedne te iste teme, ubiraju laki poeni i igra na patetiku, i nadam se da se toj eri uskoro bliži kraj, da nećemo još trideset godina čitati romane o ratu devedesetih, naročito ne od pisaca one generacije koja taj rat nije ni doživela. Međuljudski odnosi su toliko kopleksni, ljudska psiha toliko zabavna, da čovek o čoveku može da piše do kraja života, uvek otkrivajući nešto novo.
Kako vi posmatrate Novi Sad u svetlu titule Evropske prestonice kulture već pola godine i koliko takva titula doprinosi jačanju lokalne umetničke scene, povezivanju sa drugim evropskim i svetskim umetnicima, kao i isticanju mladih umetnika?
Primetila sam da neretko ljudi u umetničkim krugovima u kojima se krećem imaju različita mišljenja po pitanju te titule koju je Novi Sad dobio. Istina je da tako neki kratkotrajni projekat ne garantuje da će se stvari u nekom jačem smislu promeniti, ali smatram da je to čast i sjajna prilika za umetničku scenu naše zemlje koju umetnici treba da iskoriste. A oni koji dignutih obrva imaju zamerke ili reči kritike, mislim da oni već imaju dovoljno prilika u životu, kako to već biva. Smatram da Novi Sad svojim programom, učesnicima i organizatorima opravdava tu titulu.
Od samog početka realizacije konkursa „Umetnici. Sad“ podršku pruža IDEA.
Autorka: Anđela Dalmacija
Foto: Marko Pudić
