Izraelski elektronski muzičar i producent, Nadav Dagon, stiže u Evropsku prestonicu kulture u kojoj će nastupiti 31. jula u okviru Paviljona na Štrandu, programskog luka Dunavsko more. Nastup ovog talentovanog umetnika, u saradnji sa festivalom Terminal Music&Arts iz Sombora, pružiće nam sasvim novo iskustvo – live elektronski hipnotišući šou od 360 stepeni. Šta to podrazumeva i kakve su reakcije publike, otkrio nam je u intervjuu za Visit Novi Sad.
Zapaženi svetski performansi Nadava Dagona, čiji je rad objavljivan u brojnim izdavačkim kućama, zasnivaju se na sviranju bubnjeva povezanih na semplove, kojima stvara pomalo divlju i podjednako savremenu muziku za ples, inspirisanu ličnim putovanjima i kulturama sa kojima se susreće. Muzičar je od svoje 16. godine, a odrastajući pored oca koji je bio strastveni perkusionista, ljubav prema bubnjevima spontano je rasla. Nainteresantniji segment nastupa ovog umetnika jeste da svoj set bubnjeva postavi u centar prostora sa publikom, sa kojom se povezuje i, pažljivo prateći svoj unutrašnji osećaj i reakcije fanova, u trenutku stvara magiju na sceni, koju i vi morate doživeti sada u Evropskoj prestonici kulture.
U okviru programskog luka Dunavsko more, Evropske prestonice kulture, nastupićete pred novosadskom publikom na plaži Štrand. Šta možemo da očekujemo poslednje julske večeri od muzičara koji stvara upravo – na sceni?
Stvarno se radujem što ću posetiti vaš prelepi grad! Nadam se da će veče biti sjajno uz savršeno vreme, i da ćemo se svi okupiti i dovesti energiju do usijanja. Biću tamo, u sredini, okružen nasmejanim licima, i postaraću se da svima bude dobro.
Do sada ste nastupali u Srbiji u okviru somborskog festivala Terminal Music&Arts, ali ste po prvi put u Novom Sadu? Kakva su vaša iskustva s ovdašnjom publikom i očekujete li sličnu reakciju publike i jednako dobru energiju na sceni?
Moje iskustvo sa srpskom publikom je u potpunosti pozitivno. Kada sam nastupao u Somboru, oduševila su me zainteresovana lica oko mene, i posle svega nekoliko minuta nastupa sam nastavio veoma slobodoumno. Osetio sam da mi veruju i da su zaronili u moju muziku.
Po prvi put dolazim u Novi Sad. Ne sumnjam da će biti ljubav na prvi pogled, i iskreno se nadam da ću sa bine da osetim tu sjajnu energiju koje se sećam od prošlog puta.
Svaki vaš nastup je potpuno jedinstven budući da nastupate 100% live i zvuk proizvodite na licu mesta. Kako biste opisali svoje nastupe i koliko je izazovan takav stvaralački pristup? Prepuštate li se ambijentu, trenutnom osećaju i energiji publike, ili donekle planirate izvođenje na sceni?
Ja to posmatram kao trougao između muzike, publike i mene. Moja umetnost se odbija o uglove tog trougla, i u tome leži sva lepota. Znam šta želim da odsviram/podelim sa publikom, te kada taj momenat dođe, ja mu se prepustim. Muzika je pripremljena i aranžirana, ali ako osetim da se atmosfera usijava, prepustiću se njoj i ostaviti svoje „planove“ po strani.
Magija leži u pronalaženju ravnoteže, kao na nekoj vrsti prvog dejta 😊
Neretko ističete kako najviše volite da nastupate pod vedrim nebom i da zajedno s publikom prenosite “energiju plemena” na scenu… Da li su upravo zbog toga vaši nastupi karakteristični po tome što vam je stejdž u središtu zbivanja, odnosno što ste 360 stepeni okruženi publikom?
Smatram da su žurke najznačajnija okupljanja koje kao moderno društvo imamo. Kada mnoštvo ljudi zajedno pleše, može se desiti fantastična magija; energija je snažna i međusobno možemo da delimo svoje emocije i da ih uputimo svetu. Ova magija lako može da se ostvari i kada smo u prirodi, blizu zemlje, pod otvorenim nebom. Možemo da vidimo jedni druge i da međusobno razmenjujemo energije. Obožavam da sviram u sredini, jer su svi zajedno i svi se vide. Još jedan razlog zašto volim da budem posred žurke je što imam pristup energiji oko mene. Pomaže mi da lakše „pročitam“ publiku.
Rasli ste u muzičkoj porodici u world music okruženju, otac vam je bio pasionirani perkusionista. Da li je vaš profesionalni put određen zahvaljujući ocu i ko vam je, osim njega, bio najveći podstrek da i sami uđete u svet bubnjeva i muzike?
Kao dete sam viđao oca kako svira bubnjeve, što je navodilo ljude oko njega da plešu. To je bilo tako jednostavno i divno, a ja sam imao priliku da osetim kako se iza tako ustaljenog čina kriju sve praistorije čovečanstva, i da su ljudi zbog toga istinski srećni i slobodni.
Kada sam prvi put dotakao bubnjeve, znao sam da ću se zauvek baviti ovim.
Ljudi koji me najviše inspirišu na mom putu su muzičari sa kojima sam svirao. Naučio sam kako da slušam dok sviram, te kako da budem tu za talentovanog muzičara koji je trenutno osetljiv, dok svoju dušu pruža publici, i kako da mu budem podrška.
Muzika je uvek bila deo vaše svakodnevnice. Kako ste se odlučili za ovaj žanr da bude vaš poziv?
Ne umem da odredim tačan trenutak kada se to desilo. Život me je jednostavno odveo u tom pravcu. Kada sam krenuo da se bavim ovom vrstom muzike, nisam znao da postoji žanr kojem bih mogao da pripadam, ili da ima drugih ljudi koji rade nešto slično. Voleo bih da sam toga bio svestan, jer bi mi to dosta olakšalo prve korake koje sam načinio.
Bubnjar ste benda Onogana, a svirali ste i sa drugim bendovima poput Madboojah Project, TriBeat i drugim. Da li vas potpuna umetnička sloboda kada ste sami na sceni više privlači, ili se jednako dobro snalazite i u društvu drugih muzičara u bendu?
Najviše od svega volim da sviram sa prijateljima, da zajedno letimo uz muziku. Trenutno nemam vremena za druge poduhvate osim za svoj solo projekat, i poneku saradnju tu i tamo. Lakše mi je kada sviram sam, ali to ne znači da se osećam slobodnije.
Slobodno se osećam kada nas sve vozi ista frekvencija, bilo da su to muzičari ili publika koja pleše oko mene.
Circle od Dreams je naziv za vašu zajednicu na FB. Možete li nam je bliže predstaviti?
Circle of Dreams je moja voljena zajednica i diskografska kuća, koja za cilj ima da spoji rejvere po celom svetu na epskom putovanju da kroz raznolika carstva žive elektronske muzike. Duboko poštujemo sve žanrove, ali ono što nas zaista pokreće je sjajna fuzija između organskih elemenata, kao što su instrumenti, pevanje, terenski snimci i još mnogo toga, sa elektronskim zvucima i ritmovima.
Na C.O.D. događajima zaista mogu da se oslobodim, „kod kuće“ mogu da isprobam novu muziku i usudim se da budem svoj.
Na kakve prepreke ste nailazili prilikom „krčenja“ umetničkog puta, budući da se ne bavite mejnstrim muzikom kojom smo danas svi preplavljeni?
Moj put je izuzetno samostalan, tako da nikada nije bilo jednostavno. Na početku svog projekta sam imao osećaj kao da prikupljam publiku jedn po jednu osobu. Bilo je žestoko, ali sam dosta naučio iz tog iskustva. Sada istinski cenim svaku ženu i svakog muškarca koji su uz mene, koji su izdvojili svoje vreme da dođu na moje nastupe.
Kako vi posmatrate nove generacije muzičara elektronske scene? Šta je ono pozitivno što primećujete, a što možda nije bilo zastupljeno kada ste započinjali karijeru?
Jako mi se sviđa što danas svako ima priliku da stvara muziku. Načini na koji ljudi aranžiraju svoju muziku su stvarno kreativni i iznenađujući. Jaz između žive i elektronske muzike se smanjuje, a rezultati su prelepi.
Autorka: Marina Marić
Foto: Privatna arhiva/Nadav Dagon
