Evropska prestonica kulture, u okviru poslednjeg programskog luka Druga? Evropa donosi nam brojne inkluzivne događaje sa naglaskom na stvaralaštvo marginalizovanih grupa, a jedan od važnih koje vam preporučujemo da ne propustite u Novom Sadu, jeste izložba  Evropa po Feješu, koja će se od 11. do 23. oktobra održati u Kulturnom centru Novog Sada i Turističkoj organizaciji Novog Sada.

Upoznajmo se sa stvaralaštvom protagoniste svetskog naivnog slikarstva, Emerika Feješa (1904-1969), nekonvencionalnog novosadskog umetnika XX veka i slikara evropskih gradova koje, usled teškog siromaštva, nikada nije bio u prilici da poseti. A kako nije imao novca da kupuje četkice i slikarske boje, Emerik Feješ se dovijao na drugi način. Slikao je pomoću čačkalica i farbe za dugmad.

Ko je bio Emerik Feješ, jedan od najznačajniih svetskih umetnika naive, najbolje nam može objasniti istinski poznavalac stvaralaštva ovog umetnika, dr Ivana Bašičević Antić, direktorka Muzeja naivne i marginalizovane umetnosti u Jagodini.

Njen deda, Ilija Bašičević Bosilj, bio je Feješev prijatelj, a stric Dimitrije Bašičević istoričar umetnosti koji je Feješu priredio veliku samostalnu izložbu. Uticaj ovog umetnika prešao je i na njenog oca dr Vojima Bašičevića, koji je bio kolekcionar Feješevih slika. Dr Ivana Bašičević Antić je autorka monografije o Feješevom stvaralaštvu u izdanju Muzeja savremene umetnosti Vojvodine.

Neobična sudbina talentovanog „naivca“

Emerik Feješ je rođen u Osijeku 1904. godine, a odrastao je u velikoj porodici u kojoj je bilo čak četrnaestoro dece. Sve do završetka Drugog svetskog rata radio je u fabrici koja je proizvodila dugmad i češljeve, a kasnije je često menjao ne samo poslove već i mesta boravka. Zbog bolesti je morao da napusti zanat, pa tako oštećenog zdravlja, napokon svoj dom pronalazi u Novom Sadu, gde je otkrio ljubav prema slikarstvu i rešio da postane umetnik. Bio je samouk, a kasnije postao jedan od najvažnijih predstavnika art bruta, naivne ili marginalne umetnosti.

„Novi Sad kao grad daje mu podsticaj koji postaje presudan u njegovoj odluci da napusti zanat i postane umetnik. U porodici je imao profesionalne umetnike, i odatle svakako potiče uticaj na tu njegovu hrabru odluku. Novi Sad je odisao određenom vrlo progresivnom energijom što se tiče umetnosti uopšte i kao grad bio je pozitivno nastrojen ka novim pojavama, što je sigurno i Feješu pružalo dodatnu snagu“ – objasnila je dr Ivana Bašičević Antić.

Zanimljivo je to što je, uprkos teškom siromaštvu, našao način da se umetnički izrazi. Čačkalicama je zamenio slikarske četkice, a umesto uljanih boja na platnu, slikao je bojama za dugmad, na ostacima papira iz daktilografske radnje. Lični pečat njegove naivne umetnost jesu drugačije nijanse farbe kojima je „bojio“ evropske gradove. Naša sagovornica ističe da ono što umetnika čini velikim jeste autentičan izraz, a upravo njegovim izborom neuobičajene boje i tehnike nanosa čačkalicom, slika dobija sasvim drugačiji krajnji izgled.

„U vreme kad on slika, popularni pokret tzv. ‘naivne’ umetnosti podrazumeva seljake slikare, koji gotovo po pravilu slikaju motive iz svakodnevnog života. Kako Feješ živi u gradu, a radio je u fabrici, njegov je život u suštini u potpunosti vezan za grad. Iz te pozicije, on kada počinje da slika razmišlja o slikarstvu poput profesionalnog umetnika, što se vidi upravo kroz podatak da u početku slika aktove i portrete. Moj stric kritičar Dimitrije Bašičević priređuje Feješu prvu samostalnu izložbu, a oduševljenje Feješevim slikarstvom prelazi i na mog oca, inače lekara, Vojina Bašičevića, koji ga je često posećivao i razgovarao sa njim“.

Kako je slikao gradove koje nikada nije posetio?

Svet je posmatrao sa razglednica i fotografija, jer zbog siromaštva nije mogao da putuje. Tokom slikanja gradova, ponekad je čuvenim evropskim zdanjima dodavao poneki toranj ili fasadnu skulpturu kako bi ih „ulepšao”. Čini se da nema nijednog drugog umetnika osim Emerika Feješa koji je naslikao toliko mnogo različitih evropskih gradova, a da nikada nije u njima bio.

Naša sagovornica ističe da je njen otac često komentarisao kako je neobično bilo da je u tesnom, mračnom i malom sobičku u vrlo oskudnim životnim uslovima, Feješ stvarao tako vedre slike.

„Njegove boje ostavljaju snažan utisak na posmatrača, a način kako prezentuje gradove, iako naizgled uvek isti, ustvari to nije, jer oslikava duh svakog određenog grada“, objašnjava dr Bašičević.

Živeo je u nadi da će jednom, od prodaje svojih slika, sakupiti dovoljno novca da prizore koje je stvorio u mašti i snovima zaista vidi u stvarnosti. Za života nije bio te sreće, ali je tu žarku želju ispunila njegova supruga, koja je nakon Feješeve smrti prodala njegova umetnička dela i proputovala svetom.

„Feješ je značajan umetnik, jer je pokazao snagu volje i moć stvaralačke vizije koja čoveku omogućava da prevaziđe prepreke realnog života. Njegovi radovi su ušli u značajne inostrane kolekcije u okviru kojih se izlažu i danas“, zaključuje dr Bašičević.

Emerik Feješ je umro 1969. godine u Novom Sadu, a sahranjen je na Rimokatoličkom groblju u Futoškoj ulici. Najveći deo njegovog umetničkog opusa nalazi se u jagodinskom Muzeju naivne i marginalne umetnosti.

Art brut izložba Evropa po Feješu predstaviće novosadskoj publici čak trideset slika iz privatnih i javnih kolekcija, u saradnji sa Muzejom naivne umetnosti u Jagodini, a tokom izložbe biće organizovani i paneli o marginalnoj umetnosti u Srbiji, u evropskom kontekstu. Ne propustite!

Autorka: Marina Marić

Foto: Muzej naivne i marginalizovane umetnosti