Umetnost ispod leda – ReKapitulacija: 30 godina Led arta

Između ideologije i umetnosti, politike i performansa, u urbanoj sredini i u burnim vremenima, nastao je Led art. Nikola Džafo okupio je grupu raznorodnih umetnika, teoretičara, ljubitelja umetnosti, pa i slučajnih prolaznika, s kojima postaje jedan od simbola alternativne novosadske scene. U socijalnim i političkim neprilikama na našim prostorima 1993. godine, iznikla je ideja da jedino umetnost može da da prave odgovore. I to ona umetnost koja je u najširem smislu savremena, koja se konzumira na mestima na kojima je niko ne očekuje, prikazuje ono što svi misle, ali možda ne mogu da kažu, deluje ponekad zbunjujuće, ali ima jasnu provokativnu i kritičku notu, obraća se svima, ali i svakom pojedinačno, te koja se afirmiše, nastaje i stvara svoj uticaj u aktuelnom trenutku.

U okviru Tvrđave mira, novog programskog luka Evropske prestonice kulture, imaćemo priliku da vidimo ReKapitulaciju: 30 godina Led arta, izložbu, performanse i druge umetničke izraze koji će nam predstaviti tri decenije delanja ove grupe entuzijasta, koji su obeležili posleratnu umetnost u regionu. Od 3. jula do 2. avgusta u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine i u galerijskom prostoru Šok zadruge, moći ćemo da pogledamo centralnu multimedijalnu izložbu, sačinjenu iz tri segmenta – tri perioda rada Led arta: Led art (1993 – 2002), Art klinika (2003 – 2012), Šok zadruga (od 2013. godine do danas), a obuhvatiće i radove mlade umetničke grupe Grafička mreža, koja je nastala pod istim okriljem prošle godine. Pored toga, širom grada će biti rekreirani neki od performansa ove grupe i prikazani filmovi i video-radovi koji imaju dokumentarnu i umetničku vrednost.

Sve je počelo prvobitnom Šok alijansom, koja je okupljala nekoliko umetničkih organizacija iz regiona (Novi Sad, Zemun, Beograd, Skoplje) i Glajsdorfa, a ubrzo se, zbog finansijskih i drugih problema pretvorila u Šok zadrugu i počela da, u početku, deluje lokalno. Savremenici su mogli da vide izlaganja i performanse u hladnjačama, garažama, na smetlištima, na onim lokacijama koje su poricale tradicionalne kulturne prostore i afirmisale nove. Tadašnji umetnički savet činili su Selman Trtovac, Miroslav Karić, Jelena Veljković, Miroljub Mima Marjanović, Nikola Džafo, a kustosi su bili Andrea Palašti i Slobodan Stošić.

Ostalo – nije samo istorija. Led art je prolazio kroz različite faze u svom projektu, pa je tako 2002. godine oformljena Art klinika, isprovocirana društvenim anomalijama, a pokrenuta idejom za nove koncepte i umrežavanje umetnika, a 2013. i Šok zadruga sa idejom uključivanja mladih stvaralaca, preispitivanja aktuelnih političkih, umetničkih i ekoloških pojava, pod sloganom – Samo zadrugarstvo može spasiti svet od katastrofe!

Jedna od najpoznatijih umetničkih akcija, bila je i prva po redu – Zamrznuta umetnost, održana 1993. godine ispred Doma omladine u Beogradu, iz koje je i nastala čitava buduća umetnička priča. U situaciji kada su sve vrednosti izgubljene, tokom rata koji se širio u zemljama bivše države, Led art je odlučio da pojedine vrednosti zamrzne, za neku bolju budućnost. Zamrznutu umetnost sledi Rekonstrukcija zločina iz 1994, performans koji sarkastično predstavlja opcrtavanje tela na uviđaju kao omiljenu umetnički praksu, a akcija je obišla brojne gradove u Srbiji, Hrvatskoj, Češkoj, Južnoj Koreji, Nemačkoj, Austriji i drugim zemljama. Ovaj performans bio je i svojevrsna opomena i podsetnik da se savremenici moraju zaštiti kako bi sačuvali život. Da umetnost može biti u službi zaštite, govori i činjenica da Led art nije zaustavio ovu akciju ni tokom NATO intervencije u Beogradu i Novom Sadu, kada su tela bila opcrtavana na hartijama.

Kritički stav s kojim otpočetka gleda na sve što ih okružuje, ova grupa je pokazala i na sada već dobro poznatim Rasprodajama umetnosti, koje jasno prikazuju kakvi su status i položaj umetnika u današnjem kontekstu. Osim toga, realizovali su radionice za izradu maski od glasačkih listića 2014. godine, povodom vanrednih izbora u Srbiji, a dve godine ranije i radionicu crtanja na glasačkim listićima, gde su polaznici bili obučavani da u jednom potezu ispune listić dobrim crtežom.

U MSUV od 3. jula ćemo moći da pogledamo postavku Neposlušni objekti / subjekti 1922 – 2022, koja, kao što kaže i naziv celokupnog projekta, rekapitulira 30 godina umetničke grupe kroz in-situ instalaciju, lavirint u kojem posetilac mora biti potpuno angažovan, do toga da čak i učestvuje u performansu, realizuje umetnička dela s umetnicima i istražuje samu arhivu kolektiva, koja pruža uvid u njihovo tridesetogodišnje delovanje u javnosti. Trideset različitih objekata simboliše po jednu godinu rada, a njihovu funkciju publika će dokučiti na licu mesta. Neke od aktivnosti koje nas očekuju su i opasulivanje, kuvanje pasulja za sve posetioce, javno šišanje kao simboličan gest, upoznavanje sa magarcem Sretom i druge. Kustosi će biti zaduženi za jasniji kontekst svega što ćemo videti, a izložbu prate i debatni program, kao i promocija publikacije ReKapitulacija.

Događaj će biti održan u okviru aktuelnog programskog luka Tvrđava mira, u realizaciji Fondacije Novi Sad – Evropska prestonica kulture. Preko 280 događaja i aktivnosti tokom juna i jula obeležiće leto u Novom Sadu, ali i proklamovati tretnuno najpotrebnije vrednosti – kulturu dijaloga, mira i pomirenja.

Detaljan program ReKapitulacije i drugih događaja u okviru Tvrđave mira pogledajte na sajtu novisad2022.rs .

Autor: Leona Pap

Foto: Vladimir Veličković, Marko Pudić

Povezani članci