Doček u Novom Sadu, u godini titule Evropske prestonice kulture, biće jedinstven kao umetnička proslava u spoju vizuelne i izvođačke umetnosti, koja se u ovom gradu tradicionalno održava po šesti put. Slavimo prelazak iz stare u Novu godinu odajući počast velikanima nauke, čija smo dela i imena čvrsto povezali sa Novim Sadom. To su Mileva Marić Ajnštajn, Milutin Milanković i Nikola Tesla. U novogodišnjoj noći nas, pored odličnog muzičkog programa u Podgrađu, očekuju i tri spektakularne izložbe posvećene ovim genijalnim umovima.

Prvi put će velikom interaktivnom multimedijalnom izložbom Mileva: Mi smo stena, u Muzeju grada Novog Sada, svetskoj javnosti biti predstavljen život i značaj ove genijalne žene koja je, uprkos sjajnim idejama ostala u senci svog supruga Alberta. Prijavite se za stručno vođenje ovde. Ekskluzivni partner izložbe Mileva: Mi smo stena je Erste Banka Srbija.

Priču o vremenu, kosmosu i čuvenom kalendau Milutina Milankovića, zaokružićemo izložbom Milutin: vreme i vaseljena, koja je otvorena na početku, a sada i zatvara godinu titule EPK. Podgrađe će i ove godine osvetliti sjajni vizuelni umetnici stvarajući Teslinu svetlosnu galeriju, zahvaljujući savremenoj tehnologiji. Stoga vas pozivamo da zajedno proniknemo u značaj naučnog doprinosa velikana koji su ostavili neizbrisiv trag u svetu nauke. Saznajte ko su bili Milutin, Mileva i Tesla, te krenite s predznanjem na Doček u Evropskoj prestonici kulture.

MILEVA MARIĆ AJNŠTAJN

Ova naučnica blistavog uma rođena je 19. decembra 1875. godine u Titelu, u bogatoj porodici. Prilikom rođenja iščašen joj je kuk, pa joj je leva noga bila kraća, zbog čega je hramala ceo život. Za žensko dete u to vreme ovo je bio ozbiljan hendikep. Vrlo rano je pokazala dar za matematiku, jezike, slikanje i muziku. Dobila je vrhunsko obrazovanje, pre nego što je 1892. godine upisala Žensku srednju školu u Cirihu. Položila je maturu nakon dve godine i počela da studira medicinu, ali se do oktobra prebacila na univerzitetski Politehnički institut. Bila je jedina devojka u grupi od šestoro studenata i tek peta žena koja je uopšte bila primljena na ovaj institut. Jedan od njenih kolega bio je i mladi Albert Ajnštajn, sedamnaestogodišnjak, s kojim se brzo sprijateljila. On je iz drugog puta upisao studije matematike i fizike na ovom fakultetu.

Albertovi interesi ispred Milevinih

Ona i Albert su uplovili u ljubavnu vezu i počeli da žive zajedno, deleći ljubav i udžbenike. Milevini roditelji su bili tolerantni, znajući da su mali izgledi da se ona uda, uzimajući u obzir njenu inteligenciju i njen fizički nedostatak. Međutim, Ajnštajnovi roditelji su se protivili ovoj vezi po svakoj osnovi: prestara je za njega, knjiški je moljac, hroma i nije jevrejskog porekla. Ali što je otpor bio veći, Mileva je više štitila Alberta, smeštajući njegove interese ispred svojih. On je zahtevao sve njeno vreme, a ona je zato žrtvovala svoje studije i prijatelje. Uprkos obećavajućem početku studija, Milevin uspeh je počeo da slabi.

U leto 1900. god. oboje su pali na završnim ispitima. Da bi položili, bilo je potrebno da imaju prosek 5, na skali od 1 do 6. Ajnštajn je imao 4.9 i njegova ocena zaokružena je na 5, pa je ipak diplomirao. Na Milevinu prosečnu ocenu 4, uticala je slaba ocena iz teorije funkcija 2.5, iako je dobila visoke ocene iz fizike.

Sramota za porodicu

Nakon neuspeha na ispitima, Mileva je ostala u Cirihu, radeći kao asistent u labaratoriji i pripremajući se da ponovo polaže ispite. Ajnštajn je otišao u Italiju u posetu porodici. U maju su se sastali na jezeru Komo na par dana. Nekoliko nedelja kasnije, Mileva je otkrila da je trudna. U julu je ponovo pala na ispitima, u šestom mesecu trudnoće, zbog čega je trajno isključena s Politehničkog instituta. Nakon toga je postalo jasno da joj neće dozvoliti da stekne diplomu „Politehnikuma“ kao neudata majka, pa je prekinula i pisanje diplomskog rada, u koji je uložola mnogo truda i za koji se bila nadala da će se razviti u doktorsku tezu. Mileva je otputovala u Novi Sad kod roditelja, gde se pripremala za porođaj. Krajem januara 1902. god. Mileva je rodila kćerku Liserl u roditeljskoj kući u Novom Sadu, daleko od očiju javnosti. U svojoj 27 godini, sa nezavršenim fakultetom i vanbračnim detetom, počela je da se oseća kao sramota za porodicu.

Sudbina vanbračnog deteta

Za postojanje prvog Albertovog i Milevinog deteta, male Lizerl, saznalo se tek krajem osamdesetih godina 20. veka, kada su objavljena njihova ljubavna pisma. Nakon dve godine Liserl se gubi svaki trag. Šta se desilo sa njom i koja je bila njena sudbina, nije poznato. U svakom slučaju, Mileva se vratila u Bern bez Liserl, a Albert nikada nije video svoju ćerku.

Brak kao intelektualno partnerstvo

Dva fizičara nikada nisu imala bliži odnos od njih dvoje: Mileva i Albert zajedno su jeli, spremali ispite, delili ideje i udžbenike, zajedno su spavali, razgovarali o fizici. Uprkos protivljenju svojih roditelja, Albert Ajnštajn je oženio Milevu Marić 1903. godine. Njihov brak bio je intelektualno partnerstvo. Po svedočanstvima njihovih tadašnjih prijatelja, Mileva je pokušavala da se izbori sa gubitkom ćerke i karijere, što je bio dugotrajan i bolan proces. Ipak, činilo se da su oboje zadovoljni zajedničkim životom i radom, što je krunisano rođenjem njihovog starijeg sina Hansa Alberta 14. maja 1904. god. i izuzetnim naučnim uspehom. Mileva je 1905. god. pisala Heleni Savić, svojoj dugogodišnjoj prijateljici iz Srbije.

“Završili smo neka važna posla koja će mog muža učiniti svetski poznatim.“

Rane 1905. godine, Albert je imao 26 godina i radio je šest dana nedeljno. Mileva je bila domaćica od 29 godina, sa detetom u krilu. U rasponu od sedam meseci, Ajnštajn je dostavio revolucionarne članke najboljem fizičkom časopisu u Evropi. Brojeći samo 43 stranice, ovih nekoliko papira ponudili su veliki deo okvira za fiziku dvadesetog veka. U dodatku člancima iz časopisa, Ajnštajn je izložio i disertaciju, predlažući metod za određivanje broja i veličine jona. Ova 1905. god. bila je vrhunac naučnog dostignuća, momenat razvođa u istoriji fizike. Za prvi članak, objavljen u martu, o kvantu svetlosti i fotoelektričnom efektu, dobio je Nobelovu nagradu. Druga dva rada, objavljena u junu i sptembru, bila su Specijalna teorija relativiteta i Ekvivalencija mase i energije i predstavljali su istinsku revoluciju u nauci. Međutim, svi članci ovih i narednih godina objavljivani su pod imenom Alberta Ajnštajna. Ime Mileve Marić se nigde nije pojavljivalo.

Da li je i Mileva zaslužna za uspeh?

O autorstvu tada objavljenih radova postoje različita mišljenja. Za razliku od Ajnaštajnovih savremenika, koji nikada nisu sumnjali da je on sam autor svih svojih radova i teorija, tokom poslednjih decenija, nakon otkrivanja delova njihove prepiske i drugih dokumenata danas je sve više onih koje prevashodno zanima doprinos Mileve Marić Ajnštajn. Tako neki od eminentnih naučnika veruju da je Mileva sigurno veoma aktivno sarađivala na nekim od naučnih radova iz 1905. god. Značajni su i neki drugi detalji. Pre svega činjenice vezane za Nobelovu nagradu. Uslov da njoj pripadne novčani iznos Nobelove nagrade, Mileva je postavila prilikom razvoda sa Albertom i on je to bez protivljenja prihvatio, mada ni u vreme razvoda, niti bilo kada kasnije, u finansijskom smislu nije bio nimalo sklon Milevi ni deci. Inače, zbog spleta okolnosti, Ajnštajn je dobio najmanji novčani iznos nagrade, koji je ikad uručen.

Drugi, koji ne veruju u doprinos Mileve Marić Ajnštajn, naglašavaju činjenicu da ona nikad nije dipolomirala, odnosno da zbog loših ocena nije uspela da diplomira, što smatraju dokazom za njenu intelektualnu inferiornost u odnosu na Alberta. S druge strane, u pismima koje su Mileva i Albert razmenjivali nalazimo jasne dokaze njenog angažovanja, odnosno zajedničkog rada. Tako Albert u pismima Milevi pominje „našu“ teoriju i „naš“ rad. Međutim, ova pisma napisana su u studentskim danima, najmanje četiri godine pre radova iz 1905. god.

Problem koji se danas ne može rešiti predstavljaju Milevina pisma Albertu, koja je on nakon razvoda sistematski uništio, kao i pisma koja su po njegovom nalogu advokati uklonili iz Milevine kuće nakon njene smrti.

Životni preokret

Nova trauma bilo je rođenje drugog sina Edvarda, 28. jula 1910. god, kod koga je ubrzo konstatovan niz problema, koji su kasnije dijagnostikovani kao šizofrenija. Problemi u vezi sa tim i Milevina preokupacija decom, kao i Albertova sve veća popularnost, doprineli su postepenom, ali potpunom udaljavanju Mileve i Alberta. Zvanično, 1916. god. Albert je od Mileve zatražio razvod. Mileva je doživela duševni i fizički slom, od kog se nikada nije opravila. Godinama se borila sa depresijom. Na razvod je pristala, pod uslovom da novac od eventualne Nobelove nagrade pripadne njoj, što je Albert bez pogovora prihvatio. Njihov sin Albert se kasnije prisećao da je otac na sve načine pokušavao da izbegne dogovor da šalje novac za izdržavanje dece. Popustio je tek kada je Mileva poručila:

“U redu, onda ću da napišem tvoju i moju biografiju. Moram da živim od nečeg.“

Albert se toliko uplašio da je odmah poslao novac.

Život i smrt u senci

Mileva Marić Ajnaštajn umrla je u 72 godini života, 4. avgusta 1948. god, u ciriškoj klinici „Eos“, u koju je dospela ranije zbog šloga. Sahranjena je na Nordhajm groblju, po pravoslavnom običaju. Zbog neplaćanja prinadležnosti duže od 25 godina, grob Mileve Marić Ajnštajn je preoran zajedno sa njenim posmrtnim ostacima. Za njen grob šira javnost je saznala 2004. god, a nakon pet godina 2009. god, osvećenjem i otkrivanjem spomen obeležja predstavnici Republike Srbije prvi put su zvanično odali počast Milevi Marić Ajnštajn. Nekim novim generacijama ostavljamo zadatak da nam otkriju koliki je uistinu naučni doprinos Mileve Marić Ajnštajn i u kojoj meri je ona bila „pokretački um“ genija Alberta Ajnštajna.

MILUTIN MILANKOVIĆ

Milutin Milanković je bio jedan od najvećih i najcenjenijih srpskih i svetskih naučnika svih vremena. Istako se u nizu naučnih disciplina: matematici, astronomiji, klimatologiji, meterologiji, geologiji, geofizici, geografiji i građevinarstvu. Bio je prvi Srbin doktor tehničkih nauka. NASA ga je uvrstila u 10 najvećih umova svih vremena, koji su proučavali Zemlju. Bio je vanredni profesor primenjene matematike (1909-1920), redovni profesor nebeske mehanike (1920-1955), dekan Filozofskog fakulteta školske 1926/27, pionir u raketnom inženjerstvu, potpredsednik SANU u tri mandata (od 1948), dopisni član JAZU u Zagrebu (od 1925), Direktor Astronomske opservatorije u Beogradu (1948-1951), član i reosnivač Komisije 7 za nebesku mehaniku Međunarodne astronomske unije (1948-1953), član italijanskog paleontološkog instituta, član nemačke Akademije prirodnjaka “Leopoldina”.

Dunav kao simbol života

Rođen je 1879. god. u Dalju, mestu pored Dunava, u okolini Osijeka. Pored Dunava proveo je ceo svoj život i jednom prilikom je rekao:

“Ceo moj život prošao je kraj velike reke. U mladosti, jutrom sam gledao Dunav kako otkida komade očeve zemlje. Studentske dane u Beču proveo sam kraj njega. Sa Kapetan Mišinog zdanja Beogradskog univerziteta često sam gledao u Dunav, u proleće i u jesen. U izgnanstvu, u Pešti, njime sam se tešio. Evo me sad pred starost, opet kraj Dunava.”

Studije i profesorski poziv

Diplomirao je građevinu na Bečkom tehnološkom institutu, 1902. god, a doktorirao na Visokoj tehničkoj školi u Beču u 25 godini života, 1904. god. Kao građevinski inženjer u Beču, Milanković je bio jedan od pionira primene armiranog betona. Na tom polju doprineo je i teorijski i praktično, uvođenjem matematičkog modelovanja u građevinarstvo.

Profesorsku karijeru započeo je 1909. god, na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, gde je predavao tri predmeta: primenjenu matematiku, nebesku mehaniku i teorijsku fiziku. Ova kombinacija predmeta bila je presudna da Milanković započne rad na svojoj teoriji o osunčavanje Zemlje i drugih planeta.

Tvorac najpreciznijeg kalendara

Milutin Milanković je tvorac najpreciznijeg kalendara na svetu, tzv novojulijanskog. Dužina tropske godine iznosi 365 dana, 5 časova, 48 minuta i 46 sekundi, dok je Milanković postigao tačnost od 365 dana, 5 časova, 48 minuta i 48 sekundi. Znači, samo 2 sekunde razlike. Milankovićev kalendar usvojen je na svepravoslavnom Kongresu 1923. god. u Carigradu, ali su ga potom primenile samo grčka, rumunska, carigradska i aleksandrijska crkva. Srpska pravoslavna crkva danas koristi Julijanski kalendar.

Životno delo

Milanković je dao dva fundamentalna doprinosa nauci: Kanon osunčavanja Zemlje i Milankovićevi ciklusi. Kanon osunčavanja Zemlje i njegova primena na problem ledenih doba je Milankovićevo životno delo, u kojem je objedinio ceo svoj višedecenijski rad. Tekst je predat na štampanje 2. aprila 1941. godine, samo četiri dana pred nacističko bombardovanje Beograda. Štamparija u kojoj se rad počeo štampati je uništena, ali je veći deo tabaka ostao neoštećen u magacinu.

Dokazao da se Mars ne može naseliti

“Milankovićevi ciklusi” je naziv za teorijsko objašnjenje dugotrajnih klimatskih promena na Zemlji, uzrokovanih astronomskim promenama njenog položaja u odnosu na Sunce. Ovi ciklusi objašnjavaju pojavu ledenih doba, kao i klimatske promene na Zemlji koje se mogu očekivati. Milanković je izračunao temperaturne uslove u gornjim slojevima Zemljine atmosfere, temperature na planetama unutrašnjeg Sunčevog sistema (Mars, Venera i Merkur), kao i na Mesecu. Time je postavio temelje planetarne klimatologije. On je dokazao da se Mars ne može naseliti, jer je proračunima zaključio da su temperature tamo suviše niske.

Velikan koji je ostavio traga u naučnom svetu

Milutin Milanković je 1958. godine doživeo moždani udar i preminuo je u osamdesetoj godini života. Sahranjen je u Beogradu, a osam godina kasnije, njegovi posmrtni ostaci prebačeni su u rodni Dalj. Nakon njegove smrti, neki naučnici osporili su njegovu “astronomsku teoriju”, ali deset godina kasnije su ponovo počeli da je razmatraju. Godine 1972. rasprava je okončana i dokazana je ispravnost Milankovićevih ciklusa. Njegov lik se od 2011. god, nalazi na novčanici od 2.000 srpskih dinara. U srpskoj kulturnoj bašti u Rokfelerovom parku u Klivlendu, 2017. god. svečano je otkrivena spomen-bista Milutina Milankovića.

NIKOLA TESLA

Nikola Tesla je bio jedan od najblistavijih umova čovečanstva. Ovaj srpsko-američki pronalazač, naučnik, fizičar i elektro-inženjera, zaslužan je za više od 700 pronalazaka. Za njega kažu da je čovek “koji je izumeo XX vek”. On je prvi Srbin koji je nominovan za Nobelovu nagradu. Najpoznatiji je po otkriću naizmenične struje, ali njegov rad je takođe doprineo napretku na polju bežične komunikacije, lasera, x-zraka, radara, rasvete, robotike… Tesla je čovek koji je bio daleko ispred svog vremena, pa čak ni danas ne možemo u potpunosti da sagledamo sve vrednosti i posledice njegovih izuma.

Teslin genijalni um

Tesla je poreklom Srbin, rođen 10. jula 1856. god. u selu Smiljanu, u Lici. Od ranog detinjstva pokazuje sklonost ka nauci i jezicima. Pored srpskog, Tesla je govorio još osam jezika. Na studije elektrotehnike kreće 1875. god. u Politehničku školu u Gracu. Nakon očeve smrti tražio je stipendiju od Matice srpske, dva puta, ali je nije dobio. Zato napušta studije u Gracu i nastavlja da studira politehniku u Pragu. Studije nikada nije završio. U period od 1881. do 1882. god. radio je u Centralnom telegrafskom uredu u Budimpešti, gde ustvari započinje njegova pronalazačka epoha. Ovde je izumeo uređaj za koji neki smatraju da je telefonski pojačivač glasa, a neki da je prvi zvučnik. Godine 1883. prelazi u Edisonovu Električnu kompaniju u Pariz, a već naredne godine prelazi u Njujork, u Edisonovu labaratoriju i bavi se pronalazačkim radom.

Epohalna otkrića

Tesla ubrzo dolazi do otkrića u oblasti fiike i ektrotehnike: otkriva naizmeničnu struju, obrtno magnetno polje, indukcioni motor, transformator, struje visoke frekvencije, radio i telekomandu radio talasima. U Edisonovoj kompaniji Tesla nije bio ni adekvatno plaćen za svoje inovacije i, stoga, 1885. godina napušta Edisona i osniva sopstvenu kompaniju Tesla Arc & Light Co. Počinje da pravi prve motore i generatore naizmeničnih polifaznih struja. U periodu od 1887. do 1890. god. Tesla prijavljuje svoje najpoznatije patente iz oblasti polifaznih struja. Po Teslinim patentima sagrađena je prva električna centrala na naizmeničnu struju, na Nijagarinim vodopadima, a to je finansirao Vestighaus.

Trenutak kada je propustio struju kroz svoje telo

Kada je 1893. god. na World Expo sajmu u Čikagu Tesla predstavio naizmeničnu struju, svi su ostali u čudu, a verovatno najviše od svih Tomas Edison, koji je po svaku cenu hteo da dokaže da je naizmenična struja opasna i da je njegova jednosmerna struja mnogo bolja. Na sve ove optužbe Tesla je kroz sebe propustio struju, praveći svetlo.

Tesla je predvideo današnje pametne telefone?

Početkom XX veka Tesla otvara labaratoriju pod nazivom Vordenklif na Long Ajlandu i tamo sprovodi neke od svojih najambicioznijih eksperimenata. Ovde je podigao i prvi prenosni toranj, čija je osnovna namena bila bežična veza preko Atlantskog okeana, ali ovaj toranj nikada nije bio funkcionalan. Tesla je pokušao da pomoću ovog tornja sprovede u delo svoje ideju o malom uređaju koji bi primao telegrame i šifrovane poruke. To znači da je on još 1909. godina predvideo pametne telefone.

Asocijalni ekscentrik s fotografskim pamćenjem

Pored očigledne genijalnosti kojom je bio obdaren, s druge strane Tesla je pokazivao mnoga asocijalna ponašanja i nije imao ni jednu zabeleženu ljubavnu vezu. S godinama je postajao sve ekscentričnije prirode, pa je tako nagomilao čudnih ponašanja koja su pratila njegovu genijalnost. Zato je dobio nadimak “ludi naučnik”. Tesla je imao fotografsko pamćenje i sve podatke koje bi pročitao, koristio je kao da u sebi ima biblioteku. Kao rezultat toga, Tesla je retko pravio crteže i planove svojih izuma, već je radio prema slikama u glavi, a plašio se i krađe. Retko je spavao, bio je opsednut brojem 3, a escajg i posuđe, pre nego što bi ih upotrebio, glancao je do savršenstva koristeći 18 salveta. Dokumentovano je sedam nervnih slomova ovog istraživača, od kojih je većina izazvana preteranim umnim naporima.

Umro je siromašan, ali je ostavio bogatstvo svetu

Tesla je umro u 87 godini života, 7. januara 1943. godine u sobi 3327, na 33 spratu Njujorker hotela, u Njujorku. Sahrana je obavljena o trošku srpskih iseljenika. Tim povodom gradonačelnik Njujorka Fjorel H. Lagvardije je rekao:

”Nikola Tesla je umro. Umro je siromašan, ali je bio jedan od najkorisnijih ljudi koji su ikada živeli. Ono što je stvorio veliko je i, kako vreme prolazi, postaje sve veće”.

Zbog prirode Teslinih otkrića i patenata, sva njegova imovina dobila je etiketu “veoma poverljivo”. Teslin sestrić Sava Kosanović uspeo je da dođe do dela njegovih ličnih stvari i to je sada smešteno u Teslinom muzeju u Beogradu, kao i Teslina urna sa pepelom.

Autorka: msr Ljiljana Dragosavljević Savin, istoričarka

Foto: Vladimir Veličković, Jelena Ivanović