Jedno od najlepših i najposećenijih izletišta Necionalnog parka Fruška gora, Stražilovo, udaljeno je od Novog Sada 16km , a od Sremskih Karlovaca, naselja bogate istorijske i kulturne baštine, samo četiri. Idealno mesto za jesenji piknik i aktivnosti u prirodi, jer za kratak predah i beg iz grada, ne morate ići daleko. Krivudava planinarska staza odvešće vas do vrha gde se nalazi spomenik romantičarskom pesniku Branku Radičeviću, koji je Stražilovo opevao i svojim pesmama.

Ako putujete iz Novog Sada, do izletišta Stražilovo će vam trebati oko 40 min kolima (preko rute 111). To je odličan izbor za jednodnevni izlet. Svraitie najpre u Sremske Karlovce, gde možete probati vrhunski bermet i, naravno, kuglof, pa krenuti putem pored Karlovačke gimnazije, dalje ka Dvorskoj bašti i laganim hodom za oko sat vremena ili kolima za tili čas, stižete na Stražilovo.

Skulptura pesniku kao simbol Stražilova

Stražilovo nije samo običan fruškogrski vrh. Stražilovo je najslavnija kota srpskog pesništva. To je postao zbog poznatog srpskog romantičarskog pesnika, Branka Radičevića (1824-1853). U svojim stihovima on kaže: “Ja se šetam, družina sa mnome, mi idemo Stražilovu tome”. U podnožju, pored Stražilovačkog (Ešikovačkog) potoka, nalazi se njegov spomenik. Na ovoj skulpturi pesnik je prikazan sa lirom u ruci. Delo je vajara Jovana Soldatovića.

Grob Branka Radičevića nalazi se upravo na Stražilovu i to na brdu visokom 295 metara. Staza koja vodi do vrha je široka, sa serpentinama i ide kroz šumu. Usput su postavljene informativne table sa stihovima Brankovih pesama i podacima o biljnim vrstama Fruškogorja. Naime, Branko Radičević se školovao u Sremskim Karlovcima i tada je često obilazio Stražilovo. Ovo mesto mu se veoma dopalo, tako da mu je posvetio svoju poznatu pesmu “Đački rastanak”, u kojoj je izrazio želju da večno počiva upravo na ovom mestu:

“Ao danče, ala si mi beo!

Još bi dugo gledati te teo,

Al` kad mi se veće smrći mora,

Nek se smrkne izmeđ ovi gora,

Tu nek mi se ladna kopa raka,

Tu će meni zemlja biti laka.”

Spomenik Branku Radičeviću

U vreme pisanja ove pesme, Branko Radičević je teško bolovao od tuberkuloze i iščekivao je svoj kraj. Umro je u Beču 1853, u 29 godini života, i prvobitno je tamo sahranjen na Sanmarkovskom groblju. Njegovi posmrtni ostaci svečano su preneti na Stražilovo, 22. juna 1883. god. Dve godine kasnije, Karlovčani su, dobrovoljnim prilozima srpske zajednice, podigli spomenik svom pesniku.

Projektovao ga je Svetozar Ivačković, a izveo Italijan iz Dubrovnika, Petar Kituzi. Spomenik je piramidalnog oblika, visok šest metara, čine ga tri stepenika i obelisk. Treći stepenik je sastavljen od osam kamenih kocki donetih sa raznih planina: Avale, Plješivice, Velebita, Kleka, Dinare, Lovćena, Vršačkih planina i Fruške gore. Time je iskazana ljubav i poštovanje srpskog naroda prema ovom pesniku.

Po sredini piramide, na vrhu spomenika iscrtan je krst, a ispod njega su uklesane reči: Branku – srpski narod. Nadgrobna ploča prenesena je iz Beča i postavljena u podnožju spomenika. Na njoj su uklesani stihovi: “Mnogo `teo, mnogo započeo, čas umrli njega je pomeo”, čime je iskazana sva tragičnost preranog odlaska ovog pesnika. Spomenik je svečano otkriven 27. septembra 1885. god. Tokom Drugog svetskog rata ustaše su razrušile grob, a ponovo je obnovljen prilokom stogodišnjice Brankovog pesništva.

Mesta za predah

Kada se spustite u podnožje Stražilova, čeka vas restoran Brankov čardak, gde se možete osvežiti i okusiti gastronomske specijalitete. Restoran podseća na etno brvnaru sa velikom terasom.

U blizini se nalazi i Planinarski dom Stražilovo. Izgrađen je 1962. god. i omiljeno je mesto planinara, rekreativaca i ljubitelja prirode. On ima turističku, edukativnu i sportsko-rekreativnu funkciju. Ovaj objekat je ugostio veliki broj đaka, studenata, sportista, rekreativaca, zaposlenih na brojnim seminarima, školama u prirodi, motivacionim i tim-bilding vikendima. Gostima nudi smeštaj, iznajmljivanje bicikala, korišćenje veštačke stene, usluge pešačkih i biciklističkih vodiča, šumski bioskop i brojne druge sadržaje.

Za one koji vole smeštaj pod vredrim nebom, u blizini se nalazi Eko kamp Fruška gora. Ovde je moguće iznajmiti šator, prikolicu, organizovati tim-bilding ili, pak, dečiji rođendan. Informacije o cenama, pronađite ovde.

Autorka: msr Ljiljana Dragosavljević Savin, istoričarka

Foto: Jelena Ivanović, Turistička organizacija Vojvodine