Novi Sad je, kao proglašena Evropska prestonica kulture, odabrao da taj potencijal bude iskorišćen za kulturu i umetnost, a da od Srpske Atine 19. veka, grad tako u 21. veku zaista bude Evropska prestonica kulture i nakon godine titule.

Kultura dijaloga, između različitih važnih aktera, iznedrila je jedan od najvećih infrastrukturnih projekata u gradu, Distrikt,  transformaciju industrijskog nasleđa u centar savremenog stvaralaštva. Paralelno sa tom transformacijom, započetom pre više od četiri godine, dešavali su se i programi. Čim je Distrikt dobio svoje prve obrise, sa zvucima gradilišta već 2020. godine krenuli su da se prepliću zvuci umetnosti.

– Mnogo mi se dopada ideja o novom kulturnom habu, kao arhitektonskom prostoru, u kom se stari prostori pretvaraju u novi kreativni prostor – izjavio je austrijski umetnik Markus Vintersberger iz Sankt Peltena, koji je izlagao svoj rad u Distriktu. – Zanimljivo je što su tu i radnici koji i dalje rade na izgradnji i mi takođe radimo tu sa našim idejama, instalacijama, performansima, zaista je posebna avantura za nas da budemo ovde.

Pogoni su ponovo pokrenuti nakon nekoliko decenija, ali ovog puta oni kreativni, koji su svojim aktiviranjem „skinuli prašinu” sa bogate istorije tog lokaliteta.

– Video sam par distrikta u Berlinu, ali trenutno živim u Londonu i nisam naišao na potpuno isti koncept umetničkog centra – kaže svestrani umetnik Vladimir Lalić. – Distrikt svakako ima nešto jedinstveno. Prednosti su mnoge. Sviđa mi se što jak kulturni centar nije vezan za Beograd. Takođe, veličina objekata i raznovrsnost daje na posebnoj dinamici. Retko je mesto gde u isto vreme mogu da se održavaju koncerti na otvorenom i zatvorenom, više izložbi, umetničkih tribina, čak i ateljea za umetnike. To treba negovati – ističe Lalić, koji je na prošlogodišnjem Kaleidoskopu kulture, imao svoju izložbu „Mračna soba“, baš u jednom od objekata u Distriktu.

Novi svet vizuelne i primenjene umetnosti

– Moram da priznam da mi je celo iskustvo koje sam imao na Kaleidoskopu jedno od najlepših u svojoj karijeri. Od samih priprema do festivalskih noći, sve je imalo neki poseban značaj. Bilo mi je izuzetno drago da vidim redove ljudi koji čekaju sa strpljenjem da uđu u objekat sa mojom instalacijom – priseća se Lalić.

Od početka rekonstrukcije, prvi veliki događaj, koji je aktivirao gotovo ceo Distrikt bilo je četvorodnevno otvaranje Kaleidoskopa kulture, 2020. godine. Tada su se po prvi put, na istom mestu, u isto vreme preplitale vizuelna, primenjena, izvođačka umetnost, arhitektura, film i književnost, kao i lokalna, nacionalna, regionalna i evropska scena, predstavljajući svojevrsni Kaleidoskop kulture u malom. Umetnici koji su tada učestvovali su već imali dobra predviđenja za razvoj Distrikta, kao novog centra kreativnih industrija.

– Ja jako volim ovaj prostor inače, tako da mislim da njegovim nekim unapređenjem, određenih objekata nameni i promovisanjem te ideje i pozivanjem ljudi da se uključe, to može zaista da bude jedna jako važna tačka u budućem razvoju grada. Blizu je centra, blizu je Dunava, ima istoriju, a predviđa se i svetla budućnosti, tako da mislim da će Novosađani rado svraćati – rekla je tada Dajana Vujaklija ispred PDP konferencije, koja je bila zadužena za prvu izložbu o istoriji Distrikta pod nazivom „Veliki Liman: Narativi nasleđenog prostora”.

Ispostavilo se da su, samo dve godine kasnije, od kako su se u pojedine prostore uselile različite organizacije i umetnici, zatim nakon na stotine programa koji su tokom godine titule Evropske prestonice kulture aktivirali Distrikt, Novosađani i Novosađanke zaista prepoznali tu lokaciju kao važnu i doprineli tom procesu decentralizacije kulture, odnosno menjanju duge tradicije prema kojoj su svi kulturni događaji decenijama bili najvećim delom u samom centru.

– Uvek nam je interesantno kako žive ti javni prostori, mimo galerija, muzeja, kada na primer trg koji se nalazi ispred zgrade Fabrike postaje mesto okupljanja Novosađana, kada stranci dolaze da vide neke radove, pa ih to privuče da pogledaju i neke druge sadržaje – utisak je Ane Dimitrijević ispred Umetničkog kolektiva Karkatag, koji je podelila tokom prošlogodišnjeg Kaleidoskopa kulture.

Upravo je taj umetnički kolektiv podario Distriktu instalaciju još pre tri godine, koja je ostala da postoji kao stalna postavka. U pitanju je kinetička instalacija kreirana u odnosu na prostor nekadašnjeg Velikog Limana, koja je samo jedan od pokazatelja koliko je industrijsko nasleđe samo po sebi dobra inspiracija za umetnike, a Distrikt novo mesto gde će, iz okvira primenjenih umetnosti, publika imati prilike da vidi nešto nesvakidašnje na ovim prostorima.

Svaki objekat u Distriktu je vrlo specifičan i predodređen za različite vrste umetnosti, poput Radionice, koja je, za sada, poslednja otvorena i to prošle godine, tokom titule Evropske prestonice kulture. Upravo tu su se, u mnogo bolje uslove za rad, vratili slobodni vizuelni umetnici, uselila se i jedna o najstarijih ustanova za izradu tapiserija Atelje 61, ali su gostovali i drugi kreativci, pa je tako upravo na tom mestu održano Bijenale scenskog dizajna, koje je publici bilo predstavljeno i u Fabrici i Gvožđari.

– Ako pričamo baš o prostoru Radionice, mislim da je on jako zanimljiv, zato što srećom nisu svi prostori isti, nego su svi pomalo različiti i blago onom ko će ovde da se usidri i da nešto stvara – rekla je tada Mia David, koje je bila zadužena za pomenuto Bijenale.

Arhitektura kao umetnost

Kao jedan od najvažnijih infrastrukturnih projekata grada, sam pristup pripremama za obnovu Distrikta, ali i sam način obnove, postao je neka vrsta novine u dosadašnjim arhitektonskim praksama. Pre svega, Distrikt je pokazao da su pozitAivni rezultati proizvod kulture dijaloga, odnosno uključivanja različitih bitnih aktera u samo promišljanje o obnovi i razvoju.

Na tragu toga, arhitektura je konačno počela da zavređuje svoje mesto kao umetnost. U tom kontekstu, Distrikt bi ove godine trebalo da dobije i svoju prvu skulpturu, koja će simbolizovati sa jedne strane njegovu istoriju, a sa druge njegovu kreativnu budućnost. U pitanju je skulptura Oblak umetnika Branislava Nikolića, koja je odabrana na vajarsko-arhitektonskom konkursu za idejno rešenje izrade skulpturalnog dela u okviru urbanističkog rešenja novosadskog Distrikta, koji je pokrenut na inicijativu Fondacije Novi Sad – Evropska prestonica kulture i Centra za likovnu i primenjenu umetnost TERRA.

– Kada sam ja studirao na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, to je bio zapušten, polu-urušen kompleks, zarastao u korov. Iznenadio sam se kada sam ga skoro video – naveo je ranije za Dnevnik Branislava Nikolić.  – Odlična i logična odluka da se ovaj kvart pretvori u prostor za kulturu, u ateljee za umetnike, galerije, biblioteke, male kulturne centre, pozorišta… Mislim da je Novi Sad odavno zaslužio ovakvo mesto i siguran sam da će se oko njega okupljati brojne generacije u budućnosti.

Najvažniji i nakompleksniji poduhvat, kada je reč o samoj arhitekturi u Distriktu, biće Memorijalni centar, najznačajniji memorijalni projekat Novog Sada. Na urbanističko-arhitektonskom konkursu, koji je raspisala Fondacija Novi Sad – Evropska prestonica kulture, početkom ove godine izabrano je rešenje autorskog tima Spring Studio, za Memorijalni centar posvećen svim nevino stradalim žrtvama u Pogromu u Južnoj Bačkoj tokom januara 1942. godine.

U okviru kompleksa Memorijalnog centra, još jednog velikog legata projekta Evropske prestonice kulture, planiraju se tri prostorno-programske celine – objekat Memorijalnog centra, Memorijalni park, kao i prateće uređenje parterne i saobraćajne površine, koje će u urbanističkom smislu zaokružiti prostor Distrikta pričajući autentičnu priču o Novom Sadu iz 20. i s početka 21. veka.

Izvor: Dnevnik

Foto: Vladimir Veličković, Jovana Semiz