Otkako je nastala novosadska mreža kulturnih stanica, sa jasnom idejom da kultura dođe do svakoga u gradu, a još važnije u njegovoj okolini, percepcija kulturne slike Novog Sada, kao i navike, promenile su se za kratko vreme, što je potvrdilo višegodišnju potrebu za takvim prostorima.

Ta vrsta promene najvidljivija je svakako u kulturnim stanicama koje su u okolnim mestima, poput Kulturne stanice Bukovac.

Na mestu sadašnje kulturne stanice nekada se nalazio Dom kulture. Pod istim krovom bile su kancelarije Mesne zajednice i Pošta, a tako je i danas. Tu je i bioskopska sala koja je od 60-ih do predratnih 90-ih godina prošlog veka bila centar kulturnih zbivanja u Bukovcu. Sve do renoviranja, 2020. godine, nije imala širu kulturno-umetničku primenu i uglavnom je služila za godišnje koncerte KUD-a „Milica Stojadinović Srpkinja“ i sastanke mesne zajednice.

– Kao umetnik, gostovao sam po manjim prigradskim mestima, recimo, u Švedskoj – objašnjava koordinator Kulturne stanice Bukovac Dušan Savković. – Predstavljajući tamo izložbe slika, imao sam bolje uslove nego u centru nekog velikog grada. Taj princip se može primeniti i u KS Bukovac i u ostalim kulturnim stanicama – da se gostujući umetnik ne oseća manje važnim ako ima program u KS Bukovac umesto, recimo, u Novom Sadu. I tim Kulturnih stanica dosta se zalaže za pristupačnost i promociju takvih sadržaja. Kompletnim renoviranjem vraćena je mogućnost da se stavi u širu funkciju na korist svih meštana Bukovca, kao i publike koja dolazi sa strane, a stavljanjem na mapu kulturno-umetničkih zbivanja u okviru EPK, Kulturna stanica Bukovac upravo i dobija pravi smisao decentralizacije. U toj nagloj promeni gde mi postajemo, kako na našem baneru piše, Oaza kulture nadomak grada, i ljudi koji ovde žive shvataju da im se otvara mogućnost da učestvuju sa svojim idejama i predlozima, i da sad i u budućnosti zajedno kreiramo kulturu prigradskog naselja Bukovac.

Prostor Kulturne stanice Bukovac je, po rečima Dušana Savkovića, pre svega namenjen bioskopskim i pozorišnim programima, pogotovo u zimskom periodu, mada su izvodljive i razne druge manifestacije, poput manjih izložbi, radionica, promocija kniga, prezentacija i sličnih. Sa druge strane, u letnjem periodu nudi poseban doživljaj ukoliko je organizovan program na otvorenom.

– Za razliku od grada, blizina Fruške Gore nam omogućava veliku pristupačnost zelenoj oazi u kojoj se odigravaju ekološki, sportski i tradicionalni programi – potvrđuje Savković. – Rekao  bih da su to možda neke od najvećih povoljnosti za umetnike, mogu da izlažu u prirodi, uz podršku logistike i produkcije Kulturne stanice. Kao gledalac i umetnik, od događaja koji su mi ostavili jači utisak su sigurno monodrama Žene iz Porto Pina u maestralnom izvođenju Jugoslava Krajnova i najviše sam uživao u dečjim predstavama kojih je zaista bilo pregršt, a na koje sam vodio najmlađu ćerku.

Tim Kulturne stanice Bukovac trudi se da organizuje što više redovnih besplatnih programa, poput likovnih radionica za decu i odrasle, tokom cele godine.

– Na to sam posebno ponosan, jer smo uspostavili nešto novo, dostupno svoj deci Bukovca, a i odraslima koji su pokazali veliko interesovanje – otkriva Dušan Savković. – Održane su dve dečje i dve izložbe odraslih. Takođe, u sklopu izložbe je bio postavljen panel Nekada u Bukovcu… sa fotografijama-prikazima nekadašnjih događaja, kao što su maškare, uz opis i neke anegdote koje su znatiželjni posetioci imali priliku da iščitavaju. Paralelno smo pravili muzičko veče sa učenicima OŠ „22. avgust“ koja pohađaju nižu muzičku školu ili sviraju neki instrument, a neki su prvi put javno nastupali i to je za njih bilo novo iskustvo. Gotovo trideset godina od prekida rada bioskopa, ponovo smo počeli projekcije filmova kojih će biti sve više. Reditelj Želimir Žilnik nedavno je bio gost naše Kulturne stanice, nakon više od pedeset godina od snimanja svog kratkometražnog filma Žurnal o omladini na selu zimi, čiji  je jedan deo sniman upravo u Bukovcu davne 1967. godine. Tada je gostovao i jedini živi učesnik filma, koji danas ima 93 godine. Tu su i programi raznih udruženja, od folklornih, vatrogasnih pa do onih koji se bave savremenim filmom. Osnovna škola „22. avgust” iz Bukovca je već drugu godinu organizator festivala dečjeg filma BU FEST, koji se održava u sali Kulturne stanice Bukovac, čiji je gost ove godine, kao član žirija, između ostalih, bio i proslavljeni reditelj Radivoje Raša Andrić.

Saradnja sa Fondacijom „Novi Sad – Evropska prestonica kulture“ se nastavlja. Dušan Savković potvrđuje to da Fondacija pruža šansu razvoju lokalne umetničke scene, ustupa prostor manje poznatim i još nepoznatim umetnicima da promovišu sebe i svoje stvaralaštvo, ali isto tako smatra da se takve stvari ne mogu generalizovati.

– To je proces. Upravo to trajanje, kreiranje, jeste traženje pravog načina za reprodukciju kvalitetnog umetničkog sadržaja. Prvo, zavisi i od toga koja je umetnost u pitanju – scenska, muzička, likovna… Jer ne doživljava svaka umetnost jednakim ritmom ekspanziju i šire delovanje. Muzika je tu najbrža. Postoje manje poznati bendovi koji su nastupali u KS „Bukovac“, ali su imali dobru promociju, recimo za Novu godinu i sad ih čujem na više strana, rastu… Dakle, čulni efekat svakako postoji. Mogu slobodno navesti svoj primer iz 2020 godine, kada sam, kao samostalni umetnik, konkurisao i realizovao jedan projekat sa Fondacijom „Novi Sad – Evropska prestonica kulture“. Iako sam već učestvovao i na većim projektima po inostranstvu, ovaj je svakako uticao na moju afirmaciju, ali i na promociju naselja Bukovac u kojem je realizovan. Znači, itekako ima prostora da jedan manje poznati umetnik promoviše sebe i svoje stvaralaštvo. Često govorim mlađim kolegama: „Piši, predlaži, konkuriši, na umetnicima je…“ A tim Mreže kulturnih stanica će se uvek truditi da  podrži kvalitetnu i inovativnu ideju – zaključuje Dušan Savković.

Izvor: Dnevnik