Peter Bence je svetska klavirska senzacija, kompozitor i muzički producent koji je osvojio internet svojim jedinstvenim klavirskim aranžmanima, sakupivši više od 1.2 milijarde video pregleda i milionsku bazu obožavalaca tokom samo pet godina. Pijanista koji svira na granici ljudskih mogućnosti i rekorder u najbržem sviranju na klaviru, za 60 sekundi je uspeo da 765 puta pritisne klavirske dirke i tako obori Ginisov rekord pre 11 godina. Od tada niko nije uspeo to da uradi brže od njega.
Postigao je neverovatan uspeh svojim hrabrim i ekspresivnim stilom sviranja, koji je srušio granice između klasične i popularne muzike. Često ga nazivaju muzičarom koji ne samo što revolucionarno svira klavir, već utiče i na nove generacije pijanista.
U susret njegovom dolasku u Novi Sad, gde će otvoriti šesti Kaleidoskop kulture i prirediti novosadskoj publici pravu muzičku rapsodiju, porazgovarali smo o nastupu koji priprema i otkrili kako je tekao njegov blistav umetnički put.
Sa samo dve godine svirali ste melodije po sluhu na klaviru svoje babe i dede, a to su bile numere iz animiranih i igranih filmova. Da li vas je upravo to i navelo da se profesionalno bavite muzikom i kako su izgledali vaši prvi muzički koraci?
Pretpostavljam da sam rođen s muzičkim talentom, jer se počeo ispoljavati veoma rano, posebno kada je u pitanju sluh. Pošto su moji baka i deka imali pianino kod kuće, provodio sam puno vremena tamo, istražujući ovaj instrument. Niko me zaista nije prisilio, to je došlo prirodno i bio je „večni susret”.
Prvu kompoziciju, na koju je snažno uticala muzika Mocarta i Šopena, napisali ste sa svega sedam godina, a sa 11 objavili ste svoj prvi solo klavirski album kompozicija. Kako je došlo do prelaska sa klasične na popularnu muziku?
Odrastao sam obožavajući i izučavajući klasičnu muziku, ali kada sam jednom otkrio da postoji potpuno novi svet iza sviranja iz već poznatih nota, odnosno osećaj da stvaram nešto novo ili menjam nešto postojeće, pretvarajući to u nešto drugačije, tada sam shvatio da verovatno neću krenuti tradicionalnim putem da postanem klasični pijanista.
Vašim inovativnim izvođenjem srušili ste granicu između klasične i popularne muzike. Šta vas je privuklo kod sviranja pop pesama na klaviru?
Klasična muzika je vanvremenska, ali pop pesme su himne današnjice. Sviranje na klaviru je kao da im dajete drugi život. To je takođe lep način da usavršim svoje aranžerske i kompozicione veštine i istovremeno doprem do šire publike.
Držite neverovatan Ginisov rekord za najbržeg klavijaturistu. Koliko je zapravo teško svirati tom brzinom i šta za vas predstavlja ova titula?
To je bilo takmičenje klavirske mehanike, ujedno i svirača koji ga svira, ali ja to svakako ne vidim kao nešto značajno, zapravo sam to radio samo iz zabave.
Koliko vremena svakodnevno provodite za klavirom?
Zavisi. Ponekad bih proveo ceo dan pored klavira, dok nekim drugim danima imam sreće ako stignem da ga sviram 10 minuta. Najviše vremena ipak ulažem u komponovanje i aranžiranje muzike.
Osvojili ste internet klavirskim aranžmanima za numere Majkla Džeksona, grupe Queen, Sije, ali i veliki broj pratilaca na Jutjubu i Fejsbuku u poslednjih pet godina. Da li ste očekivali ovakav uspeh i kako sada gledate na te projekte? Šta su vam oni doneli?
To je stvarno odlično. Ti projekti su bili kao posejano seme, oduševljen sam što vidim šumu koja je iznikla. Veliki je izazov i odgovornost u pokušajima da sebe unapredim i pronađem nešto novo sa svakim projektom, ali je ovo svakako povećalo moju publiku koja voli klavir i muziku, sve od mališana do starijih ljudi, a to me inspiriše i podstiče da nastavim dalje.
Koncert na otvorenom, pod vedrim nebom, zahvaljujući kom je Novi Sad stao rame uz rame sa evropskim metropolama – Korzo, ponovo će okupiti velika muzička imena. Kakva su vaša očekivanja od ovog koncerta i šta pripremate novosadskoj publici?
Veoma se radujem, svaki projekat je jedinstven i uzbudljiv, ali kada neko može da svira muziku sa 80 drugih umetnika na sceni, to je nešto posebno. Program će uključivati sjajne klasike, filmsku muziku na kojoj smo svi odrasli, ali i aranžmane legendarne popularne muzike Majkla Džeksona i grupe Queen. Biće tu i nekoliko mojih originalnih kompozicija za klavir i orkestar, zbog čega sam pomalo uzbuđen.
Korzo na jedan dan zaustavlja saobraćaj i jednu od glavnih novosadskih ulica pretvara u koncertno mesto na otvorenom. Kako gledate na ovakav koncept koncertne lokacije?
Dopada mi se! Muzika treba da bude dostupna, a ne ograničena. To je kao pretvaranje grada u veliku pozornicu. Takođe, verujem u nadolazeću renesansu simfonijske muzike, a koji je bolji način od toga da podelite njenu čaroliju sa ljudima?
Autori: Feđa Putnik i Marina Marić
Foto: privatna arhiva
