Dočekom 13. januara, kada nas očekuju nastupi širom grada, ispratićemo i godinu Evropske prestonice kulture. Za Novi Sad, sledi i novo poglavlje u kojem je cilj održati i opravdati sve legate koji bi, kao glavna ideja ovog projekta, trebalo da budu okosnica kulturnog života grada, a među kojima se naročito ističu saradnja i umrežavanje sa drugim Evropskim prestonicama kulture. U to ime, održana je i prva ceremonija primopredaje tutule u Atini, gradu odakle je sve i počelo, gde su se susreli predstavnici Evropskih prestonica kulture za 2022. i 2023. godinu.
U Akropoljskom muzeju u glavnom gradu Grčke, 9. januara ove godine započeta je nova tradicija predaje titule budućim kulturnim prestonicama, dok je sama titula dobila i svoje obličje u vidu umetničke skulpture, izrađene u bojama Evropske unije i sačinjene od slojeva različitog stakla koji simbolišu evropske države. Buduće Evropske prestonice kulture, gradovi koji brane svoju titulu ove godine, jesu rumunski Temišvar, mađarski Vesprem i grčka Elefsina, a priznanje su im uručili predstavnici Novog Sada, Eša (Luksemburg) i Kaunasa (Litvanija).
Sada već prilično davne 1985. godine, nekadašnja grčka ministarka kulture i glumica Melina Merkuri, sa tadašnjim francuskim ministrom kulture Džekom Langom, uspostavila je ovo evropsko priznanje kako bi pomogla održivi razvoj kulture, ali i zbližavanje evropskih gradova. Od tada, Evropske prestonice kulture su razvijale svaka svoj autentičan, ali istovremeno i opšti plan unapređenja kulturnog života, koji se zasniva na novoj kulturnoj infrastrukturi, bogatoj saradnji sa drugim gradovima u zemlji i inostranstvu, uključivanju institucija i nezavisnih umetnika i udruženja, kao i samih sugrađana u kulturnu svakodnevicu grada i drugim principima. Tako je i Novi Sad, od 2016. godine kada je proglašen Evropskom prestonicom kulture, razvijao projekat sa lajtmotivom izgradnje novih mostova u kulturi i sa idejom da je vreme za Početak novog. Sada!
Evropske prestonice kulture za 2022. godinu, osim Novog Sada, bili su i Eš i Kaunas. Luksemburški Eš realizovao je projekat pod krilaticom Remiksuj kulturu, kojim je naglašen spoj tradicije i inovacija kao najvećih potencijala ovog regiona, dok je Kaunas svoje težište našao u pronalaženju starog i kreiranju novog mita, s obzirom na složen istorijski kontekst koji se vezuje za ovaj litvanski grad. Ono što je dodatno ujedinilo ove tri Evropske prestonice kulture svakako su bile i nepovoljne okolnosti koje su zatekle svet na globalnom nivou, najpre epidemija koronavirusa, a onda i dešavanja na društveno-političkom planu, kada je bilo očekivano da evropska kultura ipak ostane u senci naspram egzistencijalnih pitanja koja su postala centar svetske pažnje. Ipak, ova tri grada su pokazala da su čuda ipak moguća te da kultura uvek pronalazi put, pa su tako i sva tri projekta sa uspehom realizovana i privedena kraju.
Sa ovakvim stavom su bili saglasni i predstavnici Evropskih prestonica kulture – Nemanja Milenković (Novi Sad), Aleksandra Rigler (Temišvar), Aliz Marković (Vesprem), Mihael Marmarinos (Elefsina), Virginija Vitkiene (Kaunas) i Nensi Braun (Eš), koji su sa prisutnima na ceremoniji podelili impresije, iskustva, želje i ciljeve kada je u pitanju ova prestižna titula.
S tim u vezi, Novi Sad je još tokom priprema za titularnu godinu pokazao internacionalni uspeh, čemu svedoče brojna priznanja koja su pristizala u Evropsku prestonicu kulture – prema zvaničnim izveštajima Evropske komisije, naš grad je bio jedan od najuspešnijih gradova u pripremnoj fazi, potom je proglašen jednom od top tri svetske turističke destinacije, a onda je i dobio nagradu Melina Merkuri za najuspešniju realizaciju projekta, kao i Nagradu za najbolji evropski trend brend u kulturi. Sada kada je titularna godina na izmaku, sugrađanima ostaju novi prostori koji su prevazišli sva infrastrukturna ulaganja u našoj zemlji u prethodnih 50 godina, zatim novi programi koji bi trebalo da nastave sa realizacijom, i poslednje, ali ne i najmanje važno, novi ljudi i radnici u kulturi.
Pre nego što se godina titule Evropske prestonice kulture za Novi Sad i zvanično završi, ostaje nam da posetimo šesti po redu Doček u Srpskoj Atini, koji nam i ovog 13. januara donosi audio-vizuelne događaje širom grada, kada se tokom jedne večeri spajaju različiti muzički žanrovi, sa neobičnim prostorima i scenografijama koje su prava mala umetnička dela nastala od strane domaćih i inostranih umetnika. Stoga, informišite se o lajnapu za ovaj petak i ispratite jedinstven događaj i završetak godine titule.
Autorka: Leona Pap
Foto: John Stathis
