Velelepno zdanje stare streljane, odnosno današnje Kulturne stanice Eđšeg, tesno je vezano za rad najstarijeg sportskog i građanskog udruženja u Novom Sadu – Streljačkog društva, koje je osnovala grupa građana 25. juna 1790. godine.

Članovi društva bili su bogati i ugledni i novosadski građani koji su mogli finansirati nabavku oružja, municije, opreme. U početku su to bili većinom Nemci, potom Srbi, a kasnije su se pridružili Mađari i pripadnici drugih nacionalnosti.

– Zgrada Eđšega, koju mnogi danas nazivaju dvorcem, izgrađena je 1890. godine kao streljana – kaže koordinator Kulturne stanice Eđšeg Viktor Varoši. – Na mestu koje je u to vreme bilo rub Novog Sada, ova jedinstvena zgrada je izgrađena povodom stogodišnjice postojanja Novosadskog građanskog streljačkog društva. Izgrađena je u eklektičnom stilu, tipičnom za kraj XIX veka, po projektu Đerđa Molnara, poznatog novosadskog arhitekte, koji je samo par godina kasnije projektovao i neke od najpoznatijih građevina u Novom Sadu – Gradsku kuću i Župnu crkvu imena Marijinog, odnosno katedralu. Bogati ornamenti na zidovima i plafonu velike sale nisu baš tipični za jednu streljanu, već više liče na austrougarski dvor, a danas, restaurirani po svim konzervatorski principima, ukrašavaju Kulturnu stanicu Eđšeg.

Potencijal Eđšega je danas potpuno iskorišćen

Potencijal Eđšega je danas potpuno iskorišćen, pošto je pre nekoliko godina proglašen za jednu od kulturnih stanica u gradu u kojima se organizuju sadržaji za decu, mlade, ali i starije, a umetnici i stvaraoci u raskošnom ambijentu mogu da organizuju izložbe, koncerte, predavanja, projekcije filmova…

– Na izložbi Povratak u centar, kojom su prošle godine na neki način zaokruženi programi Evropske prestonice kulture u KS Eđšeg, ujedno je i obeleženo deset godina od restauracije zgrade. Tom prilikom, posetioci su imali prilike da vide izbor umetničkih meta iz fundusa Muzeja Vojvodine, nastalih u periodu između izgradnje i Drugog svetskog rata, kao i originalnu pušku, plakate za okupljanja i proslave. Mete su višejezične, sa motivima lova, naslikane za posebne prilike, u častnajboljih pucača, a predstavljaju izvanredan uvid u život ove zgrade iz tog perioda – ističe Viktor Varoši.

Programi za publiku besplatni, umetnicima znače afirmaciju

Mrežom od devet kulturnih stanica, od kojih je svaka jedinstvena u programskom smislu, ostvarila se decentralizacija kulture ka lokalnim sredinama. Kako kaže Viktor Varoši u njima je angažovan jedinstven tim koji deli sredstva, ideje i predstavlja podršku umetničkoj zajednici.

– Mi smo otvoreni za sve, ne samo za mlade, ovi prostori su tu i za neafirmisane i za već poznate umetnike i stvaraoce, kako za domaće, tako i za goste iz inostranstva. Na primer, ako neko na gradskom konkursu dobije sredstva da realizuje svoj projekat, mi smo mu podrška u smislu odabira adekvatnog prostora u kom može da realizuje svoj program, u skladu sa programskim profilima pojedinih stanica, kao i podrška u delu tehničke produkcije u skladu sa našim mogućnostima, kao sto je ozvučenje, deo rasvete i slično. Zainteresovani umetnici mogu da pošalju upit i opis šta bi radili i organizovani u kulturnim stanicama, a mi pazimo da za taj program i njegovu tematiku odaberemo opdnosno sugerišemo koji prostor je za to najboilji, odnosno u kojoj kulturnoj stanici da se organizuje. Podsećam da su svi programi za publiku u kulturnim stanicama besplatni, u dogovoru sa Gradom i Kulturnim centrom grada. To je spoj koji je pokazao odličan kako za Novosađane i goste našeg grada, tako i za sve umetnike, stavaroce, sportiste koji program u KS organizuju – kaže Viktor Varoši.

Posle Drugog svetskog rata, zgrada je nacionalizovana i pripala je sportskom udruženju Eđšeg. Pored, tradicionalno, streljaštva, trenirali su se i mnogi drugi sportovi, od stonog tenisa, preko košarke koja se po prvi put u Novom Sadu zaigrala na terenima Eđšega, do šaha. Brzo je Eđšeg postao mesto okupljanja novosadske omladine svih nacionalnosti. U Eđšegu su se, uz stasavanje brojnih nagrađivanih sportista, organizovale i kulturne aktivnosti, okupljanja, igranke. Postao je kultno mesto koje je obeležilo mladost mnogih generacija u drugoj polovini prošlog veka.

Nakon decenija obeleženih sportskim aktivnostima i pozitivnom energijom, usledio je period napuštenosti. Zgrada je propadala, a služila je samo za buđenje znatiželje prolaznika, koji su mogli da svedoče propadanju zgrade kroz bočne prozore. Tek 2007. godine, proglašena je spomenikom kulture, a u potpunosti je resturirana 2012. godine, naime, stara steljana je restaurirana, sanirani su i rekonstruisani originalni elementi i postavljene savremene instalacije, te dekorativno osvetljenje i ozvučenje prostora. Izuzetno su bili zahtevni slikarsko-konzervatorski radovi na plafonu svečane sale za koje je bio zadužen tim slikara.

Šta ističe Kulturnu stanicu Eđšeg?

Kulturna stanica Eđšeg se razlikuje od drugih jer je jedinstven prostor koji nudi organizaciju raznih programa, od kulturnih do sportskih.

– Programi Kulturne stanice Eđšeg se oslanjaju na istorijat ovog prostora i same zgrade, kao i značaj koji ona ima za Novi Sad – ističe Viktor Varoši. – Kao mesto sportskog nasleđa i epicentar razvoja sporta u Gradu, jedna od najvažnijih programskih linija jeste promocija zdravog načina života u najširem smislu, od bavljenja sportom i fizičkom aktivnošću, do zdrave ishrane ili mentalnog zdravlja. Tako smo u KS Eđšeg imali prilike da slušamo koncerte za bebe uz predavanje o značaju muzike i pokreta za psihomotorni razvoj najmlađih, ali i ugostili košarkaške turnire, promovisali biciklizam, i sa decom lokalnih škola napravili malu urbanu baštu. Sama arhitektura zgrade asocira na prostor za umetničku muziku. U našem „dvorcu“ do sada nismo slušali bečke valcere, ali smo ugostili niz renomiranih muzičara iz Novog Sada, ostatka Srbije i inostranstva, promovisali mlade i perspektivne muzičare naših muzičkih škola, ali slušali i kvalitetne dzez ansamble, kao i savremene muzičke sastave koji su bili inspirisani ovim prostorom. Ističe se saradnja sa Akademijom umetnosti u Novom Sadu, čiji studenti, ali i profesori, često nastupaju u KS Eđšeg.

Nakon restauracije, u javnosti je bilo dosta diskusija o mogućoj funkciji ove zgrade. Pripala je Kulturnom centru Novog Sada, a u toku priprema za godinu titule Evropske prestonice kulture, savršeno se uklopila u projekat kulturnih stanica, te je postala jedna od prvih – zajedno sa Kulturnom stanicom Svilara, 2018. godine. U prvih pet godina postojanja, a naročito tokom godine titule Evropske prestonice kulture, KS Eđšeg je postala jedan od omiljenih prostora za kulturu u gradu.

Kulturna stanica Eđšeg okrenuta lokalnoj zajednici

– Zgrada Eđšega je čitavo svoje postojanje bila mesto okupljanja građana Novog Sada svih nacionalnosti, i kao takva, postala je simbol interkulturalnosti, kao jedne od najznačajnijih vrednosti Novog Sada. Ova simbolika se, pored zadržavanja imena Eđšeg (Jedinstvo) u imenu Kulturne stanice, odražava i u programima koji afirmišu sve kulture oko nas, njihove običaje, istoriju, umetnost, ali i njihovo međusobno prožimanje i suživot. U tom smislu, održavamo i programe koji propituju pozicije marginalizovanih grupa i afirmišu njihovu integraciju u društvo, čineći ga istinski multikulturnim. Eđšeg je prostor okrenut lokalnoj zajednici, želimo da stavramo veze i da programski promovišemo ovaj jedistven prostor – kaže Viktor Varoši.

Kako navodi naš sagovornik da se te veze ostvaruju pokazuje činjenica da su reakcije Novosađana odlične, dolaze na brojne programe, a s obzirom na dugu sportsku tradiciju, na terenima prisustvuju sportskim događajima i manifestacijama. Ističe i odličnu saradnju sa dve osnovne škole – Sonja Marinković i Branko Radičević, čiji učenici, kroz radionice pravili urbanu baštu, što je lep zeleni projeakt. Varoši naglašava da ovaj jedinstveni prostor ima veliki potencijal i da će i ubuduće u njemu biti organizovani brojn i zanimljivi projeti i programi – izložbe, koncerati, predavanja, radionice, sportske manifestacije…

– Mnogo Novosađana je vezano, kroz porodičnu istoriju za Eđšeg, porodice su tu, generacijama unazad imale veze preko sporta, takmičenja, druženja, igranki… Izložbi Povratak u centar podstakla nas je da skupimo što više građe o Eđšegu, u sardnji sa Arhivom grada, muzejima i zavodima za zaštitu kulture, da ta svedočanstva i sećanja na Eđšeg sačuvamo od zaborava – ističe Viktor Varoši.

Izvor: Dnevnik

Foto: Uroš Dožić, Vladimir Veličković, Jelena Ivanović