Druga? Evropa, osmi i poslednji programski luk Evropske prestonice kulture, od 7. oktobra do 27. novembra ugostiće mnogobrojne umetnike i umetnice u multikulturalnom Novom Sadu, koji će se predstaviti ovdašnjoj publici. Kroz bogatu lepezu kulturnih događaja uvidećemo kreativnost kojom raspolažu ljudi koje većina naših sugrađana ni ne vidi, jer su na marginama društva. „To nisu u pitanju samo ljudi, nego i umetnički izrazi kao što je strip ili avangardna umetnost, koji kao da postaju zaboravljeni“, ističe Milica Rašković, menadžerka programskog luka Druga? Evropa, koja je uključena u ovaj projekat od perioda kandidature za titulu EPK. O značaju ovog projekta za evropski Novi Sad, kolektivnoj svesti o kulturi drugačijeg, ali i događajima zbog kojih zaista vredi zaputiti se u Evropsku prestonicu kulture, porazgovarali smo s njom za Visit Novi Sad.
Kako biste predstavili značaj programskog luka Druga? Evropa za evropski Novi Sad, grad koji neguje multikulturalnost?
Novi Sad je multikulturalni grad, ali i grad panka, stripa i buntovnih pokreta neoavangarde. Program Druge? Evrope se zato ne dešava baš slučajno tu. Sastoji se od tri programske celine, kroz koje istražujemo umetničku i kulturnu scenu sa drugačijim estetskim, etničkim, seksualnim, političkim vrednostima i uverenjima od onih društveno dominantnih.
Druga? Evropa je program kroz koji želimo da pokažemo kreativnost kojom raspolažu ljudi koje većina naših sugrađana ni ne vidi jer su na marginama društva. To nisu u pitanju samo ljudi, nego i umetnički izrazi kao što je strip ili avangardna umetnost koji kao da postaju zaboravljeni. Druga? Evropa je eksperiment koji treba da pokaže da jedino u sinergiji različitosti možemo da funkcionišemo kao društvo ali da odgovori na pitanje da li je jednakost nejednakih moguća.
Moderno doba je dovelo do uspona kulturnog pluraliteta, ali je, s druge strane, iznedrilo nove ideološke snage koje su na različite načine pokušavale to mnoštvo i raznolikost da ujednače, uniformišu, suzbiju, prikriju, pa čak i unište. Kako vi na to posmatrate i imamo li danas uopšte dovoljno svesti o kulturi drugačijeg?
Moto umetničke organizacije LED art, koja je dala značajan doprinos u različitim programima EPK, pa i Drugoj? Evropi, jeste “etika pre estetike” i upravo to dobro opisuje poentu Druge? Evrope. Ovaj programski luk ističe koliko je raznovrsnost važna i koliko je dobro upravo to što smo različiti za razliku od jednog ideala “lepote” koji sada postaje primaran društveni obrazac. Druga? Evropa naglašava koliko je promena perspektive neophodna kako bismo napredovali kao društvo i bili bolji, humaniji. Za razliku od drugih lukova, Druga? Evropa treba da prikaže ono nedovoljno istraženo, van našeg radara, nasuprot mejnstrim ukusu. Publika će upoznati naše sugrađane za koje možda nikad nisu čuli, a na stvetskoj sceni predstavljaju inovatore i uzore kao što je Emerik Feješ ili Mitar Subotić Suba.
Možda je onda godina titule EPK idealna prilika da se upravo kultura drugačijeg istakne u odnosu na one društveno dominantne teme…
Tako je. Publika će zaista imati prilike da vidi nesvakidašnje programe koji će podstaći na razmišljanje. Početkom oktobra tačnije 9. i 14. u Gradskoj koncertnoj dvorani (novoj Muzičkoj i baletskoj školi) očekuju nas dva koncerta: jedan je nastup škotske perkusionistkinje Evelin Gleni sa našim eksperimentalnim muzičarem Silardom Mezeijem, a drugi koncert uzbudljivog, energetičnog bečkog orkestra Black Page Orchestra. Ovaj orkestar izvešće kompoziciju sa vibracijama za telo na 120 decibela. Znimljivo je da je Evelin Gleni postala gluva u svojoj 12 godini a danas predstavlja jedu od najcenjenijih perukustioniskinja sa prestižnim nagradama, za koju komponuju vrsni kompozitori. Ona svira bosa i promoviše koncept “oseti zvuk” koji će predstaviti i na radionici dan ranije. U tom kontekstu izdvojila bih i umetnika Emerika Feješa, našeg sugrađanina, koji je zbog bolesti i siromaštva slikao koristeći čačkalice i boju za dugmad, jer je bila jedina kojom je raspolagao. Njegove slike i dan danas predstavljaju vrhunac naive Jugoslavije. Izložbu njegovih slika koju realizuje Udruženje Struktura i Muzej naivne umetnosti iz Jagodine, imaćemo priliku da vidimo od 11. oktobra u Kulturnom centru Novog Sada i Turističkoj organizaciji Novog Sada.
Stavljanjem fokusa na strip, kao pomalo zaboravljenu umetnost, pokušaćemo da ukažemo na njegovu snagu komunikacije sa jedne strane različitom publikom, a sa druge sa drugim umetničkim izrazima. Od 21. do 30. oktobra posetioce i posetiteljke Distrikta obradovaće količina i raznovrsnost sadržaja. Strip će biti vizuelni jezik izložbe posvećene sekundarnim skupljačima otpada i najsiromašnijem sloju našeg društva. Njihove priče ispričaće strip umetnici i umetnice iz Ljubljane, Praga, Amsterdama, Pančeva i Novog Sada, a biće postavljena na otvorenom prostoru. Pored toga prvi put će se realizovati izložba koja govori o istoriji stripa u jugoslaviji i Srbiji. Posetioci će kroz ovu postavku učiti koliko je naša zemlja bila i ostala plodno tle devete umetnosti tako i danas naši strip crtači rade za Marvel i crtaju strip junake poput Betmena. Prvi put će biti izvedena predstava inspirisana stripom. U pitanju je strip junakinja Cat Claw koja je izašla iz pera našeg autora Baneta Kerca a premijerno će biti izvedena 22. oktobra u Pozorištu mladih i to pod rediteljskom palicom Holanđanina Majkla Helmhorsta.
Koegzistencija različitih kultura o kojoj govorimo najbolje se odražava kroz romsku kulturu koja vekovima čini deo evropske i svetske kulture, ali je često negativno percipirana u društvu. Romska populacija neretko je izolovana i odbačena od strane većine stanovnika, upravo zbog slabe informisanosti i predrasuda. Zato, kroz različite programe želimo prikazati romsku kulturu kao bogatu i inspirativnu, otvorenu za eksperimentisanje i igru, kulturu koja je drugačija i od koje učimo o sebi. Najvažniji romski umetnici/ce današnjice poput našeg Zorana Tairovića, albanskog umetnika Seada Kazanxhiu, zatim Nihada Nina Pušije i britanske umetnice Delaine La Bas, pod kustoskim vođenjem Vladana Jeremića, biće pozvani da predstave svoj rad kroz izložbu Sa druge strane slike a koja će biti otvorena u Svilari i holu SNP-a 10. novembra. Mjuzikl Moj glas putuje će biti rezultat istraživanja hip hop muzike od strane mladih Roma, a biće izveden premijerno u Kulturnoj stanici Barka 7. novembra. U ovom periodu biće izvedena i participativna predstava u Šangaju, romskom naselju koje je najviše stradalo tokom bombardovanja SR Jugoslavije 1999. godine.
Pred novosadskom publikom će biti zaista bogat umetnički program. Da li postoje još neki događaji koje biste posebno istakli u Drugoj? Evropi, a koje ni posetioci Novog Sada ne bi trebalo da propuste?
Pod krilatiocom “za sve” 7. oktobra otvorićemo izložbu Uroša Predića, našeg čuvenog slikara čija će umetnost u Galeriji matice Srpske dopreti do osoba različitog invaliditeta, ali i uzrasta. Art brut izložba će, zajedno sa izložbom Život, u Svilari, prikazati širem društvu kako osobe sa otežanim psiho-socijalnim funkcionisanjem kao što su zatvorenici/ce, zavisnici/ce, beskućnici/ce i drugi, razmišljaju i vide svet/grad oko sebe. Već pomenut strip će doživeti renesansu kroz desedodnevni program u Distriktu. Ceo ovaj prostor će bukvalno oživeti strip od izložbe Od Nevena do Betmena kroz koji ćemo sagledati kako se strip u Jugoslaviji, a kasnije i u Srbiji razvijao, preko izložbe savremenih strip umetnika i umetnica na tapiseriji pod nazivom Heroji svakodnevnice, do velike konferencije Strip, nasleđe i savremena umetnost na kojoj će govoriti strip umetnici i umetnice i teoretičari/ke stripa, teatrolozi/škinje i novinari/ke poput Ulli Lust, Džanan Margašil, Barbare Milerove, Karoline Spaić, Milete Poštića, Borisa Staniča, Aleksandra Zografa i drugih. Poziv na konferenciju je otvoren pa se svi zainteresovani mogu prijaviti i pogledati program putem sajta remix-comix.com. Konferenciju će pratiti i muzički program i specijalno za ovu priliku postavljeno interaktivno strip igralište koje stvarno ne smete propustiti!
Za kraj programa očekuju nas brojni festivali poput filmskog festivala Kompas Slobodne zone, koji će prikazati niz filmova čija će se selekcija zasnivati na prepoznatljivim aktuelnim temamama iz diskursa kolonijalizma i neokolonijalizma, izložba na otvorenom u okviru koje će Portugalski grad Braga biti prikazan kroz oči dva mlada fotografa i World music festival Pocket Globe od 10. do 12. novembra u Sinagogi i Pozorištu mladih. Drugu? Evropu zatvorićemo bogatim programom fokusiranim na butnovnu, avangardnu umetnost kao reakciju na stvarnost nekad i sad. Kako su nekada razmišljali i stvarali avangardni umetnici i umetnice kritikujući rat, društvene nejednakosti a kako danas gledaju na to? U tom kontekstu, izdvojila bih program posvećen Mitru Subotiću Subi, pioniru elektroske muzike na ovim prostorima koji je svoj talenat preneo u Brazil i tamo stvorio potpuno novi muzički pravac – brazilsku elektronsku muziku. Program posvećen njemu uključiće postavku nazvanu Suba Soba, koja će doslovno ličiti na mesto gde je on živeo sa knjigama, muzičkim spravama i pločama koje je voleo da sluša. Program će uključiti i koncert brazilske pevačice Ceu kao i ponavljanje zvučne instalacije The Dreambirds koju je on još osamdesetih godina prošlog veka izveo kritikujuči naš odnos prema prirodi. Ovaj program realizovaće se od 20. do 27. novembra u Distriktu i Koncertnoj dvorani.
Drugu? Evropu završićemo nastupom brazilskog sajber pankera, repera i aktiviste Eđgara. Eđgar dekonstruiše naše klišee bacajući sirovu stvarnost u lice slušaoca. Poreklom iz brazilske favele, bavi se problemima odnosa društva, životne sredine, tehnologije i robne potrošnje, te koristi reciklirane materijale za izradu odeće koju nosi na svojim nastupima. Njegov nastup 27. novembra u Fabrici uz nastup i lokalnih novih pankera sigurno će ostati zapamćen.
Program Druga? Evropa sastoji se iz tri celine i obuhvatiće različite teme, socijalne grupe i društvene pojave. Da li je ovaj programski luk s razlogom poslednji u godini titule?
Verujem da je poslednji ali iz razloga što najbolje ostavljamo za kraj. S obzirom da su programi koje ćemo videti i čuti zaista jedinstveni i neuobičajeni mogu otvoriti vrata za novo eksperimentisanje i podizanje kvaliteta umetničkog stvaralaštva. Visok kvalitet, kreativnost dobar način obraćanja raznovrsnoj publici su veoma važni i treba da postanu standard za umetničke sardžaje u našem gradu. Zato i ovaj program ne vidimo kao kraj već suprotno tome – početak novog. Sada. 🙂
Koji je, po vašem mišljenju, upravo domet umetnosti i koliko ona može da doprinese u razbijanju učestalih predrasuda i često neopravdano postavljenih barijera?
Avangardni procesi, takozvana „tradicija avangarde”, kao pokretači/ce umetničkog eksperimenta, inovativnosti, progresivnosti, angažovanosti i slobode umetničkog izraza, obeležili su umetničku i društvenu istoriju Novog Sada u poslednjih šezdeset godina. Upravo predstavljanjem ove buntovne, subkulturne i alternativne scene, kojoj je Novi Sad pripadao sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, ali i uticaju koji ima na nove generacije, pokazaćemo koliko je ona aktuelna, progresivna i zato i danas važna za celokupan razvoj društva.
Sam kraj programa Druge? Evrope posvećen je upravo uticaju i refleksijama evropske i novosadske neoavangarde koji će biti predstavljeni kroz međunarodnu multimedijalnu izložbu Muzeja savremene umetnosti Vojvodine pod nazivom Mlečni put (Milky Way), a koja će biti otvorena 25. novembra na više lokacija od Muzeja savremene umetnosti, preko Kulturnog centra Novog Sada, pa sve do Distrikta.
Uticaji ovih umetnika na novosadsku scenu bili su očigledni. Zato će neizostavno biti predstavljeni radovi novosadskih neoavangardista/kinja kroz više različitih programa. Možemo slobodno reći da će nakon pola veka prepoznatljivi umetnički izrazi i teme biti revitalizovane u prostoru Distrikta.
Trenutna književna alternativna scena Novog Sada podrazumeva okupljanja i predstavljanje poezije kroz „slem“, relativno mlad pesnički žanr koji u Srbiji dobija sve veću popularnost, a biće predstavljen u sklopu programa Književna mašina.
Titula Evropske prestonice kulture se laganim koracima bliži kraju, ali se čini da je itekako oživela umetničku scenu grada. Kakve promene vi primećujete u Novom Sadu?
Promene su neizbežne, ali mislim da neće biti vidljive odmah. Treba da prođe bar pet godina da bismo zaista mogli da govorimo o rezultatima rada. Kao neko ko je u projektu Evropske prestonice kulture od samog početka, znam da je dosta truda, energije i novca uloženo u kulturne sadržaje i infrastrukturu, da su insitucije počele da usvajaju koncept razvoja publike i pristupačnosti, da je ostvareno puno kontakata sa evropskim partnerima i generalno saradnja među umetnicima/cama na našoj, regionalnoj i široj evropskoj sceni. Gradska koncertna dvorana i kulturne stanice su pune programa, a Distrikt polako oživljava. Mislim da smo stekli sve preduslove da kvalitetna kultuna ponuda nastavi da bude deo našeg kulturnog života. Treba samo nastaviti u istom ritmu.
Autorka: Marina Marić
Foto: Marko Pudić
