Po prvi put u Evropskoj prestonici kulture, novosadska publika ima priliku da pogleda sveobuhvatnu izložbu slika Uroš Predić za sve, jednog od najvećih nacionalnih slikara koji je, stvarajući neprekidno više od osam decenija, ostavio izuzetno bogat umetnički opus. Izložba kojom je prikazano više od od 100 dela ovog velikana srpskog slikarstva, otvorena je za posetioce Galerije Matice srpske sve do 31. januara 2023. godine, a njena dodatna vrednost je to što je pristupačna svima i prilagođena slepima, gluvima, osobama sa fizičkim, intelektualnim invaliditetom, ali i svim starosnim dobima. Galerija Matice srpske je na ovaj način započela obeležavanje jubileja 175 godina postojanja. Direktorka GMS, dr Tijana Palkovljević Bugarski, osvrnula se u razgovoru za Visit Novi Sad na značaj ove nacionalne izložbe za evropski grad kulture, a sa njom smo porazgovarali i o saradnji sa EPK, delima Uroša Predića, saznali koja njegova slika joj je najdraža, ali i kakav program nas očekuje u okviru obeležavanja godišnjice ove važne ustanove kulture.
Program Druga? Evropa, započeo je velikom izložbom od nacionalnog značaja, a novosadska publika ponovo ima priliku da se nakon 25 godina iznova upozna sa delima Uroša Predića i to na pristupačniji način. Na koji način sada umetnost ovog slikara dolazi do svih?
Izložba Uroš Predić. Život posvećen lepoti i umetnosti obuhvata preko 140 eksponata – više od 100 umetničkih dela ovog velikana srpskog slikarstva, ali i dokumentarnu građu i njegove portrete koje su radili prijatelji umetnici. Predstavljajući Predićevu umetnost, koju je stvarao osam decenija, želimo da ispričamo priču o njegovom liku i delu i da, istovremeno, ukažemo na temeljne vrednosti Galerije Matice srpske. Poslednjih četvrt veka težimo ka cilju da Galerija postane muzej otvoren za sve i ovom izložbom želimo da ukažemo da umetnost i kultura mogu da budu dostupni svima. Tako je nastao projekat Uroš Predić za sve u okviru kog smo izložbu i stvaralaštvo Uroša Predića prilagodili deci, mladima, osobama trećeg doba, kao i osobama sa različitim kategorijama invaliditeta. Takođe, izložba je prilagođena osobama sa oštećenjem vida putem trodimenzionalnih modela najreprezentativnijih Predićevih dela koje prate audio zapisi. Posebno je urađen i katalog na Brajevom pismu i audio zapis kataloga. Za osobe koje imaju oštećenje čula sluha biće priređena i vođenja kroz izložbu sa simultanim prevodom na znakovni jezik. Na ovaj način želimo da dopremo do svih ljudi i da pokažemo da svi mogu da budu deo muzeja i umetnosti.
Kako ste naveli, ovom prilikom će nam biti predstavljeno više od 100 dela ovog umetnika. Pretpostavljamo da će neka od njih po prvi put biti pred očima posetilaca GMS…
Zahvaljujući privatnim kolekcijama i kolekcionarima, na izložbi je predstavljeno osam umetničkih dela koja nisu do sad bila dostupna široj javnosti. Među tim delima su Deca pod dudom, na kom se vidi Predićevo dvorište ispred rodne kuće koja danas više ne postoji, ali gde se i dalje nalazi stoletni dud, kao i dela religijske tematike poput Proroka Amosa. Kako se trudimo da pratimo savremene pristupe i tehnologiju, na izložbi je prisutna 3D animacija portreta Kraljice Natalije Obrenović iz 1890. godine, koji se takođe nalazi u privatnom vlasništvu, a za koji se do pre par godina verovalo da je izgubljen. Na izložbi se mogu videti i dela iz Dvora Patrijaršije Srpske pravoslavne crkve u Beogradu, koja takođe nisu dostupna široj javnosti.
Koliko je upravo prilika da se susretnemo sa sabranim delima ovog slikara, ali i prilika da je jednako dožive svi, bez ograničenja, po vašem mišljenju značajna za grad kulture i to u godini titule EPK?
Ovo je izuzetna prilika za sve naše sugrađane da upoznaju i sagledaju bogat opus slikara koji je živeo gotovo čitav vek i naslikao oko 1700 umetničkih dela u jednom osobenom autorskom izboru Igora Borozana i Snežane Mišić. Aktuelni naučni pristup doprinosi savremenom posetiocu da bolje razume Predićeve vanvremenske vrednosti i važnost njegovog stvaralaštva u nacionalnom i evropskom kontekstu. Istovremeno, participativni pristup i način izlaganja da je izložba dostupna svima je iskorak koji je u duhu evropskih vrednosti tolerancije i društva otvorenog za sve u kome su kultura, kulturne ustanove i sadržaji dostupni svima: deci, mladima, starima i osobama sa invaliditetom. To je nova vrednost koju je projekat Evropske prestonice kulture dodao radu Galerije Matice srpske i doprineo da iskoračimo izvan svojih ustaljenih praksi.
Koliko dobro naša publika poznaje umetnički izraz velikana slikarstva kakav je bio Uroš Predić?
Izvesno je da publika dobro poznaje ime Uroša Predića, a iskreno verujem i njegov slikarski opus. O tome svedoči veliko interesovanje publike koje je bilo zadivljujuće na otvaranju izložbe tokom prvog vikenda trajanja. Njegove najznačajnije slike prepoznatljive su i već uklesane u memoriju nacije, ali svaki novi susret sa jednim takvim velikanom nacionalnog slikarstva uvek ponovo izaziva interesovanje i podstiče publiku da poseti izložbu i po nekoliko puta.
Koje njegovo delo je vama najdraže?
Meni je najdraže Predićevo delo Nadurena devojčica ili, kako mi volimo da kažemo, naša Mona Liza. To je slika koja je imala posebnu važnost za njega, jer je zahvaljujući njoj dobio Gundlovu nagradu 1879. godine kao najbolji student Bečke akademije. Nikada se od nje nije odvajao sve dok je nije poklonio Galeriji Matice srpske 1948. godine. Od tada je ona deo naše stalne postavke i mi se od nje nikada ne odvajamo. Ova slika savršena je ilustracija čuvene pesme Jovana Jovanovića Zmaja – Srda, i predstavlja jednu izuzetnu emocionalnu, nežnu predstavu deteta koja nikog ne ostavlja ravnodušnim. I konačno, svi smo mi ponekad nadureni bez razloga i trebamo nekog da nas razvedri lepom reči ili zagrljajem, a umetnost nam to uvek pruža i podstiče da budemo bolji ljudi.
U okviru izložbe najavljen je bogat prateći program. Možete li uputiti naše čitaoce u to šta nas očekuje sve do kraja januara 2023, do kada će izložba biti otvorena za posetioce?
Ono što publiku svakodnevno očekuje jesu kustoska vođenja kroz izložbu od utorka do nedelje u 13.00 i 17.00 sati. Od novembra će petkom u 19.00 sati biti održavana predavanja stručnjaka koji će približiti različite aspekte Predićevog stvaralaštva i života publici, a neka od tih predavanja će biti sa simultanim prevodom na znakovni jezik. Projekat Uroš Predić za sve podrazumeva sledeće programe: novi edukativni program za decu Bio jednom jedan slikar. Uroš Predić koji će pratiti dečija publikacija i kreativne radionice za decu subotom od 11.00 do 12.30 sati, porodični vodič koji će biti dostupan svaki dan, radionice za mlade Predić kao strip junak, inkluzivne radionice u saradnji sa organizacijom Per.Art, program za osobe trećeg doba Predić u koferu i dva puta mesečno vođenja kroz izložbu sa prevodom na znakovni jezik.
Kada govorimo o pristupačnosti, ovom izložbom je, dakle, otvoren put da na jedan inovativan način približimo umetnost široj publici i ubuduće. Koliko je ovo bio izazovan projekat?
Ovo je bio izuzetno izazovan projekat, jer pored redovnog muzejskog posla, a to je formiranje izložbe i priprema pratećeg kataloga, podrazumevao je i ceo niz inovativnih aktivnosti koje do sada nismo realizovali. Priprema dečje publikacije i programa za nas je već ustaljena praksa, ali smo ovaj put prvi put realizovali strip za mlade i u tome nam je pomogao čuveni novosadski umetnik Mileta Poštić. Iskorak u svet pristupačne postavke zahtevao je brojna partnerstva sa pojedincima i ustanovama koji imaju iskustva u toj oblasti. Mi smo ovaj deo projekta realizovali u saradnji sa Umetničko-istorijskim muzejom iz Beča i Tiflološkim muzejom iz Zagreba, a podršku su nam pružila brojna udruženja iz Novog Sada: Savez slepih Vojvodine, ŠOSO „Milan Petrović i Društvo tumača i prevodilaca na znakovni jezik. Ponosni smo što smo uspeli da unapredimo svoju delatnost i pokažemo da je moguće napraviti izložbu u kojoj svi imaju priliku da uživaju.
Galerija Matice srpske jedna je od najstarijih nacionalnih ustanova kulture i ovog oktobra slavi jubilarnih 175 godina postojanja, a kao kruna ove godišnjice biće upravo pomenuta izložba. Šta vama, budući da ste na čelu institucije koja predstavlja naše bogato kulturno nasleđe, predstavlja ovaj jubilej? Kako vidite budućnost Galerije koja upravo vrednost zadužbinarstva s ponosom čuva i prenosi novim generacijama?
Mi ovom izložbom zapravo započinjemo obeležavanje jubileja koje će trajati narednih godinu dana. Sledi nam nova stalna postavka srpske umetnosti novijeg doba kao veliki projekat i otvranje izložbe Poklon-zbirka Dragiše Brašovana u junu i retrospektivna izložba Vase Pomorišca u oktobru 2023. godine. Za mene je ovaj jubilej kraj jedne epohe od 25 godina tokom kojih smo uspešno transformisali ustanovu od tradicionalnog i konzarvativnog muzeja u moderan muzej otvoren za sve. To je bio period u kome smo ostvarili brojne snove: Renovirali zgradu, unapredili uslove čuvanja i izlaganja, obogatili fond sa 3330 dela, napravili 306 izložbi i publikovali 224 publikacije. Ipak, najvažniji iskorak bio je što smo uspeli da ostvarimo brojna međunarodna partnerstva i pokrenemo saradnju i razmenu izložbi sa brojnim evropskim muzejima.
Istovremeno, uspeli smo da napravimo ozbiljan iskorak u oblasti edukativnih programa i postanemo važno mesto u obrazovanju dece i mladih pa samim tim i života lokalne zajednice. I, konačno, postali smo centar izvrsnosti u oblasti konzervacije na šta smo posebno ponosi. Period iza nas možemo posmatrati kao fazu postavljanja čvrstih temelja i uspostavljanja standarda za početak jedne nove faze u radu našeg muzeja. Ovaj jubilej je zaista momenat za slavlje i ponosno isticanje svega postignutog jer je mnogo toga dobrog učinjeno, te s pravom možemo reći da smo postali ponos nacije. Obeležavanjem ovog jubileja otvaramo novu fazu u razvoju ustanove sa jasnom idejom u kom smeru treba da se razvija.
Galerija Matice srpske i Fondacija Novi Sad – Evropska prestonica kultura su u godini titule osvarili značajnu saradnju koja je rezultirala brojnim projektima koji su obogatili kulturni život sugrađana, ali i privukli mnoge posetioce u grad kulture. Koliko je po vašem mišljenju važno da sinergijom ideja i različitih projekata negujemo i ističemo naše bogato nasleđe?
Galerija Matice srpske je tokom proteklih godinu dana realizovala čak sedam velikih izložbi različitih karaktera i tematskih opredeljenja u kojima su uživali brojni sugrađani, ali i posetioci Novog Sada. Saradnjom sa Fondacijom, umetnicima i građanima Novog Sada uspeli smo da svojoju uobičajenu delatnost unapredimo, upotpunimo i učinimo je atraktivnijom. Stoga mislim da je ta sinergija ideja bila glavni začin koji je doprineo transformaciji načina prezentacije nasleđa koje baštinimo.
U kojoj meri je upravo titula EPK oživela umetničku scenu Novog Sada i kako biste definisali identitet kulture ovog grada?
Novi Sad je uvek imao bogatu umetničku scenu kao grad velikog broja ustanova kulture i festivala. Titula EPK doprinela je uvećanju broja manifestacija ali, što je još važnije, njihovom kvalitetu. Učinjeni su iskoraci ka inovativnijim i interesantnijim programima koji su pokazali evropski duh i trendove, a grad predstavili kao veliku umetničku scenu. Kulturni identitet ovog grada mogao bi se definisati kao spoj tradicije i inovacije, klasičnih vrednosti i savremenih koncepata koji stvaraju vibrantnu umetničku ponudu.
Kakve kulturne događaje ne propuštate?
Uz muzejsku delatnost, najviše volim pozorište jer me ono fascinira svojom kompleksnošću – tekst, gluma, scena i kostim spojeni u jedinstvenu celinu onoga što čini jednu predstavu. Takođe, najviše uživam u koncertima klasične muzike u organizaciji Muzičke omladine, jer me oni opuštaju i za mene su idealno mesto za prepuštanje umetnosti.
Autorka: Marina Marić
Foto: privatna arhiva; Vladimir Veličković
