U okviru Grada stripa, programskog segmenta Druge? Evrope, publika će u Evropskoj prestonci kulture imati jedinstvenu priliku da pogleda prvu ovosezonsku premijeru Pozorišta mladih – Cat Claw. Predstavu režira čuveni holandski reditelj Majkl Helmerhorst po uzoru na istoimeni strip Novosađanina Baneta Kerca, jednog od najuticajnijih savremenih umetnika stripa sa svetskom karijerom. Premijera je zakazana za 22. oktobar u 19. 30 časova, dok će se na velikoj sceni pozorišta izvoditi i 23. i 24. oktobra.
Predstava Cat Claw je pozorišna adaptacija u digitalnoj scenografiji prve srpske strip-heroine Karoline Konor, koja je danju studentkinja biologije, a noću superheroina spremna da se bori za pravdu. Korišćenjem novih tehnologija, mešavinom pozorišta i filma, reditelj Majkl Helmerhorst će ovom predstavom približiti strip i najmlađim generacijama i kroz ovu transformaciju razviti novu publiku zainteresovanu za strip.
Majkl Helmerhorst je reditelj koji se obrazovao na Pozorišnoj akademiji u Amsterdamu. Početkom sedamdesetih godina osnovao je trupu Perspekt, koja je istraživala tehničke mogućnosti predstava, a već početkom osamdesetih godina obreo se u pariškom Centru Pompidou i londonskom Civic Centru. Svestranost i širok umetnički opus predstava koje je režirao vodio ga je od performansa i mjuzikla, do komedija. U svom radu kombinuje različite teatarske tehnike, pa tako neretko možemo na sceni videti miks pantomime, iluzije i animacije, ali i specijalnih efekata. Ne propustite da pogledate ovu jedinstvenu teatarsku adaptaciju na sceni, a u susret premijeri porazgovarali smo s ovim umetnikom o superheroini koja će se i ovaj put, na sceni Pozorišta mladih, suočiti sa neprijateljima u borbi protiv sila zla.
Novosadska publika će po prvi put, u godini titule EPK, imati priliku da uživo pogleda strip priču o paralelnim dimenzijama i opasnim tehnologijama, ali i o super-ženi koja se transformiše u heroinu. Šta nas očekuje na sceni Pozorišta mladih i sa kakvim problemima će se Cat Claw suočiti ovaj put?
Cat Claw mora da se suoči sa dva svoja najveća neprijatelja: Extremity, zlom kraljicom zločina i Bullet, mutantskim vođom ljudi-pacova. U ovoj situaciji oni sarađuju protiv Cat Claw. Gledaoci će biti u prilici da uđu u grafički svet stripa u crno-belom kontrastu, sa elementima lagane komedije-adaptacije žanra superheroja. Strip autor Bane Kerac kreirao je „asfaltnu džunglu“ koja je direktno inspirisana bankrotiranim Njujorkom osamdesetih i osvetničkim filmovima poput Prljavog Harija i Poslednje želje. To je svet sa mračnim elementima poput onih iz „crnog filma“. Na projektovanim slikama koje je dizajnirao Dušan Jovović, jasni crno-beli kontrasti i izgled kolaža igraju ulogu u vizuelizaciji nemilosrdnog podzemnog sveta. Pored toga, efekat ovog „kolaža“ podseća na stranice stripa.
Cat Claw je heroina istoimenog srpskog stripa, crtača Baneta Kerca i predstavlja ženu koja je danju studentkinja biologije, a noću superheroina spremna da se bori za pravdu. Da li je ona svojevrsni miks dva jaka, nepredvidiva i tajanstvena bića dualne prirode? Kako vi posmatrate njen lik koji će sada predstaviti Ivana Vukčević?
Ivana Vukčević kombinuje izgled i humor kako bi otelotvorila ove talente. Pored toga, ona igra svoju (dvostruku) ulogu kao Karolina Konor – studentkinja bilogije sa pravom dozom potcenjivanja. Arhetip ženske superheroine koju je prikazao Bane Kerac je nezaustavljiva i pravedna osvetnica kao i prava seks bomba. Njena cimerka Džini Džons stvara mnogo problema, dok je Cat Claw zauzeta borbom protiv sila zla.
Po prvi put režirate predstavu u saradnji sa ansamblom Pozorišta mladih na ovom zahtevnom projektu, koji, čini se, nije moguć bez uigranog tima. Kako biste ocenili svoju saradnju sa glumačkim ansamblom, kako se slažete na probama?
Svi glumci Pozorišta mladih su veoma proaktivni i inventivni u pronalaženju pravih načina kako bi prikazali svoje likove.
Glavna glumica za vas kaže da ste izuzetno pripremljen i posvećen reditelj koji je još proletos imao jasne crteže svake scene. Da li se Banetova i vaša vizija podudaraju ili ima ponekih mimoilaženja u stavovima? Sa kojim izazovima ste se susretali prilikom adaptacije ovog stripa?
Provodio sam dosta vremena pre početka proba u ponovnom pisanju prvog nacrta scenarija, pretvaranja u moderniju vizuelnu priču, pripremajući grubu glumačku šemu i zvučne efekte… Ipak, u svim poslovima postoje trenuci male konfuzije pre nego što možete da nastavite. Prevođenje originalnog engleskog teksta scenarija na efektivni srpski bio je jedan od takvih problema koji su se javili tokom procesa.
Zanimljivost ove predstave je njena tehnička inovativnost u pogledu interaktivne digitalne scenografije, što predstavlja retkost u pozorišnoj produkciji u čitavoj Evropi…
Audiovizuelna tradicija u pozorištu ima bez ikakve sumnje dugu istoriju, i postoje mnogi klasični primeri kombinovanja žive glume i pripremljenih (filmskih) sekvenci na sceni.
Pozorište i filmska umetnost čine veći deo vašeg života. U kojim drugim vrstama umetnosti još uživate?
Pored režiserskog posla, kolekcionar sam filmova (na 16 i 35 mm) sa posebnim interesovanjem za animirane filmove.
Autorka: Marina Marić
Foto: Vladimir Veličković
